Пређи на садржај

Ледник

С Википедије, слободне енциклопедије
Датум измене: 28. септембар 2007. у 01:06; аутор: Nikostrat (разговор | доприноси) (Нова страница: thumb|right|300px| Ледник Aletsch, Швајцарска [[Image:Icebergs_cape_york_1.JPG|thumb|300px| right|Ствара...)
(разл) ← Старија измена | Тренутна верзија (разл) | Новија измена → (разл)
Ледник Aletsch, Швајцарска
Стварање ледених брегова, Гренланд

Ледник је покретна ледена маса, која настаје од дебелих наслага снега који су под утицајем притиска горњих ледених слојева. У планинском подручју у којем се скупља снег његова тежина временом савлада силу трења која га је држала на месту и он почиње да се креће низбрдо. На почетку се формира фин – зрнасти лед, а зати се он полако претвара у прави леднички лед. Ледник, услед лаганог померања према подножју планине, у долину, разара подлогу по којој се креће и тако временом обликује ледничку долину.

Ледник је једна од најмоћнијих ерозивних сила природе. Велика река леда, снега, великих стена и комада камења делује на тло као огромна стргалица која струже и дуби стене у долинама кроз које пролази и оставља карактеристични облик латиничног слова У. Ледник може да настане на било којој падини на којој се скупља снег и ту остане из године у годину. Снежна плоча ускоро постаје исувише тешка па притисак на њеном дну изазива топљење па читава маса почиње да клизи, дубећи овално удубљење - цирк. Даљим нагомилавањем снега вишак снега почиње временом да се под властитом тежином креће низ долину.

Велика ледена поља на Гренланду и Антарктику позната су као континентални ледници или ледене плоче. Оне се непрекидно крећу од средишта ка ивицама на којима се лед или отапа или одлама и пада у море у облику ледених санти које се крећу воденим пространствима. На стрмијим деловима свога тока ледник се често обруши као „водопад“ - маса разломљених ледених блокова који пропадају. На површини настају ледничке пукотине, које могу бити прекривене леденим мостовима и снегом и као такве сасвим су невидљиве - ледени водопад Кумбу - Хималаје - на јужном делу Евереста.

Најбржи познати велики ледник је ледник Кварајак на северу Гренланда, који дневно пређе од 20 до 24 метра. Сунце је на разређеном планинском ваздуху изузетно јако и топло па се ледене плоче и непрекидно топе и смањују. У тренутку када брзина топљења леда прерасте брзину којом ледник може да надокнади изгубљени лед, ледник долази до краја свога циклуса и преузима облик ледника који се непрекидно мењају - расту и смањују се. Ако „чело“ ледника остане дуже време на истом месту, на дну долине остаће округли гребен од наплавног материјала. Једна од најпознатијих долина коју је ледник издубио је долина Јосемити у Калифорнији.