Овидијеве Метаморфозе — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Тренутна верзија на датум 12. јул 2024. у 00:08

Корице књиге **Метаморфозе**
George Sandys's 1632 edition of *Ovid's Metamorphosis Englished*

Насловна страница издања из 1556. коју је објавио Јоанес Грифијус (украсна ивица је додата накнадно). Хајден Вајтова колекција ретких књига, Универзитет Калифорније, Санта Круз^[1]

Метаморфозе је еп који је Овидије, већ као зрео песник, објавио као своје обимом највеће дело. Садржај 15 књига су 250 прича које су написане у хексаграмима, а укупан број хексаграма је 11995. Приче обрађује низ митова који за тему имају преображаје и отелотворења појава, догађаја или појмова у разноразна обличја, од прве метаморфозе Хаоса до претварања Цезара у Звезду и апотеозе Августа.^[2]

Ликови у Овидијевим Метармофозама пролазе кроз невероватне преображаје – или су полубогови или јунаци и хероји или обични људи са свим својим манама и врлинама, а све шта има се догађа, Овидије приповеда стилом који је испуњен фантастиком.

Овидије је Метаморфозама покушао и успео створити свој opus perpetuum, еп који је пун духа, а изграђен је на свету античког мита.

Из овог епа до данас су остали чувени одломци о претварању Дафне у ловор, о љубави Пирама и Тизбе, о Јасону и Медеји, о Ниоби, Дедалу и Икару, идилична новела о Филемону и Баукиди, као и мит о Орфеју и Еуридици.

Једно од најутицајнијих дела у западној култури, Метаморфозе, инспирисале су ауторе као што су Данте Алигијери, Ђовани Бокачо, Џефри Чосер и Вилијам Шекспир. Бројне епизоде из песме приказане су у признатим делима скулптуре, сликарства и музике. Иако је интересовање за Овидија избледело након ренесансе, дошло је до поновног оживљавања пажње за његово дело крајем 20. века. Данас Метаморфозе настављају да инспиришу и препричавају се кроз различите медије. Направљени су бројни преводи дела на енглески, од којих је први направио Вилијам Какстон 1480.^[3]

Извори и модели

Овидијев однос према хеленистичким песницима био је сличан односу самих хеленистичких песника према њиховим претходницима: показао је да је читао њихове верзије ... али да је ипак могао да третира митове на свој начин.

— Карл Галински^[4]

На Овидијеву одлуку да мит учини доминантним предметом Метаморфоза утицала је предиспозиција александријске поезије.^[5] Међутим, док је у тој традицији то служило као повод за моралну рефлексију или увид, он ју је уместо тога учинио „предметом игре и веште манипулације“.^[5] Модел за збирку митова о метаморфози произашлих из већ постојећег жанра поезије метаморфозе у хеленистичкој традицији, чији је најранији познати пример Бојова Ornithogonia — сада фрагментарна песма која прикупља митове о метаморфозама људи у птице.^[6]

Постоје три примера Метаморфоза каснијих хеленистичких писаца, али се мало зна о њиховом садржају.^[4] Хетеројумена Никандра из Колофона је познатија и очигледно је утицала на песму — 21 прича из овог дела обрађена је у Метаморфозама.^[4] Међутим, на начин типичан за писце тог периода, Овидије се значајно одступио од својих модела. Метаморфозе су биле дуже од било које претходне збирке митова о метаморфози (Никандерово дело се састојало од вероватно четири или пет књига)^[7] и позиционирале су се унутар историјског оквира.^[8]

Неке од Метаморфоза потичу из ранијег књижевног и поетског третмана истих митова. Овај материјал је био различитог квалитета и свеобухватности — док је део био „фино обрађен“, у другим случајевима Овидије је можда радио полазећи од ограниченог материјала.^[9] У случају често коришћеног мита као што је мит о Ији у првој књизи, који је био предмет књижевне адаптације још у 5. веку пре нове ере, као и у генерацији непосредно пре његове, Овидије реорганизује и иновира постојећи материјал како би у први план ставио своје омиљене теме и отелотворио кључне теме Метаморфозе.^[10]

Садржај

Дуборез из Вергилија Солиса, који илуструје апотеозу Јулија Цезара, завршни догађај песме (XV.745–850)

Научницима је било тешко да сврстају Метаморфозе у жанр. Поема се сматра епом или врстом епа (на пример, антиепом или лажном епиком);^[11] Kollektivgedicht који спаја низ примера у минијатурној форми, као што је епилион;^[12] узорковање једног жанра за другим;^[13] или једноставно наратив који је неподесан за категоризацију.^[14]

Генерално се сматра да ова поема испуњава критеријуме за еп; прилично је дугачка, садржи односи на преко 250 наратива у петнаест књига;^[15] састављена је у дактилском хексаметру, метрици античке Илијаде и Одисеје, и савременијег епа Енејидe; и третира високoкњижевну тему мита.^[16] Међутим, ова поема „обрађује теме и користи тон готово сваке врсте књижевности“,^[17] у распону од епа и елегије до трагедије и пасторала.^[18] Коментаришући о дебати о жанру, Карл Галински је изнео мишљење да би „... било погрешно ставити ознаку било ког жанра на Метаморфозе“.^[14]

Метаморфозе су свеобухватне у својој хронологији, говорећи о стварању света до смрти Јулија Цезара, која се догодила само годину дана пре Овидијевог рођења,^[13] упоређене су са делима универзалне историје која су постала важна у 1. веку п. н. е..^[17] Упркос својој очигледно непрекинутој хронологији, научник Брукс Отис је идентификовао четири поделе у наративу:^[19]

Књига I – Књига II (крај, ред 875): Божанствена комедија
Књига III – Књига VI, 400: Богови осветници
Књига VI, 401 – Књига КСИ (крај, ред 795): Патос љубави
Књига XII – XV књига (крај, ред 879): Рим и обожени владар

Теме

Различити жанрови и поделе у наративу омогућавају Метаморфозама да прикажу широк спектар тема. Научник Стивен М. Вилер примећује да су „метаморфоза, променљивост, љубав, насиље, уметност и моћ само неке од обједињујућих тема које су критичари предлагали током година“.^[20]

Метаморфоза

Метаморфоза или трансформација је обједињујућа тема међу епизодама Метаморфозе. Овидије експлицитно подиже њен значај у почетним редовима песме: In nova fert animus mutatas dicere formas / corpora; („Намеравам да говорим о облицима промењеним у нове ентитете;“).^[21] Пратећи ову тему често је насиље нанесено жртви чија трансформација постаје део природног пејзажа.^[22] Ова тема спаја много истражену опозицију између ловца и прогоњеног^[23] и тематску напетост између уметности и природе.^[24]

Постоји велика разноликост међу врстама трансформација које се дешавају: од човека до неживог предмета (Нилеус), сазвежђа (Аријаднина круна), животиње (Пердикс); од животиња (мрави) и гљиве (печурке) до човека; пола (хијене); и боје (шљунак).^[25] Саме метаморфозе се често метатекстуално налазе унутар песме, кроз граматичке или наративне трансформације. У другим временима, трансформације се развијају у хумор или апсурд, тако да, полако, „читалац схвата да га имају“,^[26] или се сама природа трансформације доводи у питање или поткопава. Овај феномен је само један аспект Овидијеве екстензивне употребе илузије и прерушавања.^[27]

Референце

^ „The Hayden White Rare Book Collection”. University of California, Santa Cruz. Приступљено 15. 4. 2013.
^ More, Brookes. Commentary by Wilmon Brewer. Ovid's Metamorphoses (Translation), pp. 353–86, Marshall Jones Company, Francestown, NH, revised edition, (1978) ISBN 978-0-8338-0184-5, LCCN 77-20716.
^ More, Brookes. Commentary by Wilmon Brewer. Ovid's Metamorphoses (Translation), pp. 353–86, Marshall Jones Company, Francestown, NH, revised edition, (1978) ISBN 978-0-8338-0184-5, LCCN 77-20716.
^ ^а ^б ^в Galinsky 1975, стр. 2.
^ ^а ^б Galinsky 1975, стр. 1.
^ Fletcher, Kristopher F. B. (2009). „Boios' Ornithogonia as Hesiodic Didactic” (PDF). Classical Association of the Middle West and South (CAMWS).
^ Galinsky 1975, стр. 2–3.
^ Galinsky 1975, стр. 3.
^ Anderson 1997, стр. 14.
^ Anderson 1997, стр. 19.
^ Farrell 1992, стр. 235.
^ Wheeler 2000, стр. 1.
^ ^а ^б Solodow 1988, стр. 17–18.
^ ^а ^б Galinsky 1975, стр. 41.
^ Galinsky 1975, стр. 4.
^ Harrison 2006, стр. 87.
^ ^а ^б Solodow 1988, стр. 18.
^ Harrison 2006, стр. 88.
^ Otis 2010, стр. 83.
^ Wheeler 1999, стр. 40.
^ Swanson, Roy Arthur (1959). „Ovid's Theme of Change”. The Classical Journal. 54 (5): 201—05. JSTOR 3295215. (потребна претплата)
^ Johnston, Ian. „The Influence of Ovid's Metamorphoses”. Project Silver Muse. University of Texas at Austin. Архивирано из оригинала 7. 4. 2014. г. Приступљено 15. 4. 2013.
^ Segal, C. P. Landscape in Ovid's Metamorphoses (Wiesbaden, 1969) 45
^ Solodow 1988, стр. 208–213.
^ Ian, Johnston. „The Transformations in Ovid's Metamorphoses”. Vancouver Island University. Архивирано из оригинала 06. 01. 2017. г. Приступљено 9. 5. 2013.
^ Galinsky 1975, стр. 181.
^ Von Glinski, M. L. Simile and Identity in Ovid's Metamorphoses. Cambridge: 2012. p. 120 inter alia

Литература

Ovid (2008). Metamorphoses. Превод: A. D. Melville. Introduction and notes by Edward John Kenney. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-953737-2.
Allen, Christopher (2006). „Ovid and art”. Ур.: Philip Hardie. The Cambridge Companion to Ovid. Cambridge: Cambridge University Press. стр. 336—367. ISBN 978-0-521-77528-1. doi:10.1017/CCOL0521772818.022.
Anderson, William S., ур. (1997). Ovid's Metamorphoses, Books 1–5. Norman: University of Oklahoma Press. ISBN 978-0-8061-2894-8.
Benson, Larry D., ур. (2008). The Riverside Chaucer (3rd изд.). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-955209-2.
Farrell, Joseph (1992). „Dialogue of Genres in Ovid's "Lovesong of Polyphemus" (Metamorphoses 13.719–897)”. American Journal of Philology. 113 (2): 235—268. JSTOR 295559. doi:10.2307/295559. (потребна претплата)
Galinsky, Karl (1975). Ovid's Metamorphoses: an introduction to the basic aspects. Berkeley: University of California Press. ISBN 978-0-520-02848-7.
Gillespie, Stuart; Cummings, Robert (2004). „A Bibliography of Ovidian Translations and Imitations in English”. Translation and Literature. 13 (2): 207—218. JSTOR 40339982. doi:10.3366/tal.2004.13.2.207. (потребна претплата)
Harrison, Stephen (2006). „Ovid and genre: evolutions of an elegist”. Ур.: Philip Hardie. The Cambridge Companion to Ovid. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-511-99896-6.
Lyne, Raphael (2006). „Ovid in English translation”. Ур.: Philip Hardie. The Cambridge Companion to Ovid. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-511-99896-6.
Otis, Brooks (2010). Ovid as an Epic Poet (2nd изд.). Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-14317-2.
Solodow, Joseph B. (1988). The World of Ovid's Metamorphoses. Chapel Hill: University of North Carolina Press. ISBN 978-0-8078-1771-1.
Tarrant, R. J. (1982). „Review Article: Editing Ovid's Metamorphoses: Problems and Possibilities”. Classical Philology. 77 (4): 342—360. JSTOR 269419. S2CID 162744932. doi:10.1086/366734. (потребна претплата)
Tarrant, R. J. (2004). P. Ouidi Nasonis Metamorphoses. Oxford Classical Texts. Oxford: Clarendon Press.
Wheeler, Stephen M. (1999). A Discourse of Wonders: Audience and Performance in Ovid's Metamorphoses. Philadelphia: University of Pennsylvania Press. ISBN 978-0-8122-3475-6.
Wheeler, Stephen M. (2000). Narrative dynamics in Ovid's Metamorphoses. Tübingen: Narr. ISBN 978-3-8233-4879-5.
Anderson, William S., ур. (1972). Ovid's Metamorphoses, Books 6–10. University of Oklahoma Press. ISBN 978-0-8061-1456-9.
Elliot, Alison Goddard (1980). „Ovid's Metamorphoses: A Bibliography 1968–1978”. Classical World. 73 (7): 385—412. JSTOR 4349232. doi:10.2307/4349232. (потребна претплата)
Hollis, A. S., ур. (1970). Ovid. Metamorphoses, Book VIII. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-814460-1.
Martindale, Charles, ур. (1988). Ovid renewed: Ovidian influences on literature and art from the Middle Ages to the twentieth century. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-39745-2.

Спољашње везе

Латински и енглески превод Метармофоза
Ovid Illustrated: The Renaissance Reception of Ovid in Image and Text – An elaborate environment allowing simultaneous access to Latin text, English translations, commentary from multiple sources along with wood cut illustrations by Virgil Solis.
Metamorphoses in Latin edition and English translations from Perseus – Hyperlinked commentary, mythological, and grammatical references)
University of Virginia: Metamorphoses – Contains several versions of the Latin text and tools for a side-by-side comparison.
The Latin Library: P. Ovidi Nasonis Opera – Contains the Latin version in several separate parts.
List of 16th-century printed editions
Ovid's Metamorphoses trans. by Sir Samuel Garth, John Dryden et al., 1717.
Ovid's Metamorphoses trans. by George Sandys, 1632.
Ovid's Metamorphoses trans. by Brookes More, 1922, revised edition 1978, with commentary by Wilmon Brewer. OCLC 715284718.
The Ovid Project: Metamorphising the Metamorphoses – Illustrations by Johann Whilhelm Baur (1600–1640) and anonymous illustrations from George Sandys's edition of 1640.
A Honeycomb for Aphrodite by A. S. Kline.
Ovid's Metamorphoses, An introduction and commentary by Larry A. Brown.
Metamorphoses public domain audiobook at LibriVox
Ovid ~ Metamorphoses ~ 08-2008 – Selections from Metamorphoses, read in Latin and English by Rafi Metz. Approximately 4½ hours.
"Neapolitan Ovid" – An illustrated manuscript from 1000–1200 AD, hosted by the World Digital Library.

[1] „The Hayden White Rare Book Collection”. University of California, Santa Cruz. Приступљено 15. 4. 2013.

[2] More, Brookes. Commentary by Wilmon Brewer. Ovid's Metamorphoses (Translation), pp. 353–86, Marshall Jones Company, Francestown, NH, revised edition, (1978) ISBN 978-0-8338-0184-5, LCCN 77-20716.

[3] More, Brookes. Commentary by Wilmon Brewer. Ovid's Metamorphoses (Translation), pp. 353–86, Marshall Jones Company, Francestown, NH, revised edition, (1978) ISBN 978-0-8338-0184-5, LCCN 77-20716.

[FOOTNOTEGalinsky19752-4] а ^б ^в Galinsky 1975, стр. 2.

[FOOTNOTEGalinsky19751-5] а ^б Galinsky 1975, стр. 1.

[6] Fletcher, Kristopher F. B. (2009). „Boios' Ornithogonia as Hesiodic Didactic” (PDF). Classical Association of the Middle West and South (CAMWS).

[FOOTNOTEGalinsky19752–3-7] Galinsky 1975, стр. 2–3.

[FOOTNOTEGalinsky19753-8] Galinsky 1975, стр. 3.

[FOOTNOTEAnderson199714-9] Anderson 1997, стр. 14.

[FOOTNOTEAnderson199719-10] Anderson 1997, стр. 19.

[FOOTNOTEFarrell1992235-11] Farrell 1992, стр. 235.

[FOOTNOTEWheeler20001-12] Wheeler 2000, стр. 1.

[FOOTNOTESolodow198817–18-13] а ^б Solodow 1988, стр. 17–18.

[FOOTNOTEGalinsky197541-14] а ^б Galinsky 1975, стр. 41.

[FOOTNOTEGalinsky19754-15] Galinsky 1975, стр. 4.

[FOOTNOTEHarrison200687-16] Harrison 2006, стр. 87.

[FOOTNOTESolodow198818-17] а ^б Solodow 1988, стр. 18.

[FOOTNOTEHarrison200688-18] Harrison 2006, стр. 88.

[FOOTNOTEOtis201083-19] Otis 2010, стр. 83.

[FOOTNOTEWheeler199940-20] Wheeler 1999, стр. 40.

[21] Swanson, Roy Arthur (1959). „Ovid's Theme of Change”. The Classical Journal. 54 (5): 201—05. JSTOR 3295215. (потребна претплата)

[Johnston-22] Johnston, Ian. „The Influence of Ovid's Metamorphoses”. Project Silver Muse. University of Texas at Austin. Архивирано из оригинала 7. 4. 2014. г. Приступљено 15. 4. 2013.

[23] Segal, C. P. Landscape in Ovid's Metamorphoses (Wiesbaden, 1969) 45

[FOOTNOTESolodow1988208–213-24] Solodow 1988, стр. 208–213.

[Johnston_VIU-25] Ian, Johnston. „The Transformations in Ovid's Metamorphoses”. Vancouver Island University. Архивирано из оригинала 06. 01. 2017. г. Приступљено 9. 5. 2013.

[FOOTNOTEGalinsky1975181-26] Galinsky 1975, стр. 181.

[27] Von Glinski, M. L. Simile and Identity in Ovid's Metamorphoses. Cambridge: 2012. p. 120 inter alia

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

[16]

[17]

[18]

[19]

[20]

[21]

[22]

[23]

[24]

[25]

[26]

[27]

@@ Ред 1: / Ред 1: @@
-{{short description|Утицајна митолошка наративна песма римског песника Овидија}}{{рут}}
 [[Датотека:Ovidius Metamorphosis - George Sandy's 1632 edition.jpg|мини|д|Корице књиге '''Метаморфозе'''<br />George Sandys's 1632 edition of ''Ovid's Metamorphosis Englished'']]
-[[File:Hayden White 11.jpg|thumb|Title page of 1556 edition published by Joannes Gryphius (decorative border added subsequently). Hayden White Rare Book Collection, University of California, Santa Cruz<ref>{{cite web|title=The Hayden White Rare Book Collection|url=http://library.ucsc.edu/special-collections-exhibits|publisher=University of California, Santa Cruz|access-date=15 April 2013}}</ref>]]
+[[Датотека:Hayden White 11.jpg|thumb|Насловна страница издања из 1556. коју је објавио Јоанес Грифијус (украсна ивица је додата накнадно). Хајден Вајтова колекција ретких књига, Универзитет Калифорније, Санта Круз<ref>{{cite web|title=The Hayden White Rare Book Collection|url=http://library.ucsc.edu/special-collections-exhibits|publisher=University of California, Santa Cruz|access-date=15 April 2013}}</ref>]]
-'''Метаморфозе''' је еп који је [[Овидије]], већ као зрео песник, објавио као своје обимом највеће дело. Садржај 15 књига су 250 прича које су написане у [[хексаграм]]има, а укупан број хексаграма је 11995. Приче обрађује низ митова који за тему имају преображаје и отелотворења појава, догађаја или појмова у разноразна обличја, од прве метаморфозе [[Хаос]]а до претварања [[Гај Јулије Цезар|Цезара]] у Звезду и [[апотеаза|апотеозе]] [[Август]]а.<ref>More, Brookes. Commentary by [[Wilmon Brewer]]. [https://books.google.com/books?id=uL0mAQAAIAAJ&dq=ISBN9780833801845&hl=en&sa=X&ei=7LBJVY-iKsvlaKXHgLgG&ved=0CCAQ6AEwAA ''Ovid's Metamorphoses (Translation)''], pp. 353–86, Marshall Jones Company, Francestown, NH, revised edition, 1978. {{ISBN|978-0-8338-0184-5}}, {{LCCN|77020716}}.</ref>
+'''Метаморфозе''' је еп који је [[Овидије]], већ као зрео песник, објавио као своје обимом највеће дело. Садржај 15 књига су 250 прича које су написане у [[хексаграм]]има, а укупан број хексаграма је 11995. Приче обрађује низ митова који за тему имају преображаје и отелотворења појава, догађаја или појмова у разноразна обличја, од прве метаморфозе [[Хаос]]а до претварања [[Гај Јулије Цезар|Цезара]] у Звезду и [[апотеаза|апотеозе]] [[Август]]а.<ref>More, Brookes. Commentary by [[Wilmon Brewer]]. [https://books.google.com/books?id=uL0mAQAAIAAJ&dq=ISBN9780833801845&hl=en&sa=X&ei=7LBJVY-iKsvlaKXHgLgG&ved=0CCAQ6AEwAA ''Ovid's Metamorphoses (Translation)''], pp. 353–86, Marshall Jones Company, Francestown, NH, revised edition, (1978) {{ISBN|978-0-8338-0184-5}}, {{LCCN|77020716}}.</ref>
 Ликови у Овидијевим Метармофозама пролазе кроз невероватне преображаје – или су полубогови или јунаци и хероји или обични људи са свим својим манама и врлинама, а све шта има се догађа, Овидије приповеда стилом који је испуњен [[фантастика|фантастиком]].
@@ Ред 9: / Ред 8: @@
 Овидије је Метаморфозама покушао и успео створити свој ''-{opus perpetuum}-'', еп који је пун духа, а изграђен је на свету античког мита.
-Из овог епа до данас су остали чувени одломци о претварању [[Дафне]] у [[ловор]], о љубави [[Пирам]]а и [[тизба|Тизбе]], о [[Јасон]]у и [[Медеја|Медеји]], о [[ниоба|Ниоби]], [[Дедал]]у и [[Икар]]у, идилична [[новела]] о [[Филемон]]у и [[Филемон|Баукиди]], као и мит о [[Орфеј]]у и [[Еуридика|Еуридици]].
+Из овог епа до данас су остали чувени одломци о претварању [[Дафне]] у [[ловор]], о љубави [[Пирам]]а и [[тизба|Тизбе]], о [[Јасон]]у и [[Медеја|Медеји]], о [[ниоба|Ниоби]], [[Дедал]]у и [[Икар]]у, идилична [[новела]] о [[Филемон]]у и [[Филемон|Баукиди]], као и мит о [[Орфеј]]у и [[Еуридика (митологија)|Еуридици]].
-One of the most influential works in [[Western culture]], the ''Metamorphoses'' has inspired such authors as [[Dante Alighieri]], [[Giovanni Boccaccio]], [[Geoffrey Chaucer]], and [[William Shakespeare]]. Numerous episodes from the poem have been depicted in acclaimed works of sculpture, painting, and music. Although interest in Ovid faded after the [[Renaissance]], there was a resurgence of attention to his work towards the end of the 20th century. Today the ''Metamorphoses'' continues to inspire and be retold through various media. Numerous English [[translation]]s of the work have been made, the first by [[William Caxton]] in 1480.<ref>More, Brookes. Commentary by [[Wilmon Brewer]]. [https://books.google.com/books?id=uL0mAQAAIAAJ&dq=ISBN9780833801845&hl=en&sa=X&ei=7LBJVY-iKsvlaKXHgLgG&ved=0CCAQ6AEwAA ''Ovid's Metamorphoses (Translation)''], pp. 353–86, Marshall Jones Company, Francestown, NH, revised edition, 1978. {{ISBN|978-0-8338-0184-5}}, {{LCCN|77020716}}.</ref>
+Једно од најутицајнијих дела у [[Western culture|западној култури]], ''Метаморфозе'', инспирисале су ауторе као што су [[Данте Алигијери]], [[Ђовани Бокачо]], [[Џефри Чосер]] и [[Вилијам Шекспир]]. Бројне епизоде из песме приказане су у признатим делима скулптуре, сликарства и музике. Иако је интересовање за Овидија избледело након [[Renaissance|ренесансе]], дошло је до поновног оживљавања пажње за његово дело крајем 20. века. Данас ''Метаморфозе'' настављају да инспиришу и препричавају се кроз различите медије. Направљени су бројни [[translation|преводи]] дела на енглески, од којих је први направио [[William Caxton|Вилијам Какстон]] 1480.<ref>More, Brookes. Commentary by [[Wilmon Brewer]]. [https://books.google.com/books?id=uL0mAQAAIAAJ&dq=ISBN9780833801845&hl=en&sa=X&ei=7LBJVY-iKsvlaKXHgLgG&ved=0CCAQ6AEwAA ''Ovid's Metamorphoses (Translation)''], pp. 353–86, Marshall Jones Company, Francestown, NH, revised edition, (1978) {{ISBN|978-0-8338-0184-5}}, {{LCCN|77020716}}.</ref>
 == Извори и модели ==
 {{Quote box
+|quote= Овидијев однос према хеленистичким песницима био је сличан односу самих хеленистичких песника према њиховим претходницима: показао је да је читао њихове верзије&nbsp;... али да је ипак могао да третира митове на свој начин.
-|quote=Ovid's relation to the Hellenistic poets was similar to the attitude of the Hellenistic poets themselves to their predecessors: he demonstrated that he had read their versions&nbsp;... but that he could still treat the myths in his own way.
-| source = — [[Karl Galinsky]]{{sfn|Galinsky|1975|p=2}}
+| source = — [[Karl Galinsky|Карл Галински]]{{sfn|Galinsky|1975|p=2}}
 | align=right
 |width=30em
@@ Ред 22: / Ред 21: @@
 }}
-Ovid's decision to make myth the dominant subject of the ''Metamorphoses'' was influenced by the predisposition of [[Hellenistic poetry|Alexandrian poetry]].{{sfn|Galinsky|1975|p=1}} However, whereas it served in that tradition as the cause for moral reflection or insight, he made it instead the "object of play and artful manipulation".{{sfn|Galinsky|1975|p=1}} The model for a collection of metamorphosis myths derived from a pre-existing genre of metamorphosis poetry in the [[Hellenistic period|Hellenistic tradition]], of which the earliest known example is [[Boios|Boio(s)]]' ''Ornithogonia''—a now-[[Literary fragment|fragmentary]] poem collecting myths about the metamorphoses of humans into birds.<ref>{{cite journal|last=Fletcher|first=Kristopher F. B.|title=Boios' ''Ornithogonia'' as Hesiodic Didactic|journal=[[Classical Association of the Middle West and South]] (CAMWS)|year=2009|url=http://www.camws.org/meeting/2009/program/abstracts/10F3.Fletcher.pdf}}</ref>
+На Овидијеву одлуку да мит учини доминантним предметом ''Метаморфоза'' утицала је предиспозиција [[Hellenistic poetry|александријске поезије]].{{sfn|Galinsky|1975|p=1}} Међутим, док је у тој традицији то служило као повод за моралну рефлексију или увид, он ју је уместо тога учинио „предметом игре и веште манипулације“.{{sfn|Galinsky|1975|p=1}} Модел за збирку митова о метаморфози произашлих из већ постојећег жанра поезије метаморфозе у [[Hellenistic period|хеленистичкој традицији]], чији је најранији познати пример [[Boios|Бојова]] ''Ornithogonia'' — сада [[Literary fragment|фрагментарна]] песма која прикупља митове о метаморфозама људи у птице.<ref>{{cite journal|last=Fletcher|first=Kristopher F. B.|title=Boios' ''Ornithogonia'' as Hesiodic Didactic|journal=[[Classical Association of the Middle West and South]] (CAMWS)|year=2009|url=http://www.camws.org/meeting/2009/program/abstracts/10F3.Fletcher.pdf}}</ref>
+Постоје три примера ''Метаморфоза'' каснијих хеленистичких писаца, али се мало зна о њиховом садржају.{{sfn|Galinsky|1975|p=2}} ''Хетеројумена'' [[Nicander|Никандра из Колофона]] је познатија и очигледно је утицала на песму — 21 прича из овог дела обрађена је у ''Метаморфозама''.{{sfn|Galinsky|1975|p=2}} Међутим, на начин типичан за писце тог периода, Овидије се значајно одступио од својих модела. ''Метаморфозе'' су биле дуже од било које претходне збирке митова о метаморфози (Никандерово дело се састојало од вероватно четири или пет књига){{sfn|Galinsky|1975|pp=2–3}} и позиционирале су се унутар историјског оквира.{{sfn|Galinsky|1975|p=3}}
-There are three examples of ''Metamorphoses'' by later Hellenistic writers, but little is known of their contents.{{sfn|Galinsky|1975|p=2}} The ''Heteroioumena'' by [[Nicander|Nicander of Colophon]] is better known, and clearly an influence on the poem—21 of the stories from this work were treated in the ''Metamorphoses''.{{sfn|Galinsky|1975|p=2}} However, in a way that was typical for writers of the period, Ovid diverged significantly from his models. The ''Metamorphoses'' was longer than any previous collection of metamorphosis myths (Nicander's work consisted of probably four or five books){{sfn|Galinsky|1975|pp=2–3}} and positioned itself within a historical framework.{{sfn|Galinsky|1975|p=3}}
+Неке од ''Метаморфоза'' потичу из ранијег књижевног и поетског третмана истих митова. Овај материјал је био различитог квалитета и свеобухватности — док је део био „фино обрађен“, у другим случајевима Овидије је можда радио полазећи од ограниченог материјала.{{sfn|Anderson|1997|p=14}} У случају често коришћеног мита као што је мит о [[Ија|Ији]] у првој књизи, који је био предмет књижевне адаптације још у 5. веку пре нове ере, као и у генерацији непосредно пре његове, Овидије реорганизује и иновира постојећи материјал како би у први план ставио своје омиљене теме и отелотворио кључне теме ''Метаморфозе''.{{sfn|Anderson|1997|p=19}}
-Some of the ''Metamorphoses'' derives from earlier literary and poetic treatment of the same myths. This material was of varying quality and comprehensiveness—while some of it was "finely worked", in other cases Ovid may have been working from limited material.{{sfn|Anderson|1997|p=14}} In the case of an oft-used myth such as that of [[Io (mythology)|Io]] in Book I, which was the subject of literary adaptation as early as the 5th century BC, and as recently as a generation prior to his own, Ovid reorganises and innovates existing material in order to foreground his favoured topics and to embody the key themes of the ''Metamorphoses''.{{sfn|Anderson|1997|p=19}}
 == Садржај ==
-[[File:Virgil Solis - Deification Caesar.jpg|thumb|A [[woodcut]] from [[Virgil Solis]], illustrating the [[apotheosis]] of [[Julius Caesar]], the final event of the poem (XV.745–850)]]
+[[Датотека:Virgil Solis - Deification Caesar.jpg|thumb|[[woodcut|Дуборез]] из [[Virgil Solis|Вергилија Солиса]], који илуструје [[apotheosis|апотеозу]] [[Julius Caesar|Јулија Цезара]], завршни догађај песме (XV.745–850) ]]
-Scholars have found it difficult to place the ''Metamorphoses'' in a [[genre]]. The poem has been considered as an [[epic poem|epic]] or a type of epic (for example, an anti-epic or mock-epic);{{sfn|Farrell|1992|p=235}} a {{lang|de|Kollektivgedicht}} that pulls together a series of examples in miniature form, such as the [[epyllion]];{{sfn|Wheeler|2000|p=1}} a sampling of one genre after another;{{sfn|Solodow|1988|pp=17–18}} or simply a narrative that refuses categorization.{{sfn|Galinsky|1975|p=41}}
+Научницима је било тешко да сврстају ''Метаморфозе'' у [[жанр]]. Поема се сматра [[epic poem|епом]] или врстом епа (на пример, антиепом или лажном епиком);{{sfn|Farrell|1992|p=235}} {{lang|de|Kollektivgedicht}} који спаја низ примера у минијатурној форми, као што је [[epyllion|епилион]];{{sfn|Wheeler|2000|p=1}} узорковање једног жанра за другим;{{sfn|Solodow|1988|pp=17–18}} или једноставно наратив који је неподесан за категоризацију.{{sfn|Galinsky|1975|p=41}}
-The poem is generally considered to meet the criteria for an epic; it is considerably long, relating over 250 narratives across fifteen books;{{sfn|Galinsky|1975|p=4}} it is composed in [[dactylic hexameter]], the [[meter]] of both the ancient ''[[Iliad]]'' and ''[[Odyssey]]'', and the more contemporary epic ''[[Aeneid]]''; and it treats the high literary subject of myth.{{sfn|Harrison|2006|p=87}} However, the poem "handles the themes and employs the tone of virtually every species of literature",{{sfn|Solodow|1988|p=18}} ranging from epic and [[elegy]] to [[tragedy]] and [[pastoral]].{{sfn|Harrison|2006|p=88}} Commenting on the genre debate, [[Karl Galinsky]] has opined that "...&nbsp;it would be misguided to pin the label of any genre on the ''Metamorphoses''".{{sfn|Galinsky|1975|p=41}}
+Генерално се сматра да ова поема испуњава критеријуме за еп; прилично је дугачка, садржи односи на преко 250 наратива у петнаест књига;{{sfn|Galinsky|1975|p=4}} састављена је у [[dactylic hexameter|дактилском хексаметру]], [[meter|метрици]] античке ''[[Iliad|Илијаде]]'' и ''[[Odyssey|Одисеје]]'', и савременијег епа ''[[Aeneid|Енејидe]]''; и третира високoкњижевну тему мита.{{sfn|Harrison|2006|p=87}} Међутим, ова поема „обрађује теме и користи тон готово сваке врсте књижевности“,{{sfn|Solodow|1988|p=18}} у распону од епа и [[elegy|елегије]] до [[tragedy|трагедије]] и [[pastoral|пасторала]].{{sfn|Harrison|2006|p=88}} Коментаришући о дебати о жанру, [[Karl Galinsky|Карл Галински]] је изнео мишљење да би „...&nbsp;било погрешно ставити ознаку било ког жанра на ''Метаморфозе''“.{{sfn|Galinsky|1975|p=41}}
-The ''Metamorphoses'' is comprehensive in its chronology, recounting the creation of the world to the death of [[Julius Caesar]], which had occurred only a year before Ovid's birth;{{sfn|Solodow|1988|pp=17–18}} it has been compared to works of [[universal history]], which became important in the 1st century BC.{{sfn|Solodow|1988|p=18}} In spite of its apparently unbroken chronology, scholar [[Brooks Otis]] has identified four divisions in the narrative:{{sfn|Otis|2010|p=83}}
+''Метаморфозе'' су свеобухватне у својој хронологији, говорећи о стварању света до смрти [[Julius Caesar|Јулија Цезара]], која се догодила само годину дана пре Овидијевог рођења,{{sfn|Solodow|1988|pp=17–18}} упоређене су са делима [[universal history|универзалне историје]] која су постала важна у 1. веку п. н. е..{{sfn|Solodow|1988|p=18}} Упркос својој очигледно непрекинутој хронологији, научник [[Brooks Otis|Брукс Отис]] је идентификовао четири поделе у наративу:{{sfn|Otis|2010|p=83}}
-* Book I – Book II (end, line 875): The Divine Comedy
+* Књига I – Књига II (крај, ред 875): Божанствена комедија
-* Book III – Book VI, 400: The Avenging Gods
+* Књига III – Књига VI, 400: Богови осветници
-* Book VI, 401 – Book XI (end, line 795): The Pathos of Love
+* Књига VI, 401 – Књига КСИ (крај, ред 795): Патос љубави
-* Book XII – Book XV (end, line 879): Rome and the Deified Ruler
+* Књига XII – XV књига (крај, ред 879): Рим и обожени владар
 == Теме ==
-[[File:Piero del Pollaiolo (attr.) Apollo and Daphne.jpg|thumb|''[[Apollo and Daphne]]'' (c. 1470–1480) by [[Antonio del Pollaiuolo]], one tale of transformation in the ''Metamorphoses''—he lusts after her and she escapes him by turning into a [[bay laurel]].]]
+[[File:Piero del Pollaiolo (attr.) Apollo and Daphne.jpg|thumb|''[[Apollo and Daphne|Аполон и Дафна]]'' (око 1470–1480) by [[Antonio del Pollaiuolo|Антонија дел Полајуола]], прича је о трансформацији у ''Метаморфозама'' — он жуди за њом, а она му побегне претварајући се у [[bay laurel|ловор]]. ]]
+Различити жанрови и поделе у наративу омогућавају ''Метаморфозама'' да прикажу широк спектар тема. Научник Стивен М. Вилер примећује да су „метаморфоза, променљивост, љубав, насиље, уметност и моћ само неке од обједињујућих тема које су критичари предлагали током година“.{{sfn|Wheeler|1999|p=40}}
-The different genres and divisions in the narrative allow the ''Metamorphoses'' to display a wide range of themes. Scholar Stephen M. Wheeler notes that "metamorphosis, mutability, love, violence, artistry, and power are just some of the unifying themes that critics have proposed over the years".{{sfn|Wheeler|1999|p=40}}
+=== Метаморфоза ===
-===Metamorphosis===
-[[Metamorphosis]] or transformation is a unifying theme amongst the episodes of the ''Metamorphoses''. Ovid raises its significance explicitly in the opening lines of the poem: ''In nova fert animus mutatas dicere formas / corpora;'' ("I intend to speak of forms changed into new entities;").<ref>{{cite journal|last=Swanson|first=Roy Arthur|title=Ovid's Theme of Change|journal=[[The Classical Journal]]|year=1959|volume=54|issue=5|pages=201–05|jstor=3295215}} {{subscription required}}</ref> Accompanying this theme is often violence, inflicted upon a victim whose transformation becomes part of the natural landscape.<ref name="Johnston">{{cite web|last=Johnston|first=Ian|title=The Influence of Ovid's Metamorphoses|url=http://uts.cc.utexas.edu/cgi-bin/cgiwrap/silver/frame.cgi?ovid,influ|work=Project Silver Muse|publisher=University of Texas at Austin|access-date=15 April 2013|archive-url=https://web.archive.org/web/20140407101129/http://uts.cc.utexas.edu/cgi-bin/cgiwrap/silver/frame.cgi?ovid,influ|archive-date=7 April 2014|url-status=dead|df=dmy-all}}</ref> This theme amalgamates the much-explored opposition between the hunter and the hunted<ref>Segal, C. P. Landscape in ''Ovid's Metamorphoses'' (Wiesbaden, 1969) 45</ref> and the thematic tension between art and nature.{{sfn|Solodow|1988|pp=208–213}}
+[[Метаморфоза (биологија)|Метаморфоза]] или трансформација је обједињујућа тема међу епизодама ''Метаморфозе''. Овидије експлицитно подиже њен значај у почетним редовима песме: ''In nova fert animus mutatas dicere formas / corpora;'' („Намеравам да говорим о облицима промењеним у нове ентитете;“).<ref>{{cite journal|last=Swanson|first=Roy Arthur|title=Ovid's Theme of Change|url=https://archive.org/details/sim_classical-journal_1959-02_54_5/page/201|journal=[[The Classical Journal]]|year=1959|volume=54|issue=5|pages=201–05|jstor=3295215}} {{subscription required}}</ref> Пратећи ову тему често је насиље нанесено жртви чија трансформација постаје део природног пејзажа.<ref name="Johnston">{{cite web|last=Johnston|first=Ian|title=The Influence of Ovid's Metamorphoses|url=http://uts.cc.utexas.edu/cgi-bin/cgiwrap/silver/frame.cgi?ovid,influ|work=Project Silver Muse|publisher=University of Texas at Austin|access-date=15 April 2013|archive-url=https://web.archive.org/web/20140407101129/http://uts.cc.utexas.edu/cgi-bin/cgiwrap/silver/frame.cgi?ovid,influ|archive-date=7 April 2014|url-status=dead|df=dmy-all}}</ref> Ова тема спаја много истражену опозицију између ловца и прогоњеног<ref>Segal, C. P. Landscape in ''Ovid's Metamorphoses'' (Wiesbaden, 1969) 45</ref> и тематску напетост између уметности и природе.{{sfn|Solodow|1988|pp=208–213}}
-There is a great variety among the types of transformations that take place: from human to inanimate object (Nileus), [[constellation]] (Ariadne's Crown), animal (Perdix); from animal (ants) and fungus (mushrooms) to human; of sex (hyenas); and of colour (pebbles).<ref name="Johnston VIU">{{cite web|last=Ian|first=Johnston|title=The Transformations in Ovid's ''Metamorphoses''|url=http://records.viu.ca/~johnstoi/ovid/transformations.htm|publisher=Vancouver Island University|access-date=9 May 2013}}</ref> The metamorphoses themselves are often located metatextually within the poem, through grammatical or narratorial transformations. At other times, transformations are developed into humour or absurdity, such that, slowly, "the reader realizes he is being had",{{sfn|Galinsky|1975|p=181}} or the very nature of transformation is questioned or subverted. This phenomenon is merely one aspect of Ovid's extensive use of illusion and disguise.<ref>Von Glinski, M. L. ''Simile and Identity in Ovid's Metamorphoses''. Cambridge: 2012. p. 120 ''inter alia''</ref>
+Постоји велика разноликост међу врстама трансформација које се дешавају: од човека до неживог предмета (Нилеус), [[constellation|сазвежђа]] (Аријаднина круна), животиње (Пердикс); од животиња (мрави) и гљиве (печурке) до човека; пола (хијене); и боје (шљунак).<ref name="Johnston VIU">{{cite web|last=Ian|first=Johnston|title=The Transformations in Ovid's ''Metamorphoses''|url=http://records.viu.ca/~johnstoi/ovid/transformations.htm|publisher=Vancouver Island University|access-date=9 May 2013|archive-date=06. 01. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20170106184207/http://records.viu.ca/~johnstoi/ovid/transformations.htm|url-status=}}</ref> Саме метаморфозе се често метатекстуално налазе унутар песме, кроз граматичке или наративне трансформације. У другим временима, трансформације се развијају у хумор или апсурд, тако да, полако, „читалац схвата да га имају“,{{sfn|Galinsky|1975|p=181}} или се сама природа трансформације доводи у питање или поткопава. Овај феномен је само један аспект Овидијеве екстензивне употребе илузије и прерушавања.<ref>Von Glinski, M. L. ''Simile and Identity in Ovid's Metamorphoses''. Cambridge: 2012. p. 120 ''inter alia''</ref>
 == Референце ==
@@ Ред 68: / Ред 67: @@
 * {{cite book|last=Otis|first=Brooks|author-link=Brooks Otis|title=Ovid as an Epic Poet|year=2010|publisher=Cambridge University Press|location=Cambridge|isbn=978-0-521-14317-2|url=https://books.google.com/books?id=6or5xZ_wl-YC&pg=PP1|edition=2nd}}
 * {{cite book|last=Solodow|first=Joseph B.|title=The World of Ovid's Metamorphoses|year=1988|publisher=University of North Carolina Press|location=Chapel Hill|isbn=978-0-8078-1771-1|url=https://books.google.com/books?id=n0vdulnvcvoC&q=sources+for+ovid%27s+metamorphoses&pg=PR9}}
-* {{cite journal|last=Tarrant|first=R. J.|author-link=R. J. Tarrant|title=Review Article: Editing Ovid's ''Metamorphoses'': Problems and Possibilities|journal=[[Classical Philology (journal)|Classical Philology]]|year=1982|volume=77|issue=4|pages=342–360|jstor=269419|doi=10.1086/366734|s2cid=162744932}} {{subscription required}}
+* {{cite journal|last=Tarrant|first=R. J.|author-link=R. J. Tarrant|title=Review Article: Editing Ovid's ''Metamorphoses'': Problems and Possibilities|url=https://archive.org/details/sim_classical-philology_1982-10_77_4/page/342|journal=[[Classical Philology (journal)|Classical Philology]]|year=1982|volume=77|issue=4|pages=342–360|jstor=269419|doi=10.1086/366734|s2cid=162744932}} {{subscription required}}
 * {{cite book|last=Tarrant|first=R. J.|year=2004|title=P. Ouidi Nasonis Metamorphoses|series=Oxford Classical Texts|location=Oxford|publisher=Clarendon Press}}
 * {{cite book|last=Wheeler|first=Stephen M.|title=A Discourse of Wonders: Audience and Performance in Ovid's Metamorphoses|year=1999|publisher=University of Pennsylvania Press|location=Philadelphia|isbn=978-0-8122-3475-6|url=https://books.google.com/books?id=WyOcvs7HQXcC&pg=PP1}}
@@ Ред 98: / Ред 97: @@
 {{refend}}
+{{Римска религија}}
 {{нормативна контрола}}

Нормативна контрола
Међународне	VIAF 2 3 4
Државне	Шпанија Француска BnF подаци Немачка Израел Сједињене Државе Шведска Аустралија Грчка Пољска Ватикан
Остале	Енциклопедија Британика MusicBrainz work IdRef 2