Овидијеве Метаморфозе — разлика између измена
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене |
Нема описа измене |
||
| Ред 8: | Ред 8: | ||
Овидије је Метаморфозама покушао и успео створити свој ''-{opus perpetuum}-'', еп који је пун духа, а изграђен је на свету античког мита. |
Овидије је Метаморфозама покушао и успео створити свој ''-{opus perpetuum}-'', еп који је пун духа, а изграђен је на свету античког мита. |
||
Из овог епа до данас су остали чувени одломци о претварању [[Дафне]] у [[ловор]] |
Из овог епа до данас су остали чувени одломци о претварању [[Дафне]] у [[ловор]], о љубави [[Пирам]]а и [[тизба|Тизбе]], о [[Јасон]]у и [[Медеја|Медеји]], о [[ниоба|Ниоби]], [[Дедал]]у и [[Икар]]у, идилична [[новела]] о [[Филемон]]у и [[Филемон|Баукиди]], као и мит о [[Орфеј]]у и [[Еуридика|Еуридици]]. |
||
== Референце == |
== Референце == |
||
Верзија на датум 19. мај 2017. у 16:25
 |
George Sandys's 1632 edition of Ovid's Metamorphosis Englished
Метаморфозе је еп који је Овидије, већ као зрео песник, објавио као своје обимом највеће дело. Садржај 15 књига су 250 прича које су написане у хексаграмима, а укупан број хексаграма је 11995. Приче обрађује низ митова који за тему имају преображаје и отелотворења појава, догађаја или појмова у разноразна обличја, од прве метаморфозе Хаоса до претварања Цезара у Звезду и апотеозе Августа.
Ликови у Овидијевим Метармофозама пролазе кроз невероватне преображаје – или су полубогови или јунаци и хероји или обични људи са свим својим манама и врлинама, а све шта има се догађа, Овидије приповеда стилом који је испуњен фантастиком.
Овидије је Метаморфозама покушао и успео створити свој opus perpetuum, еп који је пун духа, а изграђен је на свету античког мита.
Из овог епа до данас су остали чувени одломци о претварању Дафне у ловор, о љубави Пирама и Тизбе, о Јасону и Медеји, о Ниоби, Дедалу и Икару, идилична новела о Филемону и Баукиди, као и мит о Орфеју и Еуридици.
