Пређи на садржај

Овидијеве Метаморфозе — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: уклоњен шаблон: Link FA
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене
Ред 2: Ред 2:
[[Датотека:Ovidius Metamorphosis - George Sandy's 1632 edition.jpg|мини|д|Корице књиге '''Метаморфозе'''<br />George Sandys's 1632 edition of ''Ovid's Metamorphosis Englished'']]
[[Датотека:Ovidius Metamorphosis - George Sandy's 1632 edition.jpg|мини|д|Корице књиге '''Метаморфозе'''<br />George Sandys's 1632 edition of ''Ovid's Metamorphosis Englished'']]


'''Метаморфозе''' је еп који је [[Овидије]], већ као зрео песник, објавио као своје обимом највеће дело. Садржај 15 књига су 250 прича које су написане у [[хексаграм]]има, а укупан број хексаграма је 11995. Приче обрађује низ митова који за тему имају преображаје и отелотворења појава, догађаја или појмова у разноразна обличја, од прве метаморфозе [[Хаос]]а до претварања [[Цезар]]а у Звезду и [[апотеаза|апотеозе]] [[Август]]а.
'''Метаморфозе''' је еп који је [[Овидије]], већ као зрео песник, објавио као своје обимом највеће дело. Садржај 15 књига су 250 прича које су написане у [[хексаграм]]има, а укупан број хексаграма је 11995. Приче обрађује низ митова који за тему имају преображаје и отелотворења појава, догађаја или појмова у разноразна обличја, од прве метаморфозе [[Хаос]]а до претварања [[Гај Јулије Цезар|Цезара]] у Звезду и [[апотеаза|апотеозе]] [[Август]]а.


Ликови у Овидијевим Метармофозама пролазе кроз невероватне преображаје – или су полубогови или јунаци и хероји или обични људи са свим својим манама и врлинама, а све шта има се догађа, Овидије приповеда стилом који је испуњен [[фантастика|фантастиком]].
Ликови у Овидијевим Метармофозама пролазе кроз невероватне преображаје – или су полубогови или јунаци и хероји или обични људи са свим својим манама и врлинама, а све шта има се догађа, Овидије приповеда стилом који је испуњен [[фантастика|фантастиком]].
Ред 8: Ред 8:
Овидије је Метаморфозама покушао и успео створити свој ''-{opus perpetuum}-'', еп који је пун духа, а изграђен је на свету античког мита.
Овидије је Метаморфозама покушао и успео створити свој ''-{opus perpetuum}-'', еп који је пун духа, а изграђен је на свету античког мита.


Из овог епа до данас су остали чувени одломци о претварању [[дафна|Дафне]] у [[ловор]]ов цвет, о љубави [[Пирам]]а и [[тизба|Тизбе]], о [[Јасон]]у и [[Медеја|Медеји]], о [[ниоба|Ниоби]], [[Дедал|Дедалу]] и [[Икар|Икару]], идилична [[новела]] о [[Филемон]]у и [[баукида|Баукиди]], као и мит о [[Орфеј]]у и [[Еуридика|Еуридици]].
Из овог епа до данас су остали чувени одломци о претварању [[Дафне]] у [[ловор]]ов цвет, о љубави [[Пирам]]а и [[тизба|Тизбе]], о [[Јасон]]у и [[Медеја|Медеји]], о [[ниоба|Ниоби]], [[Дедал]]у и [[Икар]]у, идилична [[новела]] о [[Филемон]]у и [[Филемон|Баукиди]], као и мит о [[Орфеј]]у и [[Еуридика|Еуридици]].


==Референце==
== Референце ==
* [http://etext.lib.virginia.edu/latin/ovid/ovidillust.html Латински и енглески превод Метармофоза]
* [http://etext.lib.virginia.edu/latin/ovid/ovidillust.html Латински и енглески превод Метармофоза]



Верзија на датум 29. април 2015. у 11:54

Корице књиге Метаморфозе
George Sandys's 1632 edition of Ovid's Metamorphosis Englished

Метаморфозе је еп који је Овидије, већ као зрео песник, објавио као своје обимом највеће дело. Садржај 15 књига су 250 прича које су написане у хексаграмима, а укупан број хексаграма је 11995. Приче обрађује низ митова који за тему имају преображаје и отелотворења појава, догађаја или појмова у разноразна обличја, од прве метаморфозе Хаоса до претварања Цезара у Звезду и апотеозе Августа.

Ликови у Овидијевим Метармофозама пролазе кроз невероватне преображаје – или су полубогови или јунаци и хероји или обични људи са свим својим манама и врлинама, а све шта има се догађа, Овидије приповеда стилом који је испуњен фантастиком.

Овидије је Метаморфозама покушао и успео створити свој opus perpetuum, еп који је пун духа, а изграђен је на свету античког мита.

Из овог епа до данас су остали чувени одломци о претварању Дафне у ловоров цвет, о љубави Пирама и Тизбе, о Јасону и Медеји, о Ниоби, Дедалу и Икару, идилична новела о Филемону и Баукиди, као и мит о Орфеју и Еуридици.

Референце

Спољашње везе