Бирмингем
| Бирмингем енгл. Birmingham | |
|---|---|
 Поглед на Бирмингем | |
 Застава
Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Уједињено Краљевство |
| Конститутивна земља |  Енглеска |
| Регија | Западни Мидлендс |
| Грофовија | Западни Мидлендс |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2007. | 989.141 (процена) |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 52° 29′ С; 1° 55′ З / 52.48° С; 1.91° З |
| Површина | 267,77 km2 |
  Бирмингем Бирмингем на карти Уједињеног Краљевства | |
| Позивни број | 0121 |
| Веб-сајт | |
| www.birmingham.gov.uk | |
Бирмингем (енгл. Birmingham, IPA: /ˈbɜːmɪŋəm/) град је у Уједињеном Краљевству у Енглеској, у грофовији Западни Мидлендс. Бирмингем је други највећи град Уједињеног Краљевства после Лондона. Град се сматра колевком индустријске револуције у Британији, због чега је добио надимке „радионица света“ и „град са хиљаду заната“.
Према процени из 2007. у граду је живело 989.141 становника. Део је шире англомерације Западног Мидлендса, која има укупно 2.284.093 становника (попис 2001), и укључује околне градове Солихал, Волверхемптон и друге.
Популарни назив за становнике Бирмингема је Брамиз (Brummies), а град има надимак Брам, по дијалекатском имену града: Брамагем.
Бирмингем је етнички и културно веома шаролик град. У граду, поред Енглеза и Ираца, живе многи Индијци, Пакистанци, црнци са Кариба и Кинези.
Историја
На подручју Бирмингема још су стари Римљани изградили путеве и велику тврђаву. У раном средњем веку се помиње као мало англосаксонско село. Током 12. века град је добио тржницу и равио се у мали, али просперитетни трговачки град.
У 16. веку близина рудника угља и гвожђа допринела је развоју обраде метала. Већ у 17. веку Бирмингем је био познат по изради оружја. Бирмингем је био главни снабдевач оружја (мускета) за трупе Оливера Кромвела у енглеском грађанском рату.
За време индустријске револуције (тј. од средине 18. века), Бирмингем је нагло израстао у индустријски центар. За разлику од већине других индустријских градова тог времена, на пример Манчестера, индустрија у Бирмингему се заснивала на малим радионицама, а не на великим фабрикама и млиновима.
Крајем 19. века, број становника је достигао пола милиона. Бирмингем је добио статус града 1889, указом краљице Викторије, а 1900. отворен је универзитет.
Град је био доста уништен бомбардовањима у Другом светском рату, али је обновљен у стилу савремене бетонске архитектуре, која је дала лошу репутацију граду. У последње време градски центар је преобликован и делимично рестауриран.
Становништво
Према процени, у граду је 2008. живело 989.141 становника.
| 1981. | 1991. | 2001. |
|---|---|---|
| 1,013,995 | 965,928[1] | 970,892[1] |
Економија
Привреда града се данас заснива на производњи возила (фабрика Ровер), електричних уређаја, пластике, хемије и стакла. Све важнији део економије чине услуге. Бирмингем је други по величини европски центар за осигурање. Две од четири највеће британске банке основане су у Бирмингему (Lloyds и HSBC). Веома је значајан туризам, нарочито конференцијски.
Референце
- ^ а б World Gazetteer: Die wichtigsten Orte mit Statistiken zu ihrer Bevölkerung
