Би-бап
Би-бап (енгл. Bebop) је стил џез музике настао током раних четрдесетих као реакција против поплаве комерцијалне музике и популарних мелодија које су захватиле џез. Главни оснивачи су Дизи Гилеспи и Чарли Паркер. Би-бап је трансформисао џез, из музике за игру у модерну уметничку форму.
Карактеристике
Би-бап се од ранијих стилова џез музике разликује како по напуштању ритмичког континуитета тако и по проширењу хармонских основа. Сада ритам секција више не обезбеђује равномерно пулсирање тактних делова, а појављују се неуобичајене акцентуације да допуне и истакну мелодијске фразе. Рад бубњара претвара се у снажно наглашавање на добошу и бас-бубњу, док чинеле својим непрекидним металним звечањем повезују све одломке. Пијаниста свира синкопиране акорде ради подстицања инспирације солисте. Једино басиста и дање одржава темпо. Што се тиче гитаре, она нестаје из ритам секције. Импровизација више за основу нема мелодију, како је било у традиционалном џезу, већ се као основа користи хармонска структура, која је у би-бапу много комплекснија. Много се више користе дисонантни интервали, хроматске пролазнице, алтеровани акорди и акордске супституције.
Најзначајнији представници
- Кенонбол Едерли, алт саксофон
- Клифорд Браун, труба
- Реј Браун, контрабас
- Чарли Кристијан, гитара
- Кени Кларк, бубањ
- Мајлс Дејвис, труба
- Кени Дорам, труба
- Дизи Гилеспи, труба
- Декстер Гордон, тенор саксофон
- Бери Херис, клавир
- Перси Хит, контрабас
- Милт Џексон, вибрафон
- Џеј Џеј Џонсон, тромбон
- Дјук Џордан, клавир
- Џон Луис, клавир
- Чарлс Мингус, контрабас
- Телонијус Монк, клавир
- Фетс Наваро, труба
- Чарли Паркер, алт саксофон
- Чет Бејкер, труба
- Бад Пауел, клавир
- Макс Роуч, бубањ
- Сони Ролинс, тенор саксофон
- Сони Стит, тенор и алт саксофон
