Пређи на садржај

Генерал-фелдмаршал (Руска Империја)

С Википедије, слободне енциклопедије

Генерал-фелдмаршал (рус. Генерал-фельдмаршал) је био војни чин I класе у Табели рангова Руске Империје од 18. вијека до 1917. године. Одговарао је чиновима генерал-адмирала у морнарици и државном канцелару и активном тајном савјетнику I класе у грађанској служби.

За вријеме Петра Великог постојало је такође звање генерал-фелдмаршал-лајтант (тј. замјеник генерал-фелдмаршала, виши од генерал-аншефа).

Често се чин додјељивао странцима који нису служили у руској армији. Од свих руских императора само се код Ивана Антоновича и Александра II није додјељивао фелдмаршалски чин. Александар II је сам некада носио фелдмаршалске знаке (званично није имао овај чин).

Када је укинута Табела рангова (1917), једини живи генерал-фелдмаршал је био Никола Петровић Његош, краљ Црне Горе. Последњи генерал-фелдмаршал у руској служби Дмитриј Миљутин је умро 1912. године.

Види још