Галапагос

Галапагос
Islas Galápagos
Галапагос; Islas Galápagos
Светска баштина Унеска
Званично име	Острва Галапагос
Место	Еквадор
Координате	0° 40′ 00″ Ј; 90° 33′ 00″ З / 0.6667° Ј; 90.55° З
Површина	7.880 km2 (8,48×1010 sq ft)
Укључује	Baltra Island; Bartolomé Island; Daphne Major; Darwin Island; Darwin and Wolf; Española Island; Fernandina Island; Floreana Island; Galápagos National Park; Genovesa Island; Isabela Island; Marchena Island; Nameless Island; North Seymour Island; Pinta Island; Pinzón Island; Redonda Rock; Rábida Island; San Cristóbal Island; Santa Cruz Island; Santa Fe Island; Santiago Island; Seymour Islands; South Plaza Island; Wolf Island ;
Критеријум	природна: vii, viii, ix, x
Референца	1.
Упис	1978 . (2. седница)
Додатни упис	2001. и 2003.
Угроженост	2007–2010
Веб-сајт	http://whc.unesco.org/en/list/1

Галапагос
Archipiélago de Colón
Географија
Локација	Пацифик
Укупно острва	14
Површина	7,993 km2
Највиши врх	1.707
Администрација
Највећи град	Пуерто Бакверизо Морено
	ЕКВ

Координате: Географску ширину није могуће обрадити као број:0_21_27_S_90_28_12_W_type:isle_region:EC-W
Invalid arguments have been passed to the {{#coordinates:}} function

Острва Галапагос (шпа. Islas Galápagos, Archipiélago de Colón) су група од 14 већих вулканских острва и бројних мањих острва и стена у Тихом океану на око хиљаду километара од обале Јужне Америке. Овај архипелаг политички чини дванаесту провинцију Еквадора познату као Провинција Колон (Colon).

Површина острва је 7.993 квадратних километра. Острва су брдовита, уздижу се до висине од 1.707 метара и на њима се налази неколико активних вулкана.

Становништво

Пет острва је насељено: Санта Круз (око 15.000 становника), Сан Кристобал (око 5.600), Изабела (око 950), Флореана (око 100) и Балтра (на коме се налази само аеродром).

Године 2006. на острвима је званично живело 19.184 становника. Сваких 10 година број становника се удвостручује, а многи су ту противзаконито^[1]. До 2009. број становника се повећао на 25 - 30.000. Због атрактивног и јединственог биљног и животињског света острва је 2003. посетило око 80.000 туриста. Њихов транспорт и снабдевање оптерећује екосистем острва колико и стално становништво.

Главни град Галапагоса је Пуерто Бакверизо Морено.

Историја

Први Европљанин који је стигао до Галапагоса био је шпански бискуп Панаме Томас де Берланга чији брод је овде залутао ношен ветровима 10. марта 1535. По студији из 1952. на острвима су пре тога боравили древни јужноамерички народи. Острва су први пут приказана на мапама из 1570. (Insulae de los Galopegos - острва корњача).

До раног 19. века острва су углавном користили енглески гусари за скровиште.

Прву научну мисију на Галапагос је 1790. довео сицилијански помораац Алесандро Маласпина. Подаци о овој експедицији нису сачувани.

Ловци на китове су уловили много корњача на Галапагосу због њихове масти. Корњаче су кориштене и као практичан извор хране на бродивима, јер су могле да опстану неколико месеци без хране. Ова пракса је значајно смањила њихов број и уништила неке врсте.

Еквадор је анектирао острва 12. фебруара 1832. Први гувернер је на острво Флореана довео групу робијаша. Ускоро су ту дошли занатлије и фармери.

Чарлс Дарвин и острва Галапагос

Острва Галапагос су посебно позната по Чарлсу Дарвину који је ту пронашао инспирацију за своју теорију еволуције. Млади Дарвин је посетио четири острва од 15. септембра до 20. октобра 1835.. Брод „Бигл“ је тада на свом путовању око света пристао уз острва са намером да природњаци изуче геологију и биологију острва.

Дарвин је приметио да се оклопи корњача и врсте птица из фамилије Mimidae на различитим острвима разликују. Пред крај путовања претпоставио је да ови примери „подривају стабилност врста“.^[2] По повратку у Енглеску утврђено је да су наизглед различите птице у ствари варијације сродних врста. Ове чињенице су биле темељ на коме је Дарвин развио своју теорију о природној селекцији и еволуцији. Њу је представио у чувеном делу О пореклу врста (The Origin of Species).^[3]

Новија историја

За време Другог светског рата на острву Балтра деловала је америчка поморска и радарска база, која је после рата прешла у под управу Еквадора. Галапагос је постао национални парк 1959. Националном парку припада 97,5% површине острва. Развој туризма је започет 1960их.

УНЕСКО је острва Галапагос 1978. укључио на листу Светске баштине. Статус резервата биосфере Галапагос је добио 1985. Резерват је 2001. проширен на морску зону.

И данас су острва Галапагос лабораторија на отвореном у којој се може посматрати еволуција.

Најважније животињске врсте

Игуана са Галапагоса, Conolophus
Морска игуана, Amblyrhynchus cristatus
Корњача са Галапагоса Geochelone elephantopus
Зелена корњача са Галапагоса, Chelonia mydas agassisi
Морски краставац
Корморан који не лети, Phalacrocorax harrisi
Велика фрегата, Fregata minor
Модронога сула, Sula nebouxii
Пингвин са Галапагоса, Spheniscus mendiculus, једина жива врста тропских пингвина
Албатрос са Галапагоса, Phoebastria irrorata, једина жива врста тропских албатроса
Соко са Галапагоса, Buteo galapagoensis
4 ендемских врста Nesomimus
13 ендемских врста тангара
Морски лавови са Галапагоса, Zalophus californianus

Већа острва

Ово је списак галапагоских острва већих од 20 квадратних километара:

острво	старо енгл. име	подгрупа	кантон	узвишење	висина m	површина km²
Изабела	Albemarle	западна	Изабела	Вулф	1707	4640
Санта Круз	Indefatigable	централна	Санта Круз		864	986
Фернандина	Narborough	западна	Изабела	Ла Кумбре	1476	643
Сан Салвадор	James	централна	Санта Круз		907	585
Сан Кристобал	Chatham	источна	Сан Кристобал		640	558
Флореана	Charles	источна	Сан Кристобал		730	173
Марчена	Bindloe	северна	Санта Круз		343	130
Еспањола	Hood	источна	Сан Кристобал		206	61
Пинта	Abington	северна	Санта Круз		777	59
Балтра	South Seymour	централна	Санта Круз		...	27
Санта Фе	Barrington	централна	Сан Кристобал		...	24
Галапагос	Колон			Вулф	1707	8010

Референце

^ Kampf um Galapagos
^ Keynes, Richard ed. 2000. Charles Darwin's zoology notes & specimen lists from H.M.S. Beagle. Cambridge: Cambridge University Press. 23 – August 1836, 291–293
^ Niles Eldredge (пролеће 2006). „VQR - Confessions of a Darwinist”. The Virginia Quarterly Review. стр. 32—53. Приступљено 26. 12. 2007.

Спољашње везе

Фондација Чарлса Дарвина (ен, шп, фр, нем)
Слике, информације и видеа (ен, шп, нем)
Друштво за заштиту Галапагоса (ен)
Геологија острва Галапагос (ен)
Збирка историјских мапа, литературе итд. (ен)
Живи свет Галапагоса

Шаблон:Link GA

[1] Kampf um Galapagos

[2] Keynes, Richard ed. 2000. Charles Darwin's zoology notes & specimen lists from H.M.S. Beagle. Cambridge: Cambridge University Press. 23 – August 1836, 291–293

[Confessions-3] Niles Eldredge (пролеће 2006). „VQR - Confessions of a Darwinist”. The Virginia Quarterly Review. стр. 32—53. Приступљено 26. 12. 2007.

[1]

[2]

[3]