Ajde da probamo. Da vidimo kako ide. Evo neki random predlog. Možda koji put možemo da pravimo tematske serije. Takođe, mogli bismo nekako ovaj opis da uradimo, pošto se sad vidi samo prevlačenjem preko fotke. --ANTI_PRO (разговор) 19:50, 1. март 2019. (CET)[одговори]
Ja iskreno ne bih stavljao slike ratnih zločina i slično na glavnu stranu. To nisu stvari za svačije oči. A mislim i da je estetski dosta neukusno. --ANTI_PRO (разговор) 03:24, 5. март 2019. (CET)[одговори]
@Novak Watchmen: Ja nigde nisam osporio korišćenje dotičnih slika za ilustriranje članaka. Ja sam protiv toga da se stavljaju na glavnu stranu. Jer mislim, da osim što je izvor informacija, slika na glavnoj treba biti estetski dojmljiva i da mami oko i interesovanje. A fotke ratnih zločina to ne rade. Pogledaj malo praksu en.wiki i komonsa glede šta oni biraju i stavljaju na glavnu. Ako prolistaš malo arhive uočićeš šablon ponašanja/odabira. Pa ćeš skapirati šta ti pričam. --ANTI_PRO (разговор) 13:39, 5. март 2019. (CET)[одговори]
У свакој категорији корисници могу гласати за највише онолико слика колико се бира из те категорије за насловну страну (у слободној категорији се бира 6 слика а у свим осталим категоријама пет);
Гласање траје од 9. до 15. априла;
Уколико се деси да двије или више слика дијеле пето или шесто мјесто по истеку рока, гласање се продужава за још 24 сата само за те слике.
МуралДевојка са балономбританскогуличног и графити уметника Банксија. Насликан је 2002. године на прилазу моста Ватерло у Лондону, али се данас више не налази на овом месту. Девојка са балоном је једно од најпознатијих остварења овог уметника
Скулптура Јединствени облици континуитета у простору италијанског вајара Умберта Бочонија из 1913. године. Бочони је био један од утемељитеља и главних теоретичара футуристичког покрета, а ова скулптура је једно од његових најпознатијих дела. Бронзани одливак са слике је изложен у Метрополитенском музеју уметности у Њујорку
Гласови:
за Nije moguće da se samo meni sviđa jedna od ključnih skulptura modernizma? Ovo je jedna od najpoznatijih skulptura 20. veka, a danas se nalazi i na italijanskim kovanicama evra. Mhm. Eto, iako me je malo blam da jedini glasam za -svoj- predlog, zbog gotivnosti ove skulpture, moram :) --ANTI_PRO (разговор) 19:14, 9. април 2019. (CEST)[одговори]
ФрескаЧовек, контролор универзума мексичког сликара и муралистеДијега Ривере осликана крајем 1933. године у Палати лепе уметности у Мексико Ситију, приказује теме из друштвене стварности и наукемеђуратног периода. Првобитно је осликана у Рокфелер центру у Њујорку под називом Човек на раскршћу, али након што је тадашњи директор центра Нелсон Рокфелер затражио да се са фреске уклони портретЛењина, а Ривера то одбио, фреска је уништена а Ривера је преко сачуваних фотографија фреске поново је осликао у Мексику. Овај инцидент је у тадашњој јавности изазвао велику полемике око уметничких слобода
Панорама Долине палих (шп. Valle de los Caídos), меморијалног комплекса близу градића Ел Ескоријал у планинама Сијера де Гвардарама, северно од Мадрида у Шпанији. Комплекс, који се састоји од споменика и бенедиктинскебазилике, се сматра најзначајнијом архитектонском заоставштином Франкове диктатуре. Изграђен је у периоду од 1940. до 1959. године, највећим делом присилним радом политичких затвореника поражене стране у Шпанском грађанском рату. Спомен-комплекс су пројектовали Педро Мугуруза и Дијего Мендез у нео-херера стилу. У спомен-комплексу, који представља и један од највећих маузолеја на свету, су сахрањени посмтрни остаци диктатора Франка. Долина палих данас представља једно од најконтроверзнијих места у шпанској култури сећања на рат и уследелу диктатуру
Ерупција вулкана Редаут на Аљасци која се десила 21. априла 1990. године. Облак вулканског пепела који се дизао до 9 километара у висину сликан је са суседног полуострва Кенај.
„Тунел” сачињен од европских букви у округу Антрим у Северној Ирској. Дрвеће је засадила породица Стјуарт око 1775. уз пут који је водио на њихово имање „Грејсхил”, како би имресионирала посетиоце. Данас је овај тунел позната туристичка дестинација, између осталог и због појављивања у популарној серији Игра престола, у којој је приказан у кадровима Краљевог пута
против Iako nikad do sad nisam glasao -protiv- nekog predloga, niti ću ubuduće, ovde to moram. Jer mislim da ne bi trebalo da kačimo golotinju na glavnu stranu. To nije praksa ni na en.wiki ni na komonsu kad biraju izabrane slike. Standard je da -nema golotinje-. Taj standard treba i ovde da zaživi što se mene tiče. --ANTI_PRO (разговор) 18:08, 9. април 2019. (CEST)[одговори]
@Soundwaweserb: Nego šta je nego golotinja. Poenta slike je u „onome što se ne vidi”. Ili stvarno misliš da je estetika slike u ispod prosečnoj slici nekakvog običnog roze grudnjaka kojeg možeš da slikaš bilo gde. --ANTI_PRO (разговор) 19:08, 9. април 2019. (CEST)[одговори]
@Ivan VA: Ни мени се не свиђа идеја да ова слика буде на Главној страни, нит има неку минималну дозу естетике да би се појавила тамо, нит је квалитетна, а не може ни да се пореди са остатком слика предложених за ову категорију. Искрено ми је помало непријатно и гледати ту слику, не изгледа као да је настала у енциклопедијске сврхе, већ ради забаве. Није поента у цензури, ако постоји квалитетна и лијепа слика женских груди, или било ког органа било ког пола, то је сасвим прихватљиво, али ово је мало тужно ако се нађе тамо. Замислите и реакцију феминистичких портала ако ово виде. — Марина Симић (разговор) 02:45, 10. април 2019. (CEST)[одговори]
@MarinaSimic: Pa eto, sve si rekla. Kamoli da se predlagač potrudio da nađe neku izvrsnu sliku akta. A još gore što je ekipa ispod sve skontala kao nekakvu cenzuru. Možeš misliti. Ja cenzor. Kao da živimo nekakvu socijalističku distopiju iz 50-ih koja ima pervertiran seksualni moral, a ne fakat da si -jednim- klikom i novim prozorom na hromu udaljen od sve golotinje i svih slika grudnjaka na ovom svetu. Sumirano: sve ima svoje mesto. Fotkama 18+ sadržaja nije mesto na glavnoj stranici vikipedije, nego na x-hamsteru, privatnim konverzacijama, uličnim plakatima, vajber i vacap grupama itd. Ideja da se proizvođenjem -nekakvog- standarda mi ovde bavimo cenzurom je besmislena. --ANTI_PRO (разговор) 03:00, 10. април 2019. (CEST)[одговори]
против — рекли смо да се могу предлагати изабране слике са Оставе, евентуално неке које нису изабране, а које су везане за наше подручје и/или историју и културу. Ово није ниједно од та два. Слика је скоро па мутна, снимљена мобилним телефоном и без енциклопедијског значаја. Небитно је шта је на слици, она технички не задовољава неке основне услове значаја. --Miljan Simonović (разговор) 22:31, 10. април 2019. (CEST)[одговори]
Мушкарац носи товар од 90 килограма сумпора који је ископао у кратеру вулкана Кава Иџен (Јава, Индонезија). Рудари сумпора пешаче до врха вулкана и спуштају се кроз отровне гасове у кратер како би ископали сумпор који затим поново пешице у корпама носе у долину и продају. Дневна зарада је око 12 долара.
Уметничка дела (сликарство, вајарство, архитектура...) (5)
Долмабахче палата (поглед са Босфора), Истамбул, Турска. У периоду од 1856. до 1887. и од 1909. до 1922. године, овде је била смештена управа Османског царства. Архитектура палате представља еклектику традиционалног османског стила са неокласичним, барокним и рококо стилом, представљајући нову синтезу. У овоме се угледа и све већи утицај који су европски архитектонски стилови имали на Турску за време транзимата. У овој плати је оснивач модерне турске државе Мустафа Кемал Ататурк провео своје последње дане живота и ту се налази његова смртна постеља.
Анткабир (турски: Anıtkabir) је маузолејМустафе Кемала Ататурка, лидера Турског рата за независност и првог предсједника Турске Републике. Маузолеј се налази у главном граду Турске, Анкари. Архитектонско рјешење за грађевину осмислио је турски архитект Емин Онат који је са својим приједлогом 1941. године побиједио на међународном натјечају турске владе у конкуренцији од 48 приједлога. Градња маузолеја трајала је од 1944. до 1953. године.
Фудбалски стадион Азул у Мексико Ситију, на којем је утакмице до 2018. играо фудбалски клуб Круз Азул. Одмах поред налази се највећа светска арена у којој се одржавају борбе бикова (Plaza de Toros México).JAS 39 Грипен током аеро-митинга у Пољској 2007. Грипен је вишенаменски једномоторни борбени авион четврте генерације, с могућношћу даљег развоја (4+), а производи га шведска компанија Саб
Мухара (lat.Amanita muscaria var. aureola) у шуми Головец (Словенија). Ова отровна гљива припада роду Amanita, којем припадају неке од најотровнијих гљива на свету попут Зелене пупавке, али и јестиве гљиве попут Јајчаре.
Пет подземних кукумавки (лат.Athene cunicularia) на Флориди. Подземна кукумавка је мала сова која живи на подручју Северне и Јужне Америке. Углавном насељава рупе у земљи које праве друге животиње, а време проводи на травњацима, пашњацима или било ком другом отвореном сувом месту са ниским растињем.Европски јеж (лат.Erinaceus europaeus) у Емену, Холандија. Европски јеж је врста која настањује западну Европу и Скандинавију, као и Иберијско и Апенинско полуострво. Живи углавном у шумама и на ливадама, али је последњих година све чешћи посетилац паркова и башти, где се храни разним бубама и пужевима.
Српски и југословенски историчар уметности, књижевник и публициста Ото Бихали Мерин у познијим годинама. Рођен је почетком ХХ века, у аустроугарскомЗемуну, судирао је сликарство и историју уметности у Београду, док је са 20 година студије наставља у Берлину. У Немачкој је почео да објављује књижевне и филозофке текстове на немачком језику. Са Ђерђом Лукачем радио је у часопису немачких, лево оријентисаних интелектуалаца „Die Linkskurve“ (Лева кривина). У Београд се вратио 1928. године где заједно са братом Павлом Бихалијем оснива часопис „Нова литература“ и издавачку кућу Нолит. Када је почео Други светски рат завршио је у ратном заробљеништву као официр ЈВ. Након завршетка рата вратио се у Београд, где је скромно живео до смрти 1993. године. Написао је на десетине књига и то углавном о уметности. Заслужан је за популаризацију модерне и наивне уметности и сликарства у Југославији. Његове су књиге, сјајно опремљене и у великим тиражима, објављиване и продаване у читавом свету, а највише у Немачкој.Доминикус Кустос и Ђовани Батиста Фонтана, Портрет Мехмед-паше Соколовића, 1603. година. Ово је најпознатији портрет овог османског државника и војсковође.
Пиротска тврђава, такође позната као Момчилов град, представља утврђење које се налази на узвишењу изнад Пирота. Тврђава је изграђена почетком 14. века, а име је добила по војводи Момчилу, за кога се верује да је саградио тврђаву. Османлије су успеле да заузму утврђење, али га је 1386. године повратио војвода Димитрије, што је био један од повода за Косовску битку 1389. године. Данас се тврђава налази на списку споменика културе од великог значаја Србије.Ејлин Донан, тидално острво у Шкотској, Уједињено Краљевство. На острву доминира тврђава која је изграђена за време владавине Александра II Шкотског (1214—1249). Ејлин Донан на шкотском значи „оство Донана”, а добило је назив по Донану од Еига, келтском свецу из 7. века, за кога се верује да је изградио цркву на острву, мада данас не постоје трагови њених остатака. Данашње грађевине тврђаве представљају резултат обнове која је извршена током 20. века.
Историја, споменици, верски објекти, грађевине од историјског значаја (5)
Грб [тврђаве] Београд према Монатовој карти (аустријска мапа-гравира) из 1717. године. Натпис на карти: Grundreis der Vestung Belgrad samt der Belagerung Anno 1717. На детаљу ове војне карте, приказаном на слици, је приказан први познати грб Београда који потиче из XVI века, окружен параферналијама оријенталне егзотике и османског суверенитета.
Црква Светих апостола Петра и Павла у Расу. Изграђена вероватно у 8. веку или раније, ова једнокуполна црква представља најстарији црквени споменик на територији Србије и првобитно седиште рашке епископије. Археолошким истраживањима, извршеним крајем 20. века, утврђено је да је црква изграђена на темељима римске базилике из 4. века, а испод цркве је пронађен и кнежевски тумул из 5. века п. н. е. са грчким вазама, сребрним посуђем, златним накитом. Црква је 1979. године уврштена на Унесковулисту светске баштине у склопу споменика средњег века обједињених под заштићеном целином Стари Рас. Централни део цркве данас има облик крста уписаног у кружни зид, као и осмострану куполу са неједнаким странама, а фреске у унутрашњости цркве потичу из 10, 12. и 13. века.[е]
Пијаца у Сао Паулу, Бразил.Самоспаљивање будистичког монаха Тик Кванг Дука 1963. у Сајгону (данас Хо Ши Мин), у знак протеста против дискриминације будиста у тадашњем Јужном Вијетнаму. Режим председника Нго Дин Зјема, иначе припадника католичке мањине, активно је фаворизовао Католичку цркву и католике у свим сферама живота, док су будисти били дискриминисани иако су чинили између 70 и 90 одсто становништва Јужног Вијетнама. Председник Зјем је убијен у војном удару у новембру 1963.
Коментари
@Ivan VA: правила су ажурирана недавно и додата је могућност избора још већег броја фотографија са Оставе, тако да сада мислим да стварно нема смисла предлагати фотографије са Оставе које не испуњавају критеријуме. --Miljan Simonović (разговор) 17:32, 2. јун 2019. (CEST)[одговори]
@Miljan Simonović: Ne kapiram šta mi pričaš? Jel se ovo nadovezuješ na ovu raspravu od prošlog meseca? ako je to, ja ne znam gde smo mi to u pravilima naveli da fotke sa Ostave moraju biti izabrane/featured tamo? --ANTI_PRO (разговор) 17:37, 2. јун 2019. (CEST)[одговори]
@Miljan Simonović: Pa da. Tačke 2. i 3. i 1b. devalviraju tačku 1a. Pročitaj ostale tačke. Jasno se kaže, kad se sve sumira, da možemo da postavljamo šta nam se hoće, a da je kontrolni mehanizam odabir zajednice. --ANTI_PRO (разговор) 17:48, 2. јун 2019. (CEST)[одговори]
@Miljan Simonović: Koliko ja tebe kapiram, ti ne lajkaš što ljudi kandiduju ovde fotke koje sadržajem dominiraju temama vezano za Srbiju/Srpsku i Srbe načelno. A ja ti kažem, da je to neizbežno. Jer čim uvedeš demokratiju negde (u odabir slika) lične preferencije i teme tih korisnika isplivavaju na površinu (premda mi se čini da je više od pola fotki do sad izabranih izvan pomenute tematike). Drugo, Ostava se ljudima, a i meni, ne čini dosta prijemčljivom. Jer oni tamo više furaju priču o umetničkoj fotografiji. Evo ja sam danas kandidovao tamo jednu sliku za izabranu, a protivargument je mala rezolucija i zato što nebo nije najlepše uhvaćeno na slici. Dakle, u velikom broju slučajeva, oni tamo ne biraju slike u featured jer su enciklopedijski zanimljive (ona kategorija -da li ste znali-), nego jer ima jaka ekipa sa vrhunskom fotografskom opremom koja ide i fotka zgrade i prirodu u onda se među sobom utrkuju šta je bolje. Dakle, afiniteti su pove različiti pri odabiru, i zato verujem da to sa Ostave nije po definiciji najbolji izbor. --ANTI_PRO (разговор) 20:43, 2. јун 2019. (CEST)[одговори]
@Ivan VA: између осталог, само ми је јасно да на то не могу да утичем јер су људи управо такви како си их ти описао. Оно што сам овог пута хтео да кажем јесте да када неко предлаже фотографије које нису везане за српско говорно подручје, те фотографије би требало да имају неки статус на Остави. Није поента предложити неку леву фотографију која нит је битна за српско говорно подручје, нит је квалитетна.
То што си поменуо за принцип бирања фотографија на Остави, апсолутно се слажем са принципом. Ако неко жели да његова фотографија добије статус изабране, онда фотографија треба да буде квалитетна — исто као и са чланцима, само што се код чланака гледа број референци, обрађеност теме и слично, а код фотографије је логично да се гледа резолуција, угао сликања и слично. --Miljan Simonović (разговор) 20:54, 3. јун 2019. (CEST)[одговори]
Април
Затворено
-
Немојте заборавити да напоменете ако је нека слика везана за одређени датум. Ја тренутно видим три, двије које сам ја предложио и Ускршња јаја која је предложио Саунд. Назначите ако има још нека.— WR20:47, 5. март 2019. (CET)[одговори]
Мачка и гуштер из слободне категорије могу ићи горе да се попуни прва категорија. Јерменски хачкар може ићи у историјску категорију. Остаје нам као проблем попуњавање категорије умјетност (можда Новакову карикатуру или Ускршња јаја да пребацимо у ту категорију?) У сваком случају, 4 слике су вишак за овај мјесец. Хоћемо ли на гласање или да се договоримо да неки повуку по једну слику?— WR08:30, 9. март 2019. (CET)[одговори]
@Wikiwind: Kako god hoćete, mada bih ja preferirao glasanje. Čisto iz proceduralnih razloga. Da se „razradi sistem”. Jer možda sledećeg meseca dobijemo više predloga. Inače, pošto sam ja najviše napunio tu kategoriju, nemam nikakve frke da je popunim do kraja.
btw, možda bi smo mogli da stavimo ovu celu proceduru na šablon na skorašnjim izmenama. Slično nešto kao što imamo da je označeno da je u toku rasprava ili glasanje o dobrom ili sjajnom članku. --ANTI_PRO (разговор) 15:04, 9. март 2019. (CET)[одговори]
@Ivan VA: Ја бих онда затворио оне категорије које се могу затворити, да гласање не буде превише разбијено. Оставио бих рок од 24 сата да се предложе слике у категорији умјетност и после тога покренуо гласање у оним категоријама у којима има вишак слика. Било би лијепо када би имали неки систем као на Остави да се само кликне на слику за коју се жели гласати.— WR16:24, 9. март 2019. (CET)[одговори]
@Wikiwind: Ја сам за то да додамо још неки приједлог за категорију умјетност, категорије које имају тачно колико треба да се затворе, а гдје има више него што треба да се гласа. Нисам обраћала пажњу на квоте, а припремила сам неке фотографије још кад је било гласање о овим правилима. Ако није касно, додаћу још нешто у умјетност. Поздрав, Марина Симић (разговор) 17:59, 9. март 2019. (CET)[одговори]
Затворио сам три категорије премјештањем неких слика из слободне категорије. Ако неко мисли да није требало, поништићу. У двије категорије већ може почети гласање. Што се тиче категорије умјетност, ту смо добили још двије слике тако да их сада има довољно. Да затварам и њу или да још чекам?— WR20:11, 9. март 2019. (CET)[одговори]
Остале су отворене двије категорије. Према правилима, свако може гласати за највише пет слика у оквиру исте категорије, односно за онолико слика колико се бира за Главну страну из те категорије.— WR22:16, 9. март 2019. (CET)[одговори]
Не знам шта други кажу? Ја бих најрадије да не отварамо ново гласање сад кад је гласање у осталим категоријама већ увелико у току. Овај дио процедуре је недоречен и мораћемо га боље осмислити до следећег мјесеца.— WR19:24, 10. март 2019. (CET)[одговори]
Имамо изједначен резултат у борби за пето мјесто између двије слике у категорији Природа, природне појаве, насеља, панораме. Позивам кориснике који су гласали, али нису искористили право на максималних пет гласова у овој категорији (@MareBG:@Soundwaweserb:@Obsuser:@Victoria's Angel:@Miljan Simonović:@Vilena66:) и све остале кориснике који нису гласали да се, уколико желе, изјасне између ове двије слике. Гласање траје 24 сата од времена у потпису. Ово је још једна ситуација која није дефинисана у правилима.— WR17:22, 16. март 2019. (CET)[одговори]
@Wikiwind: Viki, ja bih pokrenuo raspravu na tehničkom trgu da se poveća prostor za slike na naslovnoj, slično kako je urađeno na en.wiki, ili isto. To pitanje sam potencirao i kad se donosio novi dizajn relativno skoro, al sam odbijen sa razlogom da se ne uklapa estetski u širi dizajn stranice. Sad, pošto vidim da nam je lepo krenula ova priča sa izabranim slikama i da se ljudi dosta trude, mislim da treba da napravimo veći prostor za slike. Šta ti misliš? --ANTI_PRO (разговор) 04:50, 2. април 2019. (CEST)[одговори]
@Pinki: У принципу још увијек не би требало да се гласа с обзиром да не знамо ни да ли ће уопште бити гласања. Ја нећу уклањати гласове, али за убудуће @Др Нешо 2:@Obsuser: гласање почиње тек када се заврши предлагање слика.— WR13:30, 5. април 2019. (CEST)[одговори]
Коментар: Није ми најјасније да ли се у овом продуженом гласању у обзир узимају ранији гласови, јер не видим поенту да се исти глас рачуна дупло. Ако прегласавање креће од 0, онда је у реду. --Lotom (разговор) 14:16, 15. април 2019. (CEST)[одговори]
Искрено, не знам ни ја. Сада успостављамо обичај шта се ради у таквим ситуацијама. Можда ћу касније сакупити све те обичаје које у међувремену успоставимо и предложити их као допуну правила.— WR14:54, 15. април 2019. (CEST)[одговори]
@Др Нешо 2: Тренутно се бирају слике за мај 2019. Уколико желиш да предложиш слику за октобар, мораћеш сачекати до септембра. Исто важи и за твоје сугестије за остале слике, пошто су све оне предложене за мај. Слике не морају бити везане за одређени датум (могу бити, али није обавезно).— WR13:35, 5. април 2019. (CEST)[одговори]
@Pinki: па како други круг гласања траје један дан?? Не могу а да не помислим да си гласање зауставио оног тренутка кад је фотографија за коју си гласао добила глас више. Извињавам се ако грешим. Мислим да гласање не треба да буде краће од 7 дана. --Miljan Simonović (разговор) 10:58, 16. април 2019. (CEST)[одговори]
@Miljan Simonović: Ene, stvarno ovaj tip postavljanja nije pokriven onim trima stavki pravila. Ja mislim da većina nije ni primetila to, jer, ako pogledaš arhivu, osim mene koji sam postavljao stvari koji su baš onkraj pravila, to su radili i drugi korisnici. Pretpostavljam da bi onda mogli da primenimo ovo pravilo (sa kraja teksta tamo): Ова правила нису предвиђена да регулишу све могуђе ситуације. Уколико дође до ситуације која није предвиђена у овим правилима, корисници исту решавају у складу за принципима здравог разума и у духу правила и смерница Википедије. ? Ili da brišemo slike?
@Wikiwind: Miljan je ukazao na važan propust (koji počinje od prvog meseca kad je počela ova procedura — mislim da smo je Nikola i ja prekršili (on sa onom fotkom džamije), a ja sa većinom. Hoćemo da redefinišemo ovo pravilo na koje je Miljan ukazao? --ANTI_PRO (разговор) 16:11, 9. мај 2019. (CEST)[одговори]
Покренућу расправу о измјенама и допунама правила већ ове седмице, па да их усвојимо до 1. јуна. Има доста рупа и непредвиђених ситуација које треба покрити.— WR16:20, 9. мај 2019. (CEST)[одговори]
Далеко од тога да си ти једини. Цела процедура ми се не свиђа у пракси, јер људи овде имају неописиву потребу да кроз овај процес исказују свој национализам. Рекли смо да само изабране слике са Оставе могу да се нађу на почетној страни, евентуално, дакле евентуално неке које то нису, а које се тичу српског говорног подручја. Током претходних пар месеци, ја сам видео ништа друго до такмичења око тога који ће се српски споменик или кућерак, или колико ће се фотографија ког овде активног корисника наћи на почетној страни. По мени је то бесмислено, и сад ми више има смисла да то ограничимо. Ако је некоме стало до слика које се тичу српског говорног подручја, а ево нек их предложи за изабране на Остави, па онда могу да буду на почетној страни. Не видим поенту да на главној страни Википедије имамо полумутне или неквалитетне слике само зато што се на њима налази нешто што се тиче Србије. Ово је енциклопедија на српском, не српска енциклопедија, тако да заступљеност тема (самим тим и фотографија на почетној страни) треба да буде равномерна и независна од државе у којој живе уредници. --Miljan Simonović (разговор) 16:50, 9. мај 2019. (CEST)[одговори]
Ја сам потпуно смео с ума то правило. Некако сам се водио логиком пропратне приче фотографија. Нешто што није свакодневна појава, што је објективно гледано необично. Постоје фотографије које су старе 100 година и од којих не можеш да очекујеш одличан квалитет. Али ми се чини да није лоше да имамо и коју такву са позадинском причом, јер се неће сваки чланак наћи на главној страни, а опис слике може да укључује више њих. Много тога ми нисмо дефинисали и доста корисника тражи баш те рупе у правилима како би прогурали своју причу. А кад се покрене полемика, мало њих се укључи у дефинисање конкретних ставки. Дакле, ја сам ипак за нека мало либералнија правила по овим питањима, јер постоје квалитетне фотографије баналних ствари где је акценат управо на уметничком акту. С друге стране, има оних фотографија које вреднују неке историјске или културне догађаје, на којима је важнији предмет радње него сам квалитет приказа. Уколико више корисника предложи фотографије, заједница свакако гласањем одабира оне најпожељније. --Lotom (разговор) 17:31, 9. мај 2019. (CEST)[одговори]
@Miljan Simonović: Kakva zajednica, takve i slike :) Ako smo se odlučili da sami između sebe biramo fotke, onda će svakako naše preference (tj. teme) biti odražene na njima. Nije to nužno nacionalizam. Krš „domaćih“ fotki kandiduju ljudi koji su ih ili sami fotkali ili pišu članke iz tih tema. Da smo hteli suprotno, onda bi samo stavili automatski bot da stavlja na glavnu stranu izabrane slike sa Komonsa i to bi bilo to. Tako da ne mislim da se sad to nekako može promeniti/ograničiti. A i realno treba malo vremena da prođe. Možda se „srpske teme” ispucaju kroz pare meseci i ljudi počnu da budu raznovrsniji u svom kandidovanju (jer nemaju više ništa da stave). Verujem da će biti tako, jer meni već sad ponestaje ideja šta bi kandidovao. Pa kad mi padne nešto na pamet tokom meseca, stavim link fotke u pesak. Tako da polako. I realno ovo pravilo na koje se ukazuje treba uneti. Ako sami jurimo fotke koje kandidujemo, onda nema smisla da budu ičim ograničene (osim pristojnošću sadržaja i slično). --ANTI_PRO (разговор) 18:16, 9. мај 2019. (CEST)[одговори]
за— WR 22:02, 9. март 2019. (CET)
Коментар: Да се не забораве злочини усташа, Немаца и Аустроугара! --Novak Watchmen (разговор) 18:38, 4. март 2019. (CET)
Урађено --Novak Watchmen (разговор) 20:25, 5. март 2019. (CET)
против погледати Миљаново образложење --Pinki (разговор) 22:45, 10. април 2019. (CEST)
— Марина Симић (разговор) 02:45, 10. април 2019. (CEST)
