Пређи на садржај

Јоруба (језик)

С Википедије, слободне енциклопедије

Јоруба (Јор. èdè Yorùbá) је језик који се говори у западној Африци. Главни језик људи из Ојо царства и Бенинског царства био је извезен у заједницу дуж западноафричке обале до Либерије, путем трговинске и војне експанзије те две империје (Ојо и Бенин)[1].

Јоруба припада гранама јорубоидних језика Бенуе-конго језика[2]. Број говорника Јоруба се приближава 30 милиона[3]. То је полицентрички језик који се углавном говори у Бенину и Нигерији, са заједницама у Сијера Леонеу, Либерији, другим деловима Африке, Америке и Европе. Не-вернакуларни остаци језика, Луцуми, је литургијски језик Сантеријеве религије Кариба. Многе јорубанске речи користе се у афро-бразилској религији позната под именом Кандомбле. Јоруба се такође користи у многим другим афро-америчким религијама у Америци и на Карибима. Јоруба је најближе повезана са Ицекири језиком (говори се у Делти Нигера) и Игали езика који говори око 800.000 људи у централној Нигерији[4].

Класификација

[уреди | уреди извор]

Јоруба језик је члан јорубоидне групе Бенуе-конго језика, огранка породице Нигер-Конго[2][5].

Историја

[уреди | уреди извор]
Прва Библија на језику јоруба у Бадарију.

Јоруба је класификован међу језике Едекири, који заједно са Ицекири и изолатом Игала формирају јорубоидну групу језика унутар огранка Волта-Нигера породице Нигер-Конго. Лингвистичко јединство породице Нигер-Конго датира у дубоку праисторију, процене пре око 15.000 година (крај Горњег Палеолита)[6]. У данашњој Нигерији, процењује се да има више од 40 милиона говорника јооруба језика, као основног и средњег језика, као и неколико других милиона говорника изван Нигерије, чинећи га најпопуларнијим афричким језиком изван Африке.

Према усменој традицији Одудува, син врховног Јоруба бога Олудумаре, је праотац Јоруба. Иако имају заједничку историју, заједнички назив за децу Одудува се није појавио до друге половине 19. века. Пре укидања трговине робљем, јоруба језик, језик слободних робова из Фритауна, био је познат Европљанима као Аку, име које је добило од прве речи поздрава Ẹ kú àárọ (добро јутро) и Ẹ kú alẹ (добро вече)[7][8]. Касније је примењено име у Јариба или Јоруба, и у почетку је ограничено на краљевство Ојо. Име се користило код Хауса; њихово порекло је нејасно[8]. Под утицајем Јорубе Самуела Ајаи Кровтера, првог епископа западне Африке и првог бискупа Енглеске цркве, као и каснијих мисионара и због развоја писаног јоруба језика, име Јоруба проширено је све јорубске дијалекате[9].

Тек се 1819. појавила прва штампа на Јоруба дијалекту, уски речника Бовдика, енглеског дипломате у Ашанти царству[10]. Ово је релативно касно за тако распрострањен језик као што је јоруба (Акански, 1602 ;. Еве, 1658) и то се може приписати чињеници да пре 19. века, готово ниједна европска трговина није одржавана на Јоруба обали. Језичка истраживања коришћењем метода компаративне лингвистике, глотохронологије, дијалектологије и других дисциплина - узимајући у обзир традиционалне усмене историјске изворе и археолошке налазе - допринела је до расветљавање историје јоруба и њиховог језику пре тог времена[8]. На пример, на северозападни Јоруба дијалекат показује више језичких иновација. Заједно са чињеницом да југоисточне и централне јоруба средине генерално имају старија насеља, ово указује да су северозападне области касније насељене[9].

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Concise encyclopedia of languages of the world. Brown, E. K., Ogilvie, Sarah. (1. изд.). Amsterdam: Elsevier. 2009. ISBN 9780080877747. OCLC 264358379. 
  2. ^ а б Comrie, Bernard (2009). The World's major languages (2. изд.). London: Routledge. ISBN 9780415353397. OCLC 282550660. 
  3. ^ Metzler Lexikon Sprache (4th ed. 2010) estimates roughly 30 million based on earlier estimates and population growth figures
  4. ^ Јоруба на сајту Ethnologue (18. изд., 2015)
  5. ^ Les langues africaines. Heine, Bernd, 1939- ..., Nurse, Derek, 1939- ..., Tourneux, Henry., Zerner, Jeanne, 19..- ... Paris: Karthala. 2004. ISBN 978-2-84586-531-0. OCLC 419226338. 
  6. ^ Heine & Nurse 2000, стр. 294
  7. ^ Hair, P. E. H. (Paul Edward Hedley) (1994). The early study of Nigerian languages : essays and bibliographies. Aldershot: Gregg Revivals. стр. 6. ISBN 978-0-7512-0105-5. OCLC 32347966. 
  8. ^ а б в Gbenga, Fagborun, J. (1994). The Yoruba koiné : its history and linguistic innovations. München: Lincom Europa. стр. 13. ISBN 978-3-929075-47-2. OCLC 32882722. 
  9. ^ а б Adetugbọ 1982, стр. 207–224
  10. ^ Bowdich, Thomas Edward (1819). Mission from Cape Coast Castle to Ashantee. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]