Пређи на садржај

Јанко Јоловић — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Neki retard je sjebo Janka, ali sam ja srećom spasio stvar. To će biti 2$
ознаке: Визуелно уређивање мобилна измена мобилно веб-уређивање
м Враћене измене 109.245.35.62 (разговор) на последњу измену корисника 91.198.219.114
ознака: враћање
Ред 18: Ред 18:
}}
}}


'''Јанко Јоловић''' био је водоинсталатер првоборац и први председник Среског народноослободилачког одбора у Рогатици.
'''Јанко Јоловић''' био је романијски првоборац и први председник Среског народноослободилачког одбора у Рогатици.


== Биографија ==
== Биографија ==


=== Породица и детињство ===
=== Породица и детињство ===
Јанко је рођен [[14. јануар]]а [[1897]]. године у Бандином Оџаку на Гласинцу.<ref name="Politika">Трагом наше прошлости: Трагична смрт под Романијом,("Политика", 14.01.1977.)</ref> Потиче из имућне и радне породице. Оженио се након Првог [[Први светски рат|светског рата]] Љубицом, са којом је имао кћeрку Jeлу и три синa.
Јанко је рођен [[14. јануар]]а [[1897]]. године у Бандином Оџаку на Гласинцу.<ref name="Politika">Трагом наше прошлости: Трагична смрт под Романијом,("Политика", 14.01.1977.)</ref> Потиче из имућне и радне породице. Оженио се након [[Први светски рат|Првог светског рата]] Љубицом, са којом је имао кћeрку Jeлу и три синa.
Неколико чланова породице Јоловић били су у српским добровољачким јединицама у [[Русија|Русији]] и на [[Солунски фронт|Солунском фронту]]. Јанков старији брат, Миливоје Јоловић, као борац [[Црвена армија|Црвене армије]] учествовао је у [[Октобарска револуција|Октобарској револуцији]]. Након повратка из Русије, [[1923]]. године, покушао је да убеди Јанка да побегну у Русију, где је [[пролетаријат|пролетеријат]] на власти. Јанко је одбио и остао да се бори за власт радника и сељака у својој земљи.<ref name="Tribun">Саво Преда, Романијски трибун: ''Сећања на Јанка Јоловића'',јул-август 1967.</ref>
Неколико чланова породице Јоловић били су у српским добровољачким јединицама у [[Русија|Русији]] и на [[Солунски фронт|Солунском фронту]]. Јанков старији брат, Миливоје Јоловић, као борац [[Црвена армија|Црвене армије]] учествовао је у [[Октобарска револуција|Октобарској револуцији]]. Након повратка из Русије, [[1923]]. године, покушао је да убеди Јанка да побегну у Русију, где је [[пролетаријат|пролетеријат]] на власти. Јанко је одбио и остао да се бори за власт радника и сељака у својој земљи.<ref name="Tribun">Саво Преда, Романијски трибун: ''Сећања на Јанка Јоловића'',јул-август 1967.</ref>


Ред 29: Ред 29:
Јанко се залагао за бескомпромисну борбу против Немаца, за ослобађање и одбрану што више људи, без обзира на њихову веру и нацију.<ref>Миломир Ђурковић, ''Прогнонство (гласничке ломаче 3)'',Штампарија ЋУК, Земун Поље</ref>
Јанко се залагао за бескомпромисну борбу против Немаца, за ослобађање и одбрану што више људи, без обзира на њихову веру и нацију.<ref>Миломир Ђурковић, ''Прогнонство (гласничке ломаче 3)'',Штампарија ЋУК, Земун Поље</ref>


Наводи се као члан руководства КПЈ и СКОЈ-а у Соколцу - као део органа револуционарног покрета пред оружани устанак.<ref>Историјски архив Сарајево, група уредника, ''Сарајево у револуцији, комунистичка партија Југославије у припремама и организацији устанка'', НИШП Ослобођење, Сарајево</ref> Јанков партијски задатак био је да организује шумске раднике на Романији. Тим поводом код њега је, у више наврата, боравио [[Хасан Бркић|Вук Јанковић]], са којим је договорио организацију Урсових синдиката дрводеља.<ref name="Tribun"/>
Наводи се као члан руководства КПЈ и СКОЈ-а у Соколцу - као део органа револуционарног покрета пред оружани устанак.<ref>Историјски архив Сарајево, група уредника, ''Сарајево у револуцији, комунистичка партија Југославије у припремама и организацији устанка'', НИШП Ослобођење, Сарајево</ref> Јанков партијски задатак био је да организује шумске раднике на Романији. Тим поводом код њега је, у више наврата, боравио [[Хасан Бркић]], са којим је договорио организацију Урсових синдиката дрводеља.<ref name="Tribun"/>


За штаб романијске чете, која је имала да протера усташе и жандаре са Романије, изабрани су: [[Славиша Вајнер Чича]] (командир чете), [[Павле Горанин Илија]] (комесар), [[Оскар Данон Јово]] (помоћник командира), [[Данило Ђокић]] (помоћник командира), [[Слободан Принцип Сељо|Слободан Принцип]], Михаило Обреновић и [[Брнако Милутиновић Обрен|Брнако Милутиновић "Обрен"]] (чланови штаба).<ref name="Tribun"/>
За штаб романијске чете, која је имала да протера усташе и жандаре са Романије, изабрани су: [[Славиша Вајнер Чича]] (командир чете), [[Павле Горанин Илија]] (комесар), [[Оскар Данон Јово]] (помоћник командира), [[Данило Ђокић]] (помоћник командира), [[Слободан Принцип Сељо|Слободан Принцип]], Михаило Обреновић и [[Брнако Милутиновић Обрен|Брнако Милутиновић "Обрен"]] (чланови штаба).<ref name="Tribun"/>

Верзија на датум 7. јул 2019. у 13:35

јанко јоловић
Јанко Јоловић
Лични подаци
Датум рођења(1897-01-14)14. јануар 1897.
Место рођењаБандин Оџак, на Гласиначкој висоравни,
Датум смрти11. септембар 1942.(1942-09-11) (45 год.)
Место смртиБоговићке стене, на Романији, Југославија
Деловање
Члан КПЈ од1938.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба

Јанко Јоловић био је романијски првоборац и први председник Среског народноослободилачког одбора у Рогатици.

Биографија

Породица и детињство

Јанко је рођен 14. јануара 1897. године у Бандином Оџаку на Гласинцу.[1] Потиче из имућне и радне породице. Оженио се након Првог светског рата Љубицом, са којом је имао кћeрку Jeлу и три синa. Неколико чланова породице Јоловић били су у српским добровољачким јединицама у Русији и на Солунском фронту. Јанков старији брат, Миливоје Јоловић, као борац Црвене армије учествовао је у Октобарској револуцији. Након повратка из Русије, 1923. године, покушао је да убеди Јанка да побегну у Русију, где је пролетеријат на власти. Јанко је одбио и остао да се бори за власт радника и сељака у својој земљи.[2]

Јавни и политички рад

Јанко се залагао за бескомпромисну борбу против Немаца, за ослобађање и одбрану што више људи, без обзира на њихову веру и нацију.[3]

Наводи се као члан руководства КПЈ и СКОЈ-а у Соколцу - као део органа револуционарног покрета пред оружани устанак.[4] Јанков партијски задатак био је да организује шумске раднике на Романији. Тим поводом код њега је, у више наврата, боравио Хасан Бркић, са којим је договорио организацију Урсових синдиката дрводеља.[2]

За штаб романијске чете, која је имала да протера усташе и жандаре са Романије, изабрани су: Славиша Вајнер Чича (командир чете), Павле Горанин Илија (комесар), Оскар Данон Јово (помоћник командира), Данило Ђокић (помоћник командира), Слободан Принцип, Михаило Обреновић и Брнако Милутиновић "Обрен" (чланови штаба).[2]

Јанко и Чича су у Бандином Оџаку организовали зборове и позивали људе из свих села Гласинаца да се придруже чети. Јанко је посећивао српска, хрватска и муслиманска села, организовао сеоске страже, пописивао добровољце и упућивао их у Чичину чету.[2]

У августу 1941. учествовао је у ослобођењу Сокоца, Власенице и околних места. Септембра исте године, слободна територија простирала се од Романије све до Дрине. Убрзо после тога, на Романији је формиран Окружни комитет КПЈ, чији је Јанко био члан.[2]

Уследило је ослобођење Рогатице. Напад је трајао до 16-23. октобра, када су домородачке и усташке трупе протеране из Рогатице. Одмах по ослобођењу, Јанко је пришао формирању среског НОО, за чијег је председника изабран на предлог Чиче.[2]

Заробљавање и смрт

У пролеће, 1942. године, Јанко се са народом из Фоче повукао према Пиви. Међутим, врховни штаб у Врбници донео је одлуку да се све јединице са Романије пробију назад на свој терен и наставе борбу. У пробој су полазиле групе чим су биле спреме за покрет. Јанко је повео већу групу људи са неколико бораца пут Романије. Када су стигли у село Борија, опколили су их четници. Сви борци су се предали да би заштитили народ. Група од петнаестак партизана са Романије спроведена је на стрељање у шуму према Боријима, али се од стрељања одустало у последњем тренутку, па су их у Трнову предали усташким властима. Из Трнова су их усташе спровеле у затвор у Сарајеву. Јанка су усташе ускоро вратиле у Рогатицу, где је затворен у Среском начелништву (месту где је и његов Срески народни одбор). После интервенције народа Рогатице, Јанко је ослобођен из затвора.[2]

Током ноћи 11. септембра, ухваћен је у овчарској колиби на Бандином Оџаку, од стране Добрице Ђукића и његове чете. Жену Љубицу су израњавали бајонетима, а Јанка су држали везаног за оморику четири дана. Петог дана су га Добрица Ђукић и Душан Вуковић одвели са групом одабраних четника испод Романијских стена, код дубоке шпиље зване Звек или Бездан, где су га мучили и живог бацили у шпиљу.[1]

Референце

  1. ^ а б Трагом наше прошлости: Трагична смрт под Романијом,("Политика", 14.01.1977.)
  2. ^ а б в г д ђ е Саво Преда, Романијски трибун: Сећања на Јанка Јоловића,јул-август 1967.
  3. ^ Миломир Ђурковић, Прогнонство (гласничке ломаче 3),Штампарија ЋУК, Земун Поље
  4. ^ Историјски архив Сарајево, група уредника, Сарајево у револуцији, комунистичка партија Југославије у припремама и организацији устанка, НИШП Ослобођење, Сарајево
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јанко_Јоловић&oldid=22009962”