Хаос
Хаос (грч. Χάος) је према грчким митовима, почетак и извор свега на свету, митолошко објашњење постанка света и свега што живи. Створен је у грчкој народној машти и у различитим митовима о постању света његова улога је другачија. Најчешће се излаже по Хесиодовом делу „Теогонија“ („Порекло богова“)[1] из 8. века п. н. е., који каже:
У почетку беше вечни, безгранични, тамни Хаос
— Хесиод
Митологија
Стари Грци су га замишљали као бескрајни свемирски простор, или као мешавину безобличне ствари у бесконачној тами, и као таквог су га прогласили божанским бићем.
Према пелашком миту о стварању света у почетку се Еуринома, богиња свих ствари, издигла из Хаоса и оплодивши се са Офионом, снесе свеопште јаје из којег је изашло све што постоји. Послије је Еуринома створила титане и титанке и дала им да владају над седам планетарних сила.
Према олимпијском миту о стварању света, у почетку свих ствари се Мајка Земља издигла их Хаоса и у сну родила Урана. Са љубављу је гледајући са планине, Уран просу плодну кишу на њене тајне пукотине, и она породи траву, цвеће и дрвеће, заједно са зверињем и птицама. Ова киша учини да потеку реке и да се шупљине испуне водом, те тако настадоше мора и језера. Њена прва деца - полуљуди - били су сторуки џинови Бријареј, Гиг и Кот, и три киклопа, који су били градитељи џиновских зидова и мајстори ковачи.
Према једном од два неименована, „филозофска“ мита о стварању света, прво је био Мрак, па је из Мрака искочио Хаос. Из јединства Мрака и Хаоса изашли су Ноћ, Дан, Пакао и Ваздух. По другом од ова два мита Бог свих ствари - какво год да му је име, а неки га називају и Природом - појавио се изненада из Хаоса, одвојио земљу од неба, воду од земље и горњи ваздух од доњег. Пошто их је раздвојио, успоставио је међу њима поредак који влада до данас.
Према Хесиодовој Теогонији, у почетку беше вечни, безгранични, тамни Хаос, и он беше извор живота. Из Хаоса су прво настали:
- Земља (Геја), која се широко распрострла, моћна, дајући живот свему што живи и расте на њој.
- дубоко под земљом, толико дубоко колико је Небо високо изнад ње, родио се мрачни подземни свет, Тартар, ужасни бездан, пун вечне таме
- моћна сила љубави, Ерос, која све оживљава
- вечни мрак, Ереб
- тамна ноћ, Њукта
Из ноћи и мрака су настали:
Светлост се тада разлила по свету и почеше да се смењују дан и ноћ.
Моћна и благодатна Земља је родила:
Светом је завладао Уран, Небо, који се ожени благодатном Земљом и изродише шест синова и шест кћерки — шест титана и шест титанки. Један од његових синова титана, Хрон, својом лукавошћу касније је победио оца и одузео му власт а њега је, кад је одрастао, збацио његов син, Зевс, и одузео му власт над светом.
Извори
- ^ Горан Буџак, „Антологија грчких митова“, И. П. „Дом и школа“, Београд, 2006. ISBN 86-83751-28-7
Литература
- Војтех Замаровски, Јунаци античких митова, Лексикон грчке и римске митологије, Загреб 1985, стр. 174.