Пређи на садржај

Фермијум

С Википедије, слободне енциклопедије
Датум измене: 3. октобар 2012. у 01:06; аутор: PixelBot (разговор | доприноси) (r2.7.3) (Робот: додато am:ፌርሚየም)
Фермијум
Општа својства
Име, симболфермијум, Fm
У периодноме систему
Водоник Хелијум
Литијум Берилијум Бор Угљеник Азот Кисеоник Флуор Неон
Натријум Магнезијум Алуминијум Силицијум Фосфор Сумпор Хлор Аргон
Калијум Калцијум Скандијум Титанијум Ванадијум Хром Манган Гвожђе Кобалт Никл Бакар Цинк Галијум Германијум Арсен Селен Бром Криптон
Рубидијум Стронцијум Итријум Цирконијум Ниобијум Молибден Технецијум Рутенијум Родијум Паладијум Сребро Кадмијум Индијум Калај Антимон Телур Јод Ксенон
Цезијум Баријум Лантан Церијум Празеодијум Неодијум Прометијум Самаријум Европијум Гадолинијум Тербијум Диспрозијум Холмијум Ербијум Тулијум Итербијум Лутецијум Хафнијум Тантал Волфрам Ренијум Осмијум Иридијум Платина Злато Жива Талијум Олово Бизмут Полонијум Астат Радон
Францијум Радијум Актинијум Торијум Протактинијум Уранијум Нептунијум Плутонијум Америцијум Киријум Берклијум Калифорнијум Ајнштајнијум Фермијум Мендељевијум Нобелијум Лоренцијум Радерфордијум Дубнијум Сиборгијум Боријум Хасијум Мајтнеријум Дармштатијум Рендгенијум Коперницијум Нихонијум Флеровијум Московијум Ливерморијум Тенесин Оганесон
Er

Fm

(Upq)
ајнштајнијумфермијуммендељевијум
Атомски број (Z)100
Група, периодагрупа Н/Д, периода 7
Блокf-блок
Категорија  актиноид
Рел. ат. маса (Ar)257,0951061(69)[1]
Масени број257 (најстабилнији изотоп)
Ел. конфигурација[Rn]5f127s2
по љускама
2, 8, 18, 32, 30, 8, 2
Физичка својства
Агрегатно стањенепознато
Атомска својства
Оксидациона стања3
Електронегативност1,3 (Полинг)
Остало
CAS број7440-72-4
референцеВикиподаци

Фермијум (Fm, латински - fermium) - је актиноид.[2][3] Име је добио по физичару Енрику Ферму (Enrico Fermi)

Извори

  1. ^ Meija, J.; et al. (2016). „Atomic weights of the elements 2013 (IUPAC Technical Report)”. Pure and Applied Chemistry. 88 (3): 265—291. doi:10.1515/pac-2015-0305. 
  2. ^ Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6. 
  3. ^ Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga. 

Шаблон:Link GA Шаблон:Link GA