Српски сроднички односи

Српски сроднички односи проистичу из сродства (крвног, грађанског, тазбинског, пријатељског, духовног) и српски језик је врло богат речима када су у питању родбински односи. Неки термини се не могу наћи и превести у једној речи на многе друге језике, укључујући и друге словенске језике.

Врсте сродства

Сродство, у правном смислу, дефинише се као правом призната веза између два или више лица између којих постоје одређена права и обавезе. У српском народу, осим сродства признатог по државном праву постоји и сродство по црквеном праву (духовно сродство). Стога, постоје следеће врсте сродства: крвно (природно), грађанско (по усвојењу), тазбинско и пријатељско (двородно) и духовно (кумство).

Крвно сродство или природно сродство се заснива рођењем и постоји између лица која проистичу једно од другог (нпр. отац и син) или од заједничког претка (нпр. брат и сестра). Сродници који проистичу једни од других чине замишљену праву линију (лат. linea recta) која може бити усходна (нпр. син → отац → деда...) или нисходна (нпр. деда → отац → син...). Ако сродници проистичу од заједничког претка онда је то побочна линија (лат. linea collateralis). Побочно сродство може бити и полуродно уколико сродници имају само једног заједничког претка (нпр. полубраћа и полусестре). Ако им је заједнички предак отац онда су консангвини, а ако је мајка онда су утерини.

Грађанско сродство или сродство по усвојењу не настаје природним путем (рођењем), већ вештачким односно правним путем (усвојењем). Постоји потпуно усвојење (лат. adoptio plena), које се изједначава у потпуности са крвним сродством, и непотпуно усвојење (лат. adoptio minus plena), где настаје само сродство између усвојиоца и усвојеника (не и њихових сродника).

Тазбинско сродство (лат. affinitas) настаје закључењем брака и то је сродство између једног брачног друга и сродника другог брачног друга (нпр. зет и ташта, снаха и свекар, маћеха и пасторак, дедина друга жена и унук њеног мужа). Пријатељско сродство настаје такође закључењем брака и постоји између сродника једног и сродника другог брачног друга (нпр. свастика и девер, заова и шурак, свекрва и таст). Црквено право сврстава тазбину и пријатељство под двородно сродство, а познаје још и трородно сродство (између једног брачног друга и двородних сродника другог; између сродника једног брачног друга и двородних сродника другог).^[1]

Духовно сродство постоји између кума, кумчета и њихових сродника у правим нисходним линијама, као и мајке кумчета, при чему се кум и његова жена узимају за једно лице.^[2] Кум је духовни отац.

Степени и колена

Постоје два начина за израчунавање (компутацију) крвног сродства: грађанско или цивилно израчунавање (лат. computatio civilis) и природно израчунавање (лат. computatio naturalis). Првим се утврђују степени, а другим колена.

Грађанско израчунавање врши се на основу правила римског права садржаног у изреци: Quod sunt generationis, tot sunt gradus (колико има рођења, толико има степена). У правој линији, степен сродства се израчунава од потомака ка претку или обратно (нпр. први степен су отац/мајка и син/кћерка, други степен су деда/баба и унук/унука, трећи степен су прадеда/прабаба и праунук/праунука итд.). У побочној линији је сложеније утврђивање удаљености сродства. Ту се узима у обзир број рођења са обе стране линије, изузимајући заједничког претка. Тако, брат и сестра су други степен побочног сродства јер их од заједничког претка дели њихова два рођења, први рођаци су четврти степен побочног сродства јер их од заједничког претка дели четири рођења (рођење њихових родитеља, затим њихово рођење), ујак и нећак су трећи степен побочног сродства јер их од заједничког претка дели три рођења (рођење ујака, рођење ујакове сестре и њеног сина тј. нећака). У побочној линији нема првог степена сродства.

Природно израчунавање у правој линији врши се као код цивилног израчунавања. Колена се израчунавају од потомака ка претку или обратно (нпр. прво колено су отац/мајка и син/кћерка, друго колено су деда/баба и унук/унука итд.). Код побочног сродства је другачије, ту се израчунава одстојање само са једне стране. Ако је на једној страни одстојање веће до заједничког претка, онда се узима у обзир само веће одстојање. Тако, брат и сестра су прво колено, први рођаци су друго колено, ујак и нећак су друго колено. Природно израчунавање присутно је у обичајном праву и канонском праву, мада нпр. Српска православна црква израчунава крвно сродство и сва друга сродства по степенима.

Називи сродника

Родитељи

Родитељи су две особе различитог пола, отац и мајка детета:

Мајка — женски родитељ детета (биолошка мајка);
Отац — мушки родитељ детета (биолошки отац).

Браћа и сестре родитеља и њихови супружници:

Стриц или чича, чика, ћић — очев брат;
Стрина — супруга очевог брата (није у крвном сродству);
Ујак — мајчин брат;
Ујна — ујакова жена (није у крвном сродству);
Тетка — очева или мајчина сестра;
Тетак или теча — теткин муж (није у крвном сродству);

Потомци

Сродници по правој нисходној линији (потомци):

Син — мушко дете родитеља;
Кћи, кћерка или ћерка — женско дете родитеља;
Пасторак — син жене или мужа из претходног брака или ванбрачне везе;
Пасторка — кћерка жене или мужа из претходног брака или ванбрачне везе;
Унук — синов или кћеркин син;
Унука — синова или кћеркина кћерка;
Праунук — унуков или унукин син;
Праунука — унукова или унукина кћерка;
Чукунунук — праунуков или праунукин син;
Чукунунука — праунукова или праунукина кћерка;
Беле пчеле — деца чукунунука.

Потомци заједничких родитеља или само једног заједничког родитеља:

Брат — син истих родитеља у односу на другу децу тих родитеља;
Сестра — кћи истих родитеља у односу на другу децу тих родитеља;
Полубрат – брат другој деци само по оцу или по мајци;
Полусестра – сестра другој деци само по оцу или по мајци.

Преци

Сродници по правој усходној линији^[3] (преци):

Генерација	Назив	Однос
0	Син, ћерка	Мушко односно женско дете
1	Отац, мајка	Родитељи, две особе различитог пола
2	Деда, баба	Родитељи оца или мајке
3	Прадеда, прабаба	Родитељи деда и баба
4	Чукундеда, чукунбаба	Родитељи прадеда и прабаба

Рођаци

нећак, нетијак — братов или сестрин син;
нећака, нећакиња — братова или сестрина кћи;
братанац, братић, синовац — братов син;^[а]
братаница, братичина, синовица — братова кћи;^[б]
сестрић — сестрин син;
сестричина — сестрина кћи;
стричевић, братић, братучед — стричев син;
стричевна — стричева кћи;
теткић — теткин син;
рођаковић — рођаков син;
рођаковићка — рођакова кћи.

Најчешће се, осим када је потребно детаљно објаснити, за сроднике на истом нивоу породичног стабла каже једноставно „рођак“ или „брат“, односно „рођака“, „родица“ или „сестра“. У случају да се каже само „брат“, односно „сестра“, може се додати да је „од тетке“, „од стрица“ итд. у случају да је син/кћерка тетке односно стрица. У случају да се каже само „рођак“, тада се углавном не додаје да ли је од стрица, тетке и сл. али се често дода да је „први“ рођак/рођака, „други“ рођак/рођака, у зависности од удаљености најближег сродника у породичном стаблу (нпр. први рођаци су деца од две сестре или брата или сестре и брата, други рођаци су деца од два прва рођака, итд.).

Тазбина

Двородно сродство (тазбина иили пријатељство) је сродство између особе и родбине њихових супружника.

Очух — муж мајке за њену децу из претходног брака или ванбрачне везе;
Маћеха — очева жена његовој деци из претходног брака или ванбрачне везе;
Свекар — мужев отац;
Свекрва — мужева мајка;
Таст или пунац — женин отац;
Ташта или пуница — женина мајка;
Зет — ћеркин или сестрин муж;
Снаха или снаја — синова, унукова или братова жена;
Девер — мужев брат;
Јетрва — жена мужевог брата;
Заова — мужева сестра;
Својак или свак — мужеве сестре муж;
Шурак или шурјак или шура — женин брат;
Шурњаја или шурнаја или шурјакиња — жена жениног брата;
Свастика — женина сестра;
Пашеног, пашанац или свак, баџа/o, шогор — муж женине сестре;
Свастић односно свастичина — син односно ћерка женине сестре;
Пријатељ или прика — отац кћеркиног мужа или синове супруге;
Прија — мајка кћеркиног мужа или синове супруге.

Кумство

Духовно сродство (кумство):

Кум (ж. кума) — духовни отац детету при крштењу (кума и кум узимају се као једно лице); сведоци на венчању;
Кумче или кумић — дете у односу на кума који га је крстио;
Кумашин и кумашинка — венчани супружници у односу на сведоке свог венчања (кумове);
Кумењак и кумењакиња — кумин (кумова) партнер (партнерка) идентичног имена женика (невесте) на венчању.

Погрдни називи

Вук Караџић није забележио ниједан назив о степенима сродства изван ове листе, нити постоје у другим старијим књигама називи изван ових и њихових варијација. Сви словенски језици имају сличне појмове до прадеда и прабабе. Код Словена и Срба, даљи сродници потом само умножавају "пра-" по усходној линији (прапрадеда, прапрапрадеда). Изрази чукундеда и прапрадеда су синоними у обичном говору. За јасним означавањем даљих непосредних предака није било практичне потребе узевши у обзир некадашњу највише достижну старост. Родослови су били важни само за племићке фамилије, тако да је обичан народ у већини случајева знао набројати претке до 4-5 колена уназад. У Иловичком препису Номоканона Светог Саве, који је најстарији сачувани препис Номоканона, из 1262. године, и који се бар од 1874. године до данас чува у Библиотеци ХАЗУ у Загребу, налази страница са табелом изнад које стоји наслов „Степени сродыства”, a која је заправо представља схему степеновања сродника.^[6]

Иван Зовко је 1902. године прикупио у "Зборнику за народни живот Јужних Славена" степене сродства у којем се помињу девебаба и деведид (баба и деда из деветог колена) и варијације чукундеда (шукундједа) нпр. шукуншукундједа.^{[тражи се извор]}

Наводно, чукун(дједа) или шукун(дједа) је израз из Далмације који потиче од италијанске речи zuccone која дословно значи „тикван” (глупак, сенилан, онај који је спор и не памти ништа или „сенилни старац”). У етимологији се сматра да реч чукундеда потиче од укрштања турске речи kökün (корен, основа) са латинском речи secundus (други). Турско kökün је погрешно предположено, јер је то облик именице у косом падежу, а реч у номинативу је kök и значи само корен, што семантички не одговара наведеном појму „пра-” колико одговара префикс италијанског порекла цукун-. Такође турска реч би дала облик коћун у српском језику, али речник српскохрватског књижевног језика (књига шеста С-Ш) из 1976. године у издању Матице српске тврди да су префикси чукун и шукун турцизми.^{[тражи се извор]}

Постоје разни називи наврдеда, курђел, аскурђел, курђуп, курлебало, сукурдов, сурдрепач, парђипан (парђупан), ажмикур (ожмикур), курајбер, сајкатав (шајкатава), бели орао, наводно народни изрази за претке у петој и старијим генерацијама, који се јављају у разним текстовима на Интернету, али се они први пут појављују у роману Милорада Павића Предео сликан чајем, 1988. године.^[7]. За Политику, 1995. године, а касније и за РТС исте године, Бранислав Брана Црнчевић је изјавио да је додатак на праву листу предака смислио у кафани са још пар пријатеља да би се подсмевао новопеченим националистима и „верницима” који немају појма о српској историји и језику.^{[тражи се извор]}

Права значења неких подметнутих речи на Интернету су:^{[тражи се извор]}

курајбер: погрдан назив за празноглавца који се прави важан, од нем. Kühräuber — „краво-крадљивац, разбојник”.
сиви хроми вук, сунце - измишљена веза са сродством.
Речи са кореном „кур-” (основа за старословенску реч за петла) могу означавају везу са полним органом и његовим деловима.

За речи наврдеда, аскунђел, кунђел, курђел, сурдрепач, сукурдов, парђипан (парђупан), сајкатав (шајкатава), куребал, куребала, курлебало, курдеља, лекурда, сукурдача, бели орао потребно је утврдити да ли су то могући локализми (нпр. из Баната) који су се користили у ограниченом простору, измишљене, искривљене речи, пореклом из других језика, или ипак постоје стварне потврде у неким списима. Неке од њих се и помињу на табли старе кафане "Чарда на крај света" што није чврст доказ, али и у псовкама или причама без јасног значења и везе са степеном сродства (извор стр. 181-182 ^[8])

Аскурђел је по једним изворима опонашање мађарске псовке које постоји на подручју Барање и Бачке („аскурђала ти твога“), а по другима и значи шесто колено у сродству (помиње се и варијација аскунђел). Реч аскурђел се помиње код Змаја а записао је и Вук Караџић.^[8]^{стр. 181-182.}

Сва издања књига или чланака који помињу неке од горе наведених назива као степене сродства нису потпуно сигурна као извори за степене сродства, с обзиром да уопште не постоје у старијим изворима као што су Номоканон Светог Саве или Вуков рјечник.

Једини поменут назив који заиста постоји у старијим изворима (пре новијих од краја 20. века) је аскурђел, записан од Вука Караџића.^[9]

Остало

Посмрче — дете рођено после очеве смрти;
Посвојче, нахранче, нахранко, нахранка или усвојеник, усвојеница — усвојено дете;
Копиле или Копилче — дете коме се не зна отац (ова реч се користи и у увредљивом контексту);
Сироче — дете коме су умрли родитељи;
Познанче или пожњак — дете старијих родитеља;
Нахоче, наход, находник, нахоткиња — нађено дете;
Удовац - мушкарац чија је жена умрла;
Удовица - жена чији је муж умро.

Напомене

^ У говорном језику неких крајева јавља се разлика између термина синовац и братанац, па је синовац — братов син мушкој особи, а братанац, братић — братов син женској особи.^[4]^[5]
^ У говорном језику неких крајева јавља се разлика између термина синовица и братаница, па је синовка, синовица — братова кћи мушкој особи, а братаница, братичина — братова кћи женској особи.^[4]^[5]

Референце

^ Члан 18. Брачних правила Српске православне цркве (II допуњено и исправљено издање Светог архијерејског синода, Београд, 1994)
^ Члан 20. Брачних правила Српске православне цркве
^ http://elibrary.matf.bg.ac.rs/bitstream/handle/123456789/1030/MartaBjeleticTerminologijaKrvnogSrodstvaUSrpskohrvatskomJeziku.pdf?sequence=1
^ ^а ^б Милка Ивић (1994). Јужнословенски филолог 50. Институт за српски језик САНУ. стр. 201.
^ ^а ^б М. Бјелетић (1994). Терминологија крвног сродства у српскохрватском језику.
^ „Курајбер, бели орао, беле 'челе...”. forum.poreklo.rs. Приступљено 2023-01-23.
^ Мрђа, Жељка. „Сурдепач, парђпач, ожмикур: ово су српске речи, а ди ли знате шта значе?”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 2023-01-23.
^ ^а ^б Пантелић, Никола. Гласник Етнографског музеја у Београду књ. 49 (на језику: српски). Etnografski muzej u Beogradu.
^ РТС :: Са колена на колено, од белог орла, преко курајбера до деде

[СиновацБратанац-6] У говорном језику неких крајева јавља се разлика између термина синовац и братанац, па је синовац — братов син мушкој особи, а братанац, братић — братов син женској особи.^[4]^[5]

[СиновицаБратаница-7] У говорном језику неких крајева јавља се разлика између термина синовица и братаница, па је синовка, синовица — братова кћи мушкој особи, а братаница, братичина — братова кћи женској особи.^[4]^[5]

[1] Члан 18. Брачних правила Српске православне цркве (II допуњено и исправљено издање Светог архијерејског синода, Београд, 1994)

[2] Члан 20. Брачних правила Српске православне цркве

[3] ttp://elibrary.matf.bg.ac.rs/bitstream/handle/123456789/1030/MartaBjeleticTerminologijaKrvnogSrodstvaUSrpskohrvatskomJeziku.pdf?sequence=1

[MIvić-4] а ^б Милка Ивић (1994). Јужнословенски филолог 50. Институт за српски језик САНУ. стр. 201.

[MBjeletić-5] а ^б М. Бјелетић (1994). Терминологија крвног сродства у српскохрватском језику.

[8] „Курајбер, бели орао, беле 'челе...”. forum.poreklo.rs. Приступљено 2023-01-23.

[9] Мрђа, Жељка. „Сурдепач, парђпач, ожмикур: ово су српске речи, а ди ли знате шта значе?”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 2023-01-23.

[:0-10] а ^б Пантелић, Никола. Гласник Етнографског музеја у Београду књ. 49 (на језику: српски). Etnografski muzej u Beogradu.

[11] РТС :: Са колена на колено, од белог орла, преко курајбера до деде

[1]

[2]

[3]

[а]

[б]

[6]

[7]

[8]

[9]

[4]

[5]