Пређи на садржај

Салмонела

С Википедије, слободне енциклопедије
Датум измене: 11. јул 2012. у 08:11; аутор: PixelBot (разговор | доприноси) (r2.7.3) (Робот: измењено uk:Сальмонела)

Салмонела, Salmonella
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
γ Proteobacteria
Ред:
Породица:
Род:
Salmonella

Lignieres 1900
врсте

S. bongori
S. enterica

Салмонела (Salmonella) је род штапићастих Грам негативних бактерија који може проузроковати тифоидну грозницу, паратифоидну грозницу и тровање хране[1].

Салмонеле разлажу велики број угљених хидрата уз стварање киселине и гаса. Салмонеле не разграђују лактозу, сахарозу и уреју, а продукују H2S. Салмонеле добро расту и размножавају се на великом броју подлога, а самим тим могу се развијати и у великом броју намирница различитог састава. Салмонеле се размножавају у температурном интервалу од 5 до 47°C. Температуре изнад 60°C уништавају их за неколико минута. Оптималне вредности pH за салмонеле су у интервалу 6,5-7,5, а могу се размножавати и при вредностима од 4,5-9,0. Могу преживети у намирницама у којима је активност воде aw ≥ 0,94. Салмонеле су осетљиве према хлору, хлорним једињењима и хлорамфениколу, а отпорне су према дејству сулфонамида и бензил-пеницилина. Неки адитиви, конзерванси, зачини и стартер културе, сами или синергистички са другим параметрима (pH, aw (активност воде), температура) успоравају или заустављају размножавање Салмонела. У раствору кухињске соли салмонеле могу преживети неколико месеци, а у прашини преко 80 дана. Салмонеле могу бити присутне у рекама, отпадним водама, канализацији и другим водама и ђубривима.[2]

Салмонеле синтетишу ендотоксин, који је по свом саставу глицидо-липидо-полипептидни комплекс. Ретко синтетишу егзотоксин. До недавно је владало мишљење да нису све салмонеле патогене за људе. Међутим, искуства су показала да су практично све салмонеле штетне за човека.[2]

Салмонелоза

Салмонелоза је обољење желудачно-цревног тракта људи и животиња. Салмонелозе су примарно болести домаћих животиња, које се на човека преносе конзумирањем хране анималног порекла, контаминиране Салмонелом и њеним токсином. Салмонелоза је први пут откривена 1885. године у Немачкој као обољење људи настало након конзумирања меса од болесног коња. Из тог меса, а три године касније и из меса оболеле краве, изолован је до тада непознат микроорганизам, назван Salmonella enteritidis. Након тога, многи микроорганизми слични салмонели откривени су код оболелих људи и животиња, али и у храни која је изазвала тровање људи.[2]

Подела

Салмонелозе људи се могу поделити у следеће групе:

  • Општа циклична заразна обољења, од којих су најзначајнији
  • Алиментарне токсикоинфекције, изазване ослобађањем ендотоксина након разарања бактеријске ћелије у дигестивном тракту
  • Ентеритисе, који се развијају споро, са проливима.

Референце

  1. ^ Ryan KJ, Ray CG (editors) (2004). Sherris Medical Microbiology (4th ed. изд.). McGraw Hill. ISBN 0-8385-8529-9. 
  2. ^ а б в www.tehnologijahrane.com, Патогене бактерије у храни

Спољашње везе

Шаблон:Link GA