Пређи на садржај

Света Луција

С Википедије, слободне енциклопедије
Датум измене: 20. фебруар 2019. у 04:23; аутор: Autobot (разговор | доприноси) (ciscenje mrtvih referenci)
Света Луција
Saint Lucia  (енглески)
Крилатица: Земља, људи, светлост
(енгл. The Land, The People, The Light)
Химна: Синови и ћерке Свете Луције
(енгл. Sons and Daughters of Saint Lucia)
Боже, чувај краљицу!1
(енгл. God, Save the Queen!)
Положај Свете Луције
Главни градКастри
Службени језикенглески
Владавина
Облик државеУнитарна парламентарна уставна монархија
 — КраљицаЕлизабета II
 — Генерални гувернерПерлет Луизи
 — ПремијерАлен Чејстанет
Историја
НезависностОд Уједињеног Краљевства
22. фебруара 1979.
Географија
Површина
 — укупно617 km2(178)
 — вода (%)1,6
Становништво
 — 2016.[1]178.015(190)
 — густина288,52 ст./km2
Економија
ВалутаИсточнокарипски долар (EC$)
 — стоти део валуте‍100 центи‍
Остале информације
Временска зонаUTC -4
Интернет домен.lc
Позивни број+1-758

1 Званична химна Боже, чувај краљицу! (енгл. God, Save the Queen), се користи само приликом монархијских прилика.

Света Луција (по систему Сент Луша[а]; енгл. Saint Lucia, IPA:seɪnt ˈluːʃə), понегде названа и Санта Луција, малена је острвска држава у Карибима, у централној Америци.[2] Смештена је на самој граници између Карипског мора и Атлантског океана између Сент Винсента на североистоку, Барбадоса на северозападу и Мартиника на југу. Обухвата територију површине 617 км² са 165.595 становника, према подацима пописа из 2010. године.[3]

Некадашња британска колонија независност је стекла 22. фебруара 1979. године. Држава је чланица британског Комонвелта и Франкофоније.

Главни и највећи град на острву је Кастри.

Географија

Положај

Држава се налази у групи острва Мали Антили. Површина државе износи 617 km². Света Луција је друга по величини међу Острвима приветрине.

Геологија и рељеф

Најзначајнија географска одлика острва су шумовите планине, које се протежу у правцу север-југ. Највиша тачка у држави је Маунт Џими на 950 m надморске висине. На југозападу острва је област Калибу, са 18 вулканских узвишења и 7 кратера. На западу су узвишења Питони (Велики Питон, 797 m и Мали Питон, 750 m) која су најпознатији симбол острва. Острва у суседству Свете Луције су Мартиник на северу и Сент Винсент на југу. Главни и највећи град је Кастри. Дужина обале је 158 km.

Клима

Клима је тропска, просечна температура током године је 26 °C. Годишња количина падавина је између 1.500 mm у нижим пределима и 3.500 mm у брдима. Кишна сезона је од маја до августа.

Света Луција лежи у зони урагана, који се обично јављају између јуна и новембра.

Флора и фауна

Острво је покривено бујном и разноликом флором: дивље орхидеје, бугенвилије, хибискуси и руже цветају у кишним шумама. Од животиња, најзначајније су птичије врсте.

Историја

Дуго пре доласка Европљана, острво су насељавали Аравак индијанци, и то од 200. године н. е. Ратоборни Карипци су покорили мирољубиве Араваке око 800. године. Они су острво звали Јоуаналао.

За острво се не зна тачно ни ко, ни кад су Европљани први пут стигли до њега. То се вероватно догодило око 1500. године. Острво је добило име по римокатоличкој светици Светој Луцији од Сиракузе. Француска је прва завладала острвом и потписала уговор са локалним племенима 1660. Велика Британија и Француска су се 14 пута сукобиле око Санта Луције. Коначно су Британци превладали 1814. Ропство на острву је укинуто 1834.

Света Луција је постала независна држава, члан Британског Комонвелта 22. фебруара 1979.

Становништво

Најважнији град острва је главни град Кастриз, где живи преко трећине становништва. Остали важни градови су Суфре (или Суфријер) и Вје Форт.

На Светој Луцији углавном живе потомци афричких робова, који чине 90,5% популације. После њих следе мешане расе (5,5%), Индијци (3,2%) и Европљани (0,8%).

Острво има 165.000 становника, што даје 266 становника по km². Просечни животни век житеља је 72,8 године. Проценат писмености је 67%.

Званични језик острва је енглески, али је у употреби и локални патоа језик (квејол), који је близак француском.

Преко 90% становништва припада католичкој вери, а остали су протестанти (7%) и англиканци (3%).

Административна подела

Држава је подељена на 10 провинција.

Политички систем

Мапа Свете Луције

Шеф државе је краљица Елизабета II, док је њен представник на острву гувернер Перлет Луизи. Садашњи председник владе је Стивенсон Кинг. Света Луција има дводомну скупштину (Скупштина и Сенат), засновану на британском моделу.

Света Луција је члан следећих међународних организација: Уједињене нације, Светска здравствена организација, ММФ, Комонвелт, Организација америчких држава, Карипска организација држава (КАРИКОМ), Покрет независности и друге.

Света Луција нема војску, али као део полиције постоји специјална јединица обалске страже.

Привреда

Главне извозни производи Свете Луције су банане, пиринач, кокосови ораси, какао и одећа. Велика конкуренција на тржишту банана је негативно утицала на приход од овог главног извозног производа. Међутим, приходи од туризма и банкарства, су постали нова основа привреде на острву.

Бруто национални производ 2002. године износио је: 1.109,09 милиона EC$ (или 342,11 милиона евра)

Новине

  • The Voice (тираж: 5.000)
  • The Star (тираж: 2.500)

Занимљивости

Напомене

  1. ^ У важећем Правопису српскога језика, на pp. 186, у подбелешци 1 стоји: „Овај модел транскрипције властитих имена из енглеског језика примењен је у приручницима Нови транскрипциони речник енглеских личних имена (Т. Прћић: Прометеј, Нови Сад, 1998) и Енглеско-српски речник географских имена (Т. Прћић: Змај, Нови Сад, 2004).“ Географски речник бележи „St Lucia /сент лУша/ Сент Луша“ (pp. 124), у складу с језиком ендонима. На страници Минстарства спољних послова зове се Санта Луција.

Референце

  1. ^ „World Population Prospects: The 2017 Revision”. ESA.UN.org (custom data acquired via website). United Nations Department of Economic and Social Affairs, Population Division. Приступљено 10. 9. 2017. 
  2. ^ United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications
  3. ^ „Национална агенција за статистику” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 30. 08. 2011. г. Приступљено 30. 05. 2014. 

Спољашње везе