Родијум
 | |||||||
| Општа својства | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Име, симбол | родијум, Rh | ||||||
| У периодноме систему | |||||||
| |||||||
| Атомски број (Z) | 45 | ||||||
| Група, периода | група 8, периода 5 | ||||||
| Блок | d-блок | ||||||
| Категорија | прелазни метал | ||||||
| Рел. ат. маса (Ar) | 102,90550(2)[1] | ||||||
| Ел. конфигурација | [Kr]4d85s1 | ||||||
по љускама | 2, 8, 18, 16, 1 | ||||||
| Физичка својства | |||||||
| Боја | сребрносива | ||||||
| Агрегатно стање | чврсто | ||||||
| Тачка топљења | 2237 K (1964 °C) | ||||||
| Тачка кључања | 3968 K (3695 °C) | ||||||
| Густина | 12460 kg/m3 | ||||||
| Моларна запремина | 8,28×10−3 m³/mol | ||||||
| Топлота фузије | 21,5 kJ/mol | ||||||
| Топлота испаравања | 493 kJ/mol | ||||||
| Притисак паре | 0,633 Pa (2.239 K) | ||||||
| Сп. топл. капацитет | 0,242 J/(kg*K) | ||||||
| Атомска својства | |||||||
| Оксидациона стања | 2, 3, 4 | ||||||
| Особине оксида | амфотерни | ||||||
| Електронегативност | 2,28 (Полинг) 1,45 (Олред) | ||||||
| Енергије јонизације | 1: 719,7 kJ/mol 2: 1.740 kJ/mol 3: 2.997 kJ/mol | ||||||
| Атомски радијус | 135 (173) pm | ||||||
| Ковалентни радијус | 135 pm | ||||||
 | |||||||
| Остало | |||||||
| Кристална структура | регуларна зидно центрирана [[Датотека:регуларна зидно центрирана|50px|alt=Регуларна зидно центрирана кристална структура за родијум]] | ||||||
| Брзина звука | 4.700 m/s (293,15 K) | ||||||
| Топл. водљивост | 150 W/(m*K) W/(m·K) | ||||||
| Сп. ел. водљивост | 21,1×106 S/m | ||||||
| Мосова тврдоћа | 6 | ||||||
| CAS број | 7440-16-6 | ||||||
Родијум (Rh, грчки - rhodium) - је метал VIIIB групе. Има 34 изотопа чије се атомске масе налазе измађу 94-112. Постојан је само изотоп 103 који представља 100% природног састава изотопа родијума.[2]
Родијум је добио име по грчкој речи rhodon што значи ружа. Откривен је 1803. године од стране W.H. Wollastona у Лондону.
У земљиној кори је заступљен у веома малој количини од 10-4 ppm (енг. parts per million). Добија се из неких руда бакра и никла у којима се налази око 0,1% родијума.[3]
Биолошки значај - Нека од његових комплексна једињења су отровна, и вероватно узрокују рак[тражи се извор].
У чистом облику је сјајан, сребрносив метал. Не реагује са водом, ваздухом и киселинама, али реагује са јаким базама. У чистом облику се не користи због његове веома високе цене. Цена родијума је око 6100 америчких долара за 1 фину унцу.[4]
Референце
- ^ Meija, J.; et al. (2016). „Atomic weights of the elements 2013 (IUPAC Technical Report)”. Pure and Applied Chemistry. 88 (3): 265—291. doi:10.1515/pac-2015-0305.
- ^ Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6.
- ^ Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga.
- ^ „Price History Charts”.
