Пређи на садржај

Рат у Авганистану (2001—2021)

С Википедије, слободне енциклопедије
Рат у Авганистану
Део Рата у Авганистану и Рата против тероризма

Ратни призори
Време7. октобар 2001. —
Место
УзрокНапади 11. септембра 2001.
Статус

У току

Територијалне
промене
Рат у северозападном Пакистану
Сукобљене стране
 НАТО
 Авганистан
ИСАФ[1]
Талибани
Ал Каида
055 Бригаде[2][3]
IMU[4]
TNSM[5]
ETIM[6]
Команданти и вође
Сједињене Америчке Државе Дејвид Петрус
Сједињене Америчке Државе Томи Френкс
Њемачка Ангела Меркел
Италија Матео Ренци
Осама Бин Ладен
Мухамед Омар
Ајман ал Завахири
Јалалудин Хакани
Јачина
90.000 НАТО војника
380.000 авганистанских војника
Талибани 60.000
ХИГ 1.500—2.000
Ал Каида 50—100
Жртве и губици

Авганистанске снаге безбедности:
62.000+ убијено[8][9][10]
Северна Алијанса:
200 убијено[11][12][13][14][15]
Коалиција
Мртвих: 3.561
(Сједињене Државе: 2.419, Уједињено Краљевство: 456,[16] Канада: 158, Француска: 89, Немачка: 57, Италија: 53, Други: 321)
Рањени: 22.773 (Сједињене Државе: 19.950, Уједињено Краљевство: 2.188, Канада: 635)[17][18][19]
Предузетници
Мртвих: 3.937[20][21]
Рањених: 15.000+[20][21]

Укупно убијено: 69.698+ убијено[8]

Талибан: 60.000–65.000+ убијено[8][22][23][24][10]
Ал-Каида: 2.000+ убијено[25]


ISIL–KP: 2.400+ убијено[26]
Цивилно становништво: 38.480+ убијено[27][28]

Рат у Авганистану је војни сукоб између коалиције земаља предвођених Сједињеним Државама и Уједињеним Краљевством и радикалних исламиста предвођених Талибанима и Ал Каидом.[29][30] Рат је почео 7. октобра 2001. као одговор на терористичке нападе 11. септембра 2001. на Њујорк и Вашингтон.

Циљ инвазије је био да се пронађу Осама бин Ладен и други високи припадници Ал Каиде, да се уништи њена организација и да се уклони талибански режим у Авганистану који је пружао помоћ и уточиште Ал Каиди. Рат има основу у Бушовој доктрини по којој Сједињене Америчке Државе неће правити разлику између терористичких организација и држава и влада које их подржавају.

Током овог рата водиле су се две војне операције како би се успоставила контрола над државом, Операција Трајна слобода и Операција слободина стража. Операција Трајна слобода се завршила 28. децембра 2014.[31] да би Операција слободина стража почела 1. јануара 2015. године.[32]

Холандска артиљерија у акцији

Такође је постојала операција Међународних снага за безбедносну помоћ, коју је покренуо Савет безбедности Уједињених нација крајем децембра 2001. како би се осигурао Кабул и околина. НАТО је преузео контролу над овим снагама 2003. године. САД и Уједињено Краљевство изводили су кампање бомбардовања, док је копнене снаге за војне операције првенствено пружала авганистанска Северна алијанса, која се завшила са операцијом Трајна слобода.

Почетни напад коалиционих снага је уклонио талибане са власти, али талибанске снаге су од тада ојачале. Рат је имао мање успеха у спречавању активности Ал Каиде него што је очекивано. Од 2006. стабилност Авганистана су угрозили појачана активност талинбанских побуњеника, рекордно високи ниво илегалне производње дроге и лабава влада која има ограничену контролу у подручјима изван Кабула.

У рату више десетине хиљада људи је погинуло. Од почетка рата до средине 2016 године, процењује се да је преко 111 442 људи је погинуло, а 116 603 повређено.[33]

Види још

Референце

  1. ^ „Operation Enduring Freedom Fast Facts”. CNN. Приступљено 11. 7. 2017. 
  2. ^ „The elite force who are ready to die”. the Guardian. 27. 10. 2001. 
  3. ^ Neville, Leigh, Special Forces in the War on Terror (General Military), Osprey Publishing, 2015. ISBN 978-1472807908., p.48
  4. ^ „Pakistan's 'fanatical' Uzbek militants”. BBC. 11. 6. 2014. 
  5. ^ „Pakistan's militant Islamic groups”. BBC. 13. 1. 2002. 
  6. ^ „Evaluating the Uighur Threat”. the long war journal. 9. 10. 2008. 
  7. ^ Scott, Shane (22. 6. 2008). „Inside a 9/11 Mastermind's Interrogation”. The New York Times. 
  8. ^ а б в Nordland, Rod; Mashal, Mujib (26. 1. 2019). „U.S. and Taliban Edge Toward Deal to End America’s Longest War”. The New York Times. Приступљено 28. 1. 2019. 
  9. ^ „War-related Death, Injury, and Displacement in Afghanistan and Pakistan 2001–2014” (PDF). brown.edu. Приступљено 28. 6. 2017. 
  10. ^ а б New Year May Bring Renewed War to Afghanistan
    Over 2,500 Afghan soldiers killed from Jan-May: US report
    „‘It’s a Massacre’: Blast in Kabul Deepens Toll of a Long War”. New York Times. 27. 1. 2018. 
  11. ^ „Scores Killed in Fresh Kunduz Fighting”. Foxnews.com. 26. 11. 2001. Архивирано из оригинала 30. 04. 2008. г. Приступљено 2. 10. 2008. 
  12. ^ Morello, Carol; Loeb, Vernon (6. 12. 2001). „Friendly fire kills 3 GIs”. Post-Gazette. Приступљено 2. 10. 2008. 
  13. ^ Terry McCarthy/Kunduz (18. 11. 2001). „A Volatile State of Siege After a Taliban Ambush”. Time. Архивирано из оригинала 30. 5. 2012. г. Приступљено 2. 10. 2008. 
  14. ^ Pike, John (9. 12. 2001). „VOA News Report”. Globalsecurity.org. Приступљено 9. 2. 2010. 
  15. ^ „US Bombs Wipe Out Farming Village”. Rawa.org. Приступљено 9. 2. 2010. 
  16. ^ UK military deaths in Afghanistan
  17. ^ Operation enduring freedom (oef) u.s. casualty status fatalities as of: December 30, 2014, 10 a.m. EDT Архивирано 2009-07-06 на сајту Wayback Machine
  18. ^ „Number of Afghanistan UK Military and Civilian casualties (7 October 2001 to 30 November 2014)” (PDF). www.gov.uk. Приступљено 28. 6. 2017. 
  19. ^ „Over 2,000 Canadians were wounded in Afghan mission: report”. National Post. Приступљено 1. 2. 2012. 
  20. ^ а б „U.S. Department of Labor – Office of Workers' Compensation Programs (OWCP) – Defense Base Act Case Summary by Nation”. Dol.gov. Приступљено 2. 8. 2011. 
  21. ^ а б Miller, T. Christian (23. 9. 2009). „U.S. Government Private Contract Worker Deaths and Injuries”. Projects.propublica.org. Архивирано из оригинала 27. 07. 2011. г. Приступљено 2. 8. 2011. 
  22. ^ „Who is Lashkar-e-Jhangvi?”. Voanews.com. 25. 10. 2016. Приступљено 2. 6. 2017. 
  23. ^ Iraj. „Deadliest Year for the ANSF: Mohammadi”. Архивирано из оригинала 01. 01. 2015. г. Приступљено 17. 7. 2015. 
  24. ^ 7.000 убијено (2015),[1] Архивирано на сајту Wayback Machine (6. март 2019) 18.500 убијено (2016),[2] total of 25,500 reported killed in 2015–16
  25. ^ „In Afghanistan, al-Qaeda is working more closely with the Taliban, Pentagon says”. the Washington post. 6. 5. 2016. 
  26. ^ Seldin, Jeff (18. 11. 2017). „Afghan Officials: Islamic State Fighters Finding Sanctuary in Afghanistan”. VOA News. ISSN 0261-3077. Приступљено 18. 11. 2017. 
  27. ^ Brown, Daniel (9. 11. 2018). „The wars in Iraq and Afghanistan have killed at least 500,000 people, according to a new report that breaks down the toll”. Business Insider. Приступљено 28. 1. 2019. 
  28. ^ Crawford, Neta (август 2016). „Update on the Human Costs of War for Afghanistan and Pakistan, 2001 to mid-2016” (PDF). brown.edu. Приступљено 18. 7. 2017. 
  29. ^
  30. ^ Auerswald, David P. M. Saideman; Stephen (2014). NATO in Afghanistan: Fighting Together, Fighting Alone. Princeton University Press. стр. 87—88. ISBN 978-1-4008-4867-6. 
  31. ^ „Završen najduži rat u historiji SAD-a: Amerikanci nakon 13 godina napustili Afganistan”. klix.ba. Приступљено 30. 12. 2014. 
  32. ^ https://www.nationalguard.mil/News/Article-View/Article/576922/after-13-years-operation-enduring-freedom-concludes-in-afghanistan/
  33. ^ https://watson.brown.edu/costsofwar/files/cow/imce/papers/2016/War%20in%20Afghanistan%20and%20Pakistan%20UPDATE_FINAL_corrected%20date.pdf

Литература

Спољашње везе