Пређи на садржај

Украјинска Совјетска Социјалистичка Република

С Википедије, слободне енциклопедије
Украјинска Совјетска Социјалистичка Република
Положај Украјинске ССР
Главни градХарков (1917-1935)
Кијев (1935-1991)
Службени језикукрајински и руски језик
Владавина
Историја
Стварање и независност‍
 — Оснивање25. децембра 1917.
 — У саставу СССР-а од30. децембра 1922.
Географија
Површина‍
 — укупно603.700 km2 (Трећа у СССР)
 — вода (%)-
Становништво‍
 — 1989.51.706.749 (Друга у СССР)
 — густина85,65 ст./km2
Економија
Валутасовјетска рубља
Остале информације
Временска зонаUTC +3
Интернет домен‍.su‍
Украјинска ССР је одликована
Орденом Лењина

Украјинска Совјетска Социјалистичка Република (рус. Украинская Советская Социалистическая Республика; укр. Українська Радянська Соціалістична Республіка) била је једна од 15 република Савеза Совјетских Социјалистичких Република.

Формирана је 25. децембра 1917. године као Украјинска Народна Република (руски: Украинская Народная Республика; украјински: Українська Народна Республіка). Током 1918. године налазила се под немачком окупацијом, а до 1919. је била назависна. После пољско-совјетско рата, 10. марта 1919. године формирана је Украјинска Социјалистичка Совјетска Република (руски: Украинская Социалистическая Советская Республика; украјински: Українська Соціалістична Радянська Республіка), која је 30. децембра 1922. ушла у састав СССР-а. А 30. јануара 1937. године преименована је у Украјинску Совјетску Социјалистичку Републику. Распадом СССР-а, 1991. године, постала је независна држава, Украјина.

Украјинска ССР је била, трећа по величини совјетска република, одмах после Руске СФСР и Казашке ССР, а друга по броју становника, одмах после Руске СФСР. Главни град је најпре био Харков, од 1917. до 1935, а потом Кијев, од 1935. године.

Главни град Украјинске ССР - Кијев је 8. маја 1965. године, указом Президијума Врховног совјета СССР-а, за заслуге његових становника током Великог отаџбинског рата, одликован Орденом Хероја СССР-а и проглашен за Град херој.

Историја

Главни чланак: Историја Украјине

У време грађанског рата

Главни чланак: Руски грађански рат

У децембру 1917. године украјински парламент проглашава Украјинску Народну Републику, која се на почетку налазила у саставу Руске Совјетске Федеративне Социјалистичке Републике, да би 25. јануара 1918. била проглашена самосталност и отцепљење.

Како би се одупрео бољшевицима који су владали већим делом земље, украјински парламент издаје документ под називом "Обраћање украјинског народа до Немачке са молбом о оружаној помоћи". Дана 29. априла 1918. године под потпором Немачке, у Украјини је изведен државни удар, а Украјина постаје немачки протекторат.

Након немачког пораза у Првом светском рату, у Украјини избија народни устанак, под руководством Семена Петљуре, и у децембру 1918. године се поново проглашава Украјинска Народна Република.

Након распада Аустроугарске, у Галицији је проглашена Западноукрајинска Народна Република која се у јануару 1919. године уједињује са Украјинском Народном Републиком. Од фебруара 1919. сва власт Украјинске Народне Републике налази се у рукама Семена Петљуре.

Формирање Украјинске ССР

Како би се обранио од Црвене армије која је надирала са истока, Петљура је склопио војни савез са Пољском. Међутим, након пољско-совјетског рата, већи део земље се нашао под контролом совјетске власти на чијој територији је, 10. марта 1919. године, формирана Украјинска Совјетска Социјалистичка Република. Западна Украјина припала је Пољској, Буковина и Бесарабија Румунији, а Закарпатје је припојено Чехословачкој.

Украјинска ССР, је заједно са Руском СФСР, Транскавкаском СФСР и Белоруском ССР била једна од првих земаља чланица Савеза Совјетских Социјалистичких Република, формираног 30. децембра 1922. године.

Током двадесетих година долази до развоја и препорода украјинске културе, језика и пољопривреде. Првих година СССР-а бољшевици су потпомагали развој земље дајући сељацима својеврсне повластице.

Како би задовољио државне потребе у повећаној потражњи хране и како би намакнуо средства за индустријализацију земље, Стаљин је кренуо у реализацију своје идеје о колективизацији пољопривреде, која је првенствено погодила Украјину која се често називала “житницом СССР-а”.

Године 1929, сељацима је одузета сва земља и стока, а формиране су колективне фарме – колхози.

Многи су се одупирали таковој одлуци Владе. Богатији сељаци су називани "кулацима" и били су проглашавани непријатељима државе, а на десетине хиљада сељака је било стрељано или послато на неки од многобројних радних логора на Далеком истоку.

Присилна колективизација имала је катастрофалан учинак на пољопривреду. Успркос томе, совјетска Влада је повећала украјински део обавезног приноса жита за чак 44%. Закон налагао је да се жито из колхоза не може делити међу сељацима све док се не напуни државна квота коју је одредила Влада. Гладовање је постало све присутнија појава, а најмање пет милиона људи је насмрт изгладњено, у периоду 1932-33. године. Ову трагедију Украјинци називају Гладомор.

Велики отаџбински рат

Главни чланак: Велики отаџбински рат
Кијев

Након што су Немачка и СССР поделили Пољску 1939. године у састав Украјинске ССР улазе западна подручја која су до тада била под влашћу Пољске, а годину дана касније и Буковина и део Бесарабије.

После немачке окупације Украјине, јуна 1940. године, украјински националисти су сарађивали са Немцима, надајући се њиховој помоћи у обнављању државности. Али окупациони терор који је владао Украјином од 1941. године, уништио је илузије о немачкој помоћи у обнављању државности. А Украјински националисти су 1942. године створили Украјинска побуњеничка армија, која је ратовала и против Немаца, али и против СССР-а.

Нацисти су у Украјини, задржали совјетски тип колективних фарми и системски су вршили геноцид над јеврејским становништвом, а преостало становништво (углавном Украјинце) депортовали су на присилни рад у Немачку.

Датотека:Motherland Monument.jpg
Кијев споменик

Украјинци су чинили значајни део Црвене армије и њеног водства, а како би се одупрели нацистичкој Немачкој, на окупираним подручјима формирали су партизански покрет који је водио борбе све до коначног ослобођења Украјине, половином 1944. године.

Целокупан збир свих жртава током рата и немачке окупације у Украјини се процењује на 7 милиона, укључујући и преко милион страдалих Јевреја. Велика већина била је жртва зверстава, присилног рада и покоља целих села као освета на нападе на нацистичке снаге.

Од 11 милиона совјетских војника, колико се процењује да је погинуло у сукобу са нацистима, приближно четвртина (2.7 милиона) жртава су били Украјинци.

На подручју Украјине вођене су неке од највећих ратних битака, од опсаде Кијева где је заробљено преко 660.000 совјетских снага, преко обране Одесе, до победничког јуриша преко Дњепра.

Послератни период

Главни чланци: Хладни рат и Варшавски пакт

Године 1945. СССР потписује са Чехословачком споразум о укључењу Закарпата у Украјинску ССР, у оквиру које је 1946. основана Закарпатска област са средиштем у Ужгороду.

Датотека:Chernobyl Disaster.jpg
Изглед чернобиљксе електране после експлозије

У наредним деценијама Украјина не само да је достигла предратни степен индустрије и производње, него је постала главна ударна снага међу свим републикама Совјетског Савеза. Многе комунистичке вође попут Никите Хрушчова и Леонида Брежњева су били родом из Украјине. Поновно је настало повољно време за развијање руско-украјинских културних веза. Многи спортисти, научници, писци и песници су долазили из Украјине.

Године 1954. како би обележили 300. годишњицу како је украјински хетман Богдан Хмељницки ујединио Украјину са Русијом, Руска Совјетска Федеративна Социјалистичка Република одрекла се Крима, који је припојен Совјетској Украјини.

Украјинску СССР је, 26. априла 1986. године, погодила велика еколошка катастрофа, услед хаварије у нуклеарној електрани близи града Чернобиља. Тај догађај као и друга збивања само су још додатно потакнули независни покрет "РУХ" који се залагао за слом Совјетског Савеза у другој половини осамдесетих.

Украјина је, следећи пример осталих совјетских република, прогласила независност 24. августа 1991. године. А украјински гласачи су, 1. децембра 1991. године, на референдуму надмоћно изабрали самосталну и независну Украјину, и службено су на тај начин иступили из Совјетског Савеза.

Лидери Украјинске Совјетске Социјалистичке Републике

Никита Хрушчов, Први секретар КП Украјине, од 1938. до 1947.
Лењинов споменик у центру Кијева

Лидери Комунистичке партије Украјине, који су, de facto, били владари Украјинске ССР:

Види још

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Украјинска_Совјетска_Социјалистичка_Република&oldid=5955904”