5. август
Изглед
5. август (5.08.) је 217. дан у години по грегоријанском календару (218. у преступној години). До краја године има још 148 дана.
Догађаји
август | ||||||
П | У | С | Ч | П | С | Н |
1 | 2 | 3 | 4 | |||
5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 |
12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 |
19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 |
26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 | |
- 1583. — Хемфри Џилберт основао прву енглеску колонију у Северној Америци, у Сент Џонсу на Њуфаундленду.
- 1716. — Аустријски принц Еуген Савојски са армијом од око 83.000 војника у бици код Петроварадина нанео тежак пораз турској војсци од 120-150.000 људи под командом Дамада Али-паше. У бици погинуло око 3.027 аустријских и око 5-6.000 турских војника. Годину дана касније Еуген Савојски освојио Београд, који је остао под аустријском влашћу до 1739.
- 1824. — Грчка флота под командом Константина Канариса је поразила османску флоту у бици код Самоса.
- 1895. — Почиње шаховски турнир у Хејстингсу.
- 1914. —
- Црна Гора објавила рат Аустроугарској.
- Куба, Мексико, Уругвај и Аргентина прогласиле неутралност у Првом светском рату.
- Први електрични саобраћајни сигнали за регулисање различитих саобраћајних праваца постављени у авенији Еуклид и Источној 105. улици у Кливленду, у америчкој држави Охајо.
- 1915. — Немци у Првом светском рату окупирали пољску престоницу Варшаву.
- 1940. — Летонија ушла у састав СССР под називом Летонска Совјетска Социјалистичка Република.
- 1941. — Окончана је битка за Смоленск предајом око 300.000 совјетских војника.
- 1943. — Плотунима из 222 артиљеријска оружја у Москви су, у Другом светском рату, обележене победе над немачким трупама на Источном фронту. Совјетска армија ослободила градове Орел и Бјелгород.
- 1949. — У земљотресу јачине 6,7 степени Рихтерове скале у Еквадору погинуло око 6.000 људи, а око 100.000 остало без домова.
- 1960. — Буркина Фасо, која се тада звала Горња Волта, је добила независност од Француске.
- 1963. — СССР, САД и Велика Британија потписали у Москви споразум о забрани нуклеарних проба.
- 1974. — председник САД Ричард Никсон признао да је учествовао у прикривању афере „Вотергејт“ и блокирању истраге о упаду у седиште Демократске странке у пословном центру „Вотергејт“. Поднео оставку 9. августа.
- 1994. — Авиони НАТО бомбардовали положаје Војске Републике Српске око Сарајева, пошто су припадници Војске Републике Српске узели део наоружања из складишта мировних снага УН на планини Игман.
- 1995. — САД и Вијетнам успоставили дипломатске односе после вишедеценијског непријатељства и заложили се за унапређење међусобне сарадње.
- 2001. — Талибанска влада у Авганистану затворила осам страних хуманитарних радника под оптужбом да су ширили хришћанство међу муслиманима.
Рођења
- 1397. — Гијом Дифе, франкофламански композитор.
- 1540. — Јосиф Скалигер, францунски историчар.
- 1802. — Нилс Абел, норвешки математичар.
- 1827. — Деодоро де Фонсека, први председник Бразила.
- 1844. — Иља Јефимович Рјепин, руски сликар.
- 1850. — Ги де Мопасан, француски писац.
- 1876. — Драгутин Димитријевић Апис, генералштабни пуковник војске Краљевине Србије. (†1917.)
- 1890. — Наум Габо, руски вајар.
- 1906. — Џон Хјустон, амерички филмски редитељ.
- 1930. — Нил Армстронг, први човек који је крочио на Месец, 20. јула 1969.
- 1930. — Михал Ковач, франкофламански композитор.
- 1964. — Зоран Сретеновић, југословенски и српски кошаркаш и тренер.
- 1968. — Марин Ле Пен, француска политичарка.
- 1968. — Олег Лужњи, украјински фудбалер.
- 1975. — Владимир Петрић, српски рукометаш.
- 1977. — Гордан Кичић, српски глумац.
- 1989. — Даница Радојичић, српска певачица.
Смрти
- 1892. — Стефан Анђелић, парох сријемско-митровачки.
- 1895. — Фридрих Енгелс, немачки филозоф и социолог. (*1820.)
- 1962. — Мерилин Монро, америчка филмска глумица .
- 1978. — Лео Лемешић фудбалски репрезентативац и истакнути фудбалски судија.
- 1984. — Ричард Бертон, британски позоришни и филмски глумац.
- 1986. — Химзо Половина, бошњачки музичар. (* 1927.)
- 1998. — Тодор Живков, бугарски комунистички лидер.
- 2000. — Алек Гинис, британски глумац.
Празници и дани сећања
- Српска православна црква слави:
- 1960. — Горња Волта стекла независност од Француске.