19. март
19. март (19.03) је 78. дан у години по грегоријанском календару (79. у преступној години). До краја године има још 287 дана.
Догађаји
| март | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | ||||
| 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
| 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
| 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
| 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 |
- 1563. — Миром у Амбоазу завршен први верски рат у Француској након којег су хугеноти добили ограничену слободу вероисповести. Хугенотски ратови раздирали су Француску више од 30 година.
- 1628. — Енглези у Америци основали колонију Масачусетс.
- 1796. — Република Француска донела Декрет о слободи штампе, који је по доласку Наполеона на власт две године касније престао да важи, а штампа је подвргнута строгој цензури.
- 1812. — Шпански парламент у Кадису усвојио либерални устав, који је постао идеал слободоумних тежњи грађанске класе у европским државама. После повратка на престо 1813. краљ Фернандо VII је укинуо устав и обновио феудално-апсолутистички поредак, али је после избијања устанка 1820. био присиљен да га врати на снагу.
- 1861. — Енглези су, након вишегодишњих борби, угушили побуну домородачког становништва Маора на Новом Зеланду и они су се повукли у унутрашњост острва.
- 1920. — САД одбиле да потпишу Версајски уговор после Првог светског рата и да се прикључе Друштву народа, због бојазни од увлачења у рат у случају напада на неку чланицу Друштва.
- 1945. — Велика Бритнија признала владу Демократске Федеративне Југославије на челу с Јосипом Брозом Титом. Након Велике Британије, ДФЈ су признале и САД (18. марта) и ШСР (29. марта).
- 1948. — Амерички председник Хари Труман постхумно је одликовао генерала Драгољуба Михаиловића Легијом за заслуге првог степена, који одговара чину Главног команданта. Одликовање је додељено јер је генерал Михаиловић био „ главнокомандујући југословенских оружаних снага и касније као министар војни“, када су његове јединице спасле многе америчке авијатичаре и уз образложење да су снаге ЈВуО „борећи се под најтежим околностима, допринели знатној савезничкој ствари и дали свој удео крајњој победи савезника“.
- 1970. — Шефови влада Источне и Западне Немачке Вили Брант и Вили Штоф сусрели су се у Ерфурту. То је био први сусрет високих званичника две земље од поделе Немачке 1949.
- 1978. — Израелска војска је окупирала већи део југа Либана.
- 1982. — Прва непријатељства почињу на Фокландима и прерастају у рат.
- 1991. — Народна скупштина Србије преузела је овлашћења распуштене Скупштине Косова и разрешила дужности Ризу Сапунџију, члана Председништва СФР Југославије са Косова.
- 1994. — Трупе владе у Пном Пену заузеле су град Паилин на истоку Камбоџе, главно упориште маоистичког герилског покрета "Црвених Кмера".
- 1994. — У експлозији бомбе подметнуте у подземну железницу у главном граду Азербејџана Бакуу погинуло је 12 и рањено више од 50 људи.
- 1996. — Полиција Федерације БиХ ушла је у Грбавицу, последњу сарајевску општину коју су у босанском рату држале српске снаге. Тиме је завршен трансфер власти у сарајевским општинама које су према Дејтонском споразуму припале Федерацији БиХ. Највећи део српског становништва је два дана раније напустио Грбавицу, а према подацима Ифора, током трансфера власти из Сарајева се иселило око 60.000 Срба.
- 1996. — У главном граду Филипина Манили у пожару у једној дискотеци погинуло је најмање 150 људи.
- 1999. —
- Либија се сагласила да шкотском правосуђу до 6. априла 1999. преда двојицу Либијаца осумњичених да су у децембру 1988. изазвали експлозију америчког путничког авиона "Боинг 747" изнад Локербија у Шкотској у којој је погинуло 270 људи.
- У експлозији бомбе коју су чеченски терористи активирали на пијаци у јужном руском граду Владикавказ, погинуло је више од 50 људи.
- Након неуспелих преговора Срба и косовских Албанаца у Паризу, председник САД Бил Клинтон изјавио је да је "праг прекорачен" и да проблем Косова угрожава америчке националне интересе. Дипломате западних земаља почеле су да напуштају Београд, а међународни верификатори Косово.
- 2001. — Социјалиста Бертран Делано је, победивши на изборима, постао први градоначелник Париза из редова левице.
- 2002. — Зимбабве је на годину дана суспендован из Комонвелта.
- 2006. — Александар Лукашенко поново победио на председничким изборима у Белорусији. опширније
Рођења
- 1813. — Дејвид Ливингстон, шкотски мисионар и истраживач.
- 1872. — Сергеј Павлович Дјагиљев, руски балетски кореограф.
- 1912. — Адолф Галанд, командант немачке ловачке авијације у Другом светском рату († 1996.)
- 1932. — Драго Ћупић, српски лингвиста.
- 1936. — Урсула Андрес, швајцарска глумица.
- 1955. — Брус Вилис, амерички глумац и музичар.
- 1970. — Луна Лу, новинар
- 1976. — Алесандро Неста, италијански фудбалер
- 1987. — Милош Теодосић, српски кошаркаш.
Смрти
- 1406. — Ибн Халдун, арапски историчар и друштвени теоретичар (*1332.).
- 1930. — Артур Џејмс Балфур, енглески државник. (*1848.).
- 1950. — Едгар Рајс Бароуз, амерички писац. (*1875.).
- 1977. — Маријен Нгуаби, председник Конга.
- 1987. — Луј де Брољ, француски физичар (*1892.).
- 1997. — Вилем де Кунинг, амерички сликар холандског порекла. (*1904.).
- 2003. — Драган Стојнић, српски певач шансона. (*1937).
- 2008. — Сер Артур Чарлс Кларк, британски писац научне фантастике, проналазач и футуролог (*1917.).
Празници и дани сећања
- Српска православна црква слави:
