Evdokija Anđel

Evdokija Anđel
Evdokija Anđel
Лични подаци
Датум смрти	1211.
Породица
Супружник	Stefan Prvovenčani Lav Zgur Aleksije Duka
Потомство	Стефан Радослав, Стефан Владислав, Свети Сава II, Комнина Немањић
Родитељи	Aleksije III Anđeo; Еуфросина Дука Каматерина
Династија	Anđeli
Претходник	Ана Немањић
Наследник	Ана Дандоло

Evdokija Anđel (grč. Ευδοκία Αγγελίνα, oko 1173. - 1211.) je bila prva žena srpskog velikog župana, Stefana Nemanjića, prvog kralja Srbije, sinovica vizantijskog cara Isaka II Anđela i ćerka njegovog naslednika, Aleksija III Anđela, prva strana princeza na dvoru Nemanjića i majka Stefana Radoslava, Predislava i Stefana Vladislava. Sa prvim suprugom se razišla oko 1201. i vratila se u Carigrad gde je njen otac u to vreme bio car.^[1]^[2]

U vizantijskoj prestonici postala je ljubavnica Aleksija Duke Murzufla, koji je početkom 1204. proizveden u cara u vreme kada su se krstaši, zahvaljujući skretanju Četvrtog krstaškog pohoda, umešali u unutrašnje sukobe u Vizantiji. U noći 12. aprila 1204. Aleksije V je u društvu Evdokije i njene majke Eufrosine Duka Kamatere pobegao iz Carigrada koji su zatim zauzeli krstaši i Mlečani. Evdokija se tada sklonila u trački grad Mosinopolj gde se odranije učvrstio njen prognani otac Aleksije III. U Mosinopolju se udala za Aleksija V Duku Murzufla koga je nedugo zatim oslepeo njen otac. Oslepljenog Aleksija V su zatim zarobili krstaši koji su ga pogubili 1205. godine.^[3]

Evdokija se udala i treći put i to za Lava Zgura, vizantijskog velikaša koji je vladao Korintom. Zgur je 1204. pružio utočište Aleksiju III i njegovoj porodici, ali je 1208. izvršio samoubistvo nakon što su ga Latini opseli u korintskoj tvrđavi. Evdokija je preminula oko 1211. godine.

Literatura i dodatna literatura

М. Ласкарис, Византијске принцезе у средњовековној Србији, Прилог историји византијскосрпских односа од краја XII до средине XV века, Београд 1926 (Фототипско издање Подгорица 1997), 7 - 37.
K. Varzos, Ē genealogia tōn Komnēnōn, Thessalonica, 1984.
The Oxford Dictionary of Byzantium, Oxford University Press, 1991.
O city of Byzantium: annals of Niketas Choniates tr. Harry J. Magoulias (Detroit: Wayne State University Press, 1984).*Mihailo Laskaris (1926), Byzantine Princesses in Medieval Serbia

Izvori

^ „Evdokija Anđel”. RTS. Приступљено 15. 1. 2020.
^ „PRELEPA, GREŠNA I "ŠUGAVA" PRINCEZA: DOŠLA JE KAO ZALOG MIRA, A POSTALA PRVA PROTERANA VLADARKA SRBIJE”. Istorijski zabavnik. Приступљено 15. 1. 2020.
^ „Евдокија, прва протерана принцеза: Стефану Првовенчаном нанела је велику срамоту, па ју је голу отерао из Србије”. Видовдан. Приступљено 15. 1. 2020.

Spoljašnje veze

Gresi prelepe Evdokije („Večernje novosti“, feljton „Žene srpskih vladara“, 24. januar 2011)

[1] „Evdokija Anđel”. RTS. Приступљено 15. 1. 2020.

[2] „PRELEPA, GREŠNA I "ŠUGAVA" PRINCEZA: DOŠLA JE KAO ZALOG MIRA, A POSTALA PRVA PROTERANA VLADARKA SRBIJE”. Istorijski zabavnik. Приступљено 15. 1. 2020.

[3] „Евдокија, прва протерана принцеза: Стефану Првовенчаном нанела је велику срамоту, па ју је голу отерао из Србије”. Видовдан. Приступљено 15. 1. 2020.

[1]

[2]

[3]