Lavov
 | Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете додати још извора у сам текст (инлајн референци). |
| Lavov ukr. Львів | |
|---|---|
 Centralni trg Rinok sa starim gradskim palatama | |
 Застава
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Украјина |
| Област | Лавовска област |
| Основан | 1240–1247 |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2012. | 729.842 (процена) |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 49° 51′ 00″ С; 24° 01′ 00″ И / 49.85° С; 24.016667° И |
| Временска зона | UTC+2 (EET), лети UTC+3 (EEST) |
| Апс. висина | 296 m |
| Површина | 182,01 km2 |
  Lavov Lavov на карти Украјине | |
| Остали подаци | |
| Градоначелник | Андриј Садовиј |
| Позивни број | 322 |
| Веб-сајт | |
| city-adm.lviv.ua | |
Lavov (ukr. Львів, rus. Львов, poljski Lwów, latinski Leopolis, nemački Lemberg;
Geografski položaj
Lavov je smešten na čvorištu Lavovske visoravni, brdovitog Roztočja i nisko položenog Pobužja, na osamdesetak kilometara od granice s Poljskom. Grad leži na brežuljcima, prosečna nadmorska visina iznosi 289 m, dok je brdo Visoki Zamak najviša visinska tačka Lavova sa svojih 409 m nadmorske visine.
Klima
Lavovska je klima umereno kontinentalna. Prosečna januarska temperatura iznosi −4 °C, dok ona u junu 18 °C. Godišnja količina padavina iznosi oko 66 mm, s primetnim smanjenjem padavina u letnjim mesecima. Oblačnost je prisutna 66% dana godišnje.
Po meteorološkim praćenjima najviša je temperatura ikada zabeležena u Lavovu iznosila (37 °C) u septembru 1921. g. dok je najnižih (−35,8 °C) izmereno u februaru 1929. godine.
| Клима Lavov | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
| Апсолутни максимум, °C (°F) | 13,8 (56,8) |
17,7 (63,9) |
22,4 (72,3) |
28,9 (84) |
32,2 (90) |
33,4 (92,1) |
36,3 (97,3) |
35,6 (96,1) |
31,0 (87,8) |
25,3 (77,5) |
21,6 (70,9) |
16,5 (61,7) |
36,3 (97,3) |
| Максимум, °C (°F) | −0,1 (31,8) |
1,3 (34,3) |
6,3 (43,3) |
13,6 (56,5) |
19,4 (66,9) |
22,0 (71,6) |
23,9 (75) |
23,5 (74,3) |
18,3 (64,9) |
12,9 (55,2) |
6,0 (42,8) |
0,9 (33,6) |
12,3 (54,1) |
| Просек, °C (°F) | −3,1 (26,4) |
−2,2 (28) |
1,9 (35,4) |
8,3 (46,9) |
13,8 (56,8) |
16,4 (61,5) |
18,3 (64,9) |
17,7 (63,9) |
13,0 (55,4) |
8,1 (46,6) |
2,6 (36,7) |
−1,8 (28,8) |
7,8 (46) |
| Минимум, °C (°F) | −6,1 (21) |
−5,5 (22,1) |
−1,7 (28,9) |
3,6 (38,5) |
8,4 (47,1) |
11,3 (52,3) |
13,2 (55,8) |
12,5 (54,5) |
8,4 (47,1) |
4,1 (39,4) |
−0,3 (31,5) |
−4,6 (23,7) |
3,6 (38,5) |
| Апсолутни минимум, °C (°F) | −28,5 (−19,3) |
−29,5 (−21,1) |
−24,8 (−12,6) |
−12,1 (10,2) |
−5,0 (23) |
0,5 (32,9) |
4,5 (40,1) |
2,6 (36,7) |
−3,0 (26,6) |
−13,2 (8,2) |
−17,6 (0,3) |
−25,6 (−14,1) |
−29,5 (−21,1) |
| Количина падавина, mm (in) | 40 (1,57) |
44 (1,73) |
45 (1,77) |
52 (2,05) |
89 (3,5) |
89 (3,5) |
96 (3,78) |
77 (3,03) |
67 (2,64) |
52 (2,05) |
49 (1,93) |
48 (1,89) |
748 (29,45) |
| Дани са кишом | 9 | 9 | 11 | 14 | 16 | 17 | 16 | 14 | 14 | 14 | 13 | 11 | 158 |
| Дани са снегом | 17 | 17 | 11 | 3 | 0,1 | 0 | 0 | 0 | 0 | 1 | 8 | 15 | 72 |
| Релативна влажност, % | 83 | 81 | 77 | 69 | 71 | 74 | 75 | 76 | 79 | 80 | 84 | 85 | 78 |
| Сунчани сати — месечни просек | 64 | 79 | 112 | 188 | 227 | 238 | 254 | 222 | 179 | 148 | 56 | 37 | 1.804 |
| Извор: Pogoda.ru.net,[1] NOAA (sun only 1961–1990)[2] | |||||||||||||
Istorija
Rana istorija
Prema arheološkim istraživanjima, na mestu današnjeg Lavova postojala su naselja koja se javljaju u 5. veku. U to vreme ta područja su pripadala Velikoj Moraviji. Kasnije će na ta područja pretendovati dve države: Poljska (za vreme vladavine Mješka I) i Kijevska Rusija. Pretpostavlja se da je Mješko I vladao tim područjem od 960. do 980. godine. Prema Nestorovim kronikama, 981. godine te zemlje osvaja Vladimir I Veliki. Međutim, grad će, kakvog ga danas znamo, osnovati Danilo Galički u 13. veku, a ime duguje njegovom sinu Lavu. Prema nekim drugim izvorima, grad je osnovao upravo Lav Danilovič, sin Danila Galicijskog.
Utemeljenje grada
Prvi pisani spomen o Lavovu datira iz 1256. godine. Zahvaljujući svom povoljnom geografskom položaju na raskrsnici trgovačkih puteva iz crnomorskih luka i Kijeva, Istočne i Zapadne Evrope, Vizantije i baltičkih luka, Lavov se brzo razvija i postaje važno središte, i već se 1272. godine ovde seli prestonica Galicijsko-volinjske kneževine. 1349. g. poljski kralj Kazimir III Veliki osvaja Lavov i 1356. uvodi Magdeburško pravo. To daje snažan podsticaj razvitku grada, a posebno se ističe jermenska zajednica koja 1363. g. utemeljuje Jermensku crkvu. U razdoblju od 1370. do 1387. g. Lavov se nalazi u sastavu Mađarske. 1387. g. Lavov i okolina se pripajaju poljskoj kruni i kraljici Jadwigi. Kasnije će se neki od poljskih kraljeva krunisati upravo u Lavovu.
Poljsko-litvanska unija
U sastavu Poljske (a kasnije i Poljsko-litvanske unije) Lavov je središte Ruskog vojvodstva koje je bilo sačinjeno od 5 regija: Holm, Sanok, Galič, i Peremišalj. Grad je dobio pravo na vlastita skladišta što je rezultovalo znatnim povećanjem dobiti od robe koja se prevozila od Baltika do Crnog mora. Tokom narednih vekova stanovništvo će se brzo povećavati, u grad će pristizati ljudi različitih narodnosti i vera i Lavov će postati važno središte kulture, nauke i trgovine. Nakon što je izgrađen sistem odbrambenih zidina, grad je postao jedan od najbolje utvrđenih gradova koji je štitio zemlju s jugoistoka. U gradu su se tada istovremeno nalazile čak tri nadbiskupije: rimokatolička, grkokatolička i jermensko-katolička. Ovde je pristizalo mnoštvo doseljenika iz raznih zemalja. Bilo je tu Nemaca, Jevreja, Italijana, Engleza, Škota i mnogih drugih. Od 16. veka religijsku sliku grada nadopunjuju još i protestanti. U prvoj polovini 17. veka grad je imao približno 25—30 hiljada stanovnika. Već je tada postojalo oko 30 zanatlijskih organizacija koje su okupljale preko sto različitih struka. 1618. godine Lavov se spominje u delu «Istaknuti gradovi sveta» nemačkih istoričara G. Brauna, G. Gogembergera, S. Novellana.
Pad unije
U 17. se veku Lavov u nekoliko navrata uspešno branio od opsada. Stalne borbe s osvajačima dale su gradu geslo Semper fidelis («Uvek veran»). Godine 1649. grad su opkolili ukrajinski kozaci na čelu s Bogdanom Hmeljnickim. Uništivši i opljačkavši utvrđenje, napuštaju grad. Godine 1655. švedska vojska prodire u Poljsku, osvaja veliki deo njene teritorije i opseda Lavov. Međutim bili su primorani da prekinu opsadu grada. Već naredne godine Lavov će okružiti vojska transilvanijskog vojvode Djerdj I Rakoci, no ni on neće uspeti da osvoj grad. Godine 1672. vojska Osmanskog carstva pod vođstvom Mehmeda IV ponovo opkoljuje Lavov, no rat će se završiti pre nego što Osmanlije zauzmu grad. 1675. grad su napadali i Turci i Tatari, ali ih je poljski kralj Jan III Sobjeski pobedio u bici 24. avgusta.
Godine 1704. za vreme Velikog severnog rata, po prvi put u svojoj istoriji grad je osvojila i opljačkala švedska vojska na čelu s kraljem Karlom XII 1707. g. u Lavov je doputovao ruski car Petar I. Prema legendi, careva je kočija zapela u blatu na starom nepopločenom trgu Rynku. Posle tog događaja, po nalogu samog cara, celi trg je bio popločan. 1772. godine, nakon Prve podele Poljske, Lavov je sada pod imenom Lemberg sedište austrijske provincije Galicije.
Službeni jezik postao je nemački i većinu radnih mesta u gradskoj administraciji zauzeli su Austrijanci i Česi. Međutim, grad je i nadalje bio važno središte poljske i ukrajinske kulture. Na samom početku, austrijska vlast je bila dosta liberalna. Car Jozef II ponovo je otvorio univerzitet 1784. godine, a predavanja su se odvijala na latinskom, nemačkom, poljskom, a od 1786. i na ukrajinskom jeziku. Wojciech Bogusławski otvorio je prvo javno pozorište 1794. godine a Józef Maksymilian Ossolinski osnovao je 1817. Ossolineum, naučni institut. No, već početkom 19. veka austrijske vlasti počinju da vrše germanizaciju. Univerzitet je ponovo zatvoren 1805, da bi se otvorio 1817. ali ovaj put kao čisto germanska obrazovna institucija. I većina drugih javnih i kulturnih organizacija bila je zabranjena.
Kruti zakoni koje je nametala Habzburška dinastija dovela je do izbijanja opšteg nezadovoljstva 1848. Caru je bila poslata peticija s molbom da se gradu vrati samouprava, obrazovanje na poljskom i ukrajinskom jeziku, s time da i poljski dobije status službenog jezika. Većina navedenih zahteva će se i ostvariti u narednih dvadesetak godina. Od 1861. u Lavovu je ponovno otvoren Galicijski parlament (Sejm Krajovi),a od 1867. g. Galiciji je data široka autonomija, kako na kulturnom tako i na privrednom planu. Univerzitetu je dopušteno da sprovodi nastavu na poljskom jeziku. Kako je Galicija postala jedini deo bivše Poljske koja je imala kakvu-takvu kulturnu i političku slobodu, Lavov je postao središte poljske kulture i političkog života. Uz navedeno, grad je bio važan i za ukrajinski rodoljubni pokret i ukrajinski kulturni život jer u to su vreme središnja i istočna Ukrajina bile pod vlašću carske Rusije, koja je u potpunosti sprečavala bilo kakve oblike delovanja na ukrajinskom jeziku. Gradu je takođe bilo dato pravo na vlastitog predstavnika u bečkom parlamentu što je u Lavov privlačilo mnoge značajne kulturne i političke delatnike. Grad je postao mesto na kom su se susretale ukrajinska, poljska, jevrejska i austrijska kultura.
Srbi u mestu
U pojedinim srpskim knjigama, u spiskovima pretplatnika se sreću kupci iz Lemberga. Tako su prevod strane knjige na srpsku ćirilicu nabavili 1830. godine dva velikokupca iz tog mesta: Eftimije Gusta i Dimitrije Riznik.[3]
20. vek
| Lavov Львів | |
|---|---|
 | |
| Светска баштина Унеска | |
| Званично име | Лавов - историјски центар |
| Место | Округ Лемберг, Лавовска земља, Lwów Voivodeship, Q55658380, Округ Лемберг, Q12119148, Lviv City Council, Lviv urban hromada, Украјина |
| Координате | 49° 50′ 33″ С; 24° 01′ 56″ И / 49.8425° С; 24.0322° И |
| Површина | 182 km2 (1,96×109 sq ft) |
| Критеријум | културна: ii, v |
| Референца | 865 |
| Упис | 1998. (22. седница) |
| Веб-сајт | http://whc.unesco.org/en/list/865 |
Tokom Prvog svetskog rata grad je zauzela ruska vojska u septembru 1914., no već sledeće godine u junu, grad su ponovo preuzele snage Austrougarske. Raspadom Dvojne monarhije, na samom kraju rata, ukrajinsko lokalno stanovništvo je, 1. novembra 1918. godine proglasilo Lavov glavnim gradom Zapadnoukrajinske Narodne Republike.
Poljsko-ukrajinski konflikt
Povlačenjem Austrijanaca, dogovoreno je da se vlast preda Ukrajincima. Međutim, već istog dana poljsko stanovništvo Lavova podiglo je oružani ustanak i uskoro preuzelo kontrolu u središtu grada; ne mogavši slomiti otpor Poljaka, Ukrajinci su opkolili grad. Rešenje nastale situacije dogovorili su saveznici na sastanku u Parizu, gde je odlučeno da se grad preda Poljacima, a da će se njegova konačna budućnost rešiti posleratnim dogovorom ili referendumom. Poljaci su već 19. novembra u celosti kontrolisali grad. Međutim, borbe su se u okolnim krajevima, uz kratke prekide vatre, nastavile da vode do kraja jula 1919.
Narednih meseci ostatak Galicije pod vlašću Zapadnoukrajinske Narodne Republike, osvojili su ili Poljaci koji su nadirali sa zapada, ili snage Crvene Armije s istoka. Tada je usledio dogovor Simona Petljure, koji je bio na čelu Zapadnoukrajinske Narodne Republike s Poljacima, gdje je dogovoren vojni savez između Poljaka i Ukrajinaca. Poljskoj je priznato pravo na Lavov i granicu na reci Zbruč u zamenu za poljsku pomoć u borbama protiv boljševika
Međuratni period
Za vreme Sovjetsko-poljskog rata 1920. godine, grad su napadale snage Crvene Armije pod vođstvom komandanta Aleksandra Jegorova. Polovinom juna te iste godine, konjica Semjona Budjonoga trudila se da osvoji grad sa severoistoka. Istovremeno, grad se pripremao za odbranu. Građani su oformili i u potpunosti opremili tri odreda pešadije i dva odreda konjice i izgradili odbrambene linije. Grad su branile tri poljske divizije i jedan pomoćni ukrajinski odred pešadije. Posle teških borbi koje su se vodile oko mesec dana, 16. avgusta, Crvena Armija je prešla reku Istočni Bug i ojačana osmom divizijom, tzv. Crvenim Kozacima, počela napad na grad. Boj se odvijao s velikim brojem žrtava i na jednoj i na drugoj strani. Nakon tri dana neprestanog napada na grad, sovjetske snage su odustale i prekinule napad. Za junačku odbranu, grad je bio nagrađen medaljom Virtuti Militari — „za hrabrost“, najvećim poljskim vojnim odličjem. Ta medalja je naslikana na poljskom grbu grada. Mirom u Rigi, grad je i nadalje ostao u sastavu Poljske kao glavni grad Lavovskog vojvodstva, postavši jedno od glavnih poljskih kulturnih i naučnih središta.
Drugi svetski rat
Vojska nacističke Nemačke napala je Poljsku 1. septembra 1939. godine. Već 12. septembra Nemci su bili u predgrađu Lavova i započeli s opsadom grada. U međuvremenu brojne poljske trupe su se iz centralne Poljske pokušavale probiti do grada kako bi organizovale odbranu. Nedelju dana kasnije, poljska vojska pod komandom Władysława Langnera izvršila je protivnapad, ali on nije uspeo. U skladu sa sporazumom Ribbentrop-Molotov, nemačke snage su u opsadi Lavova zamenile sovjetske, a već 23. septembra Langner objavljuje kapitulaciju i predaje grad sovjetskim snagama na čijem je čelu bio maršal Timošenko.
Broj stanovnika Lavova 1939. dosezao je oko 340.000, od toga više od 100.000 građana sačinjavali su Jevreji. Još više od 35.000 jevrejskih izbeglica slilo se u grad iz okupiranih delova Poljske. Hitler i Staljin su podelili Poljsku, a podmetnutim plebiscitom sovjetski deo Poljske, uključujući Lavov, bio je pripojen Ukrajinskoj Sovjetskoj Socijalističkoj Republici. Sovjeti su odmah počeli sprovoditi politiku depolonizacije. U razdoblju od januara do juna 1940, mnoštvo Poljaka i Jevreja je bilo deportovano na daleki istok Sovjetskog Saveza, deo je bio zarobljen a dio prisilno nastanjen. Nakon što je Hitler prekršio dogovor Ribbentrop-Molotov, sovjetske su snage bile prisiljene uzmaknuti pred naletima Nemaca koji će od 1941—1944. držati vlast u gradu.
Nacionalni sastav Lavova
prema popisu iz 2001.
| Ukrajinci | 639.000 | (88,1%) |
| Rusi | 64.600 | (8,9%) |
| Belorusi | 3.100 | (0,4%) |
| Jermeni | 800 | (0,1%) |
| Jevreji | 1900 | (0,3%) |
| Poljaci | 6400 | (0,9%) |
| Ukupno | 725.200 |
Već od samog početka nemačke okupacije, sudbina njegovih građana postala je tragična. Jevrejsko stanovništvo bilo je primorano da živi u novonastalom getu, a iz njega ih je većina završila u nekom od nemačkih koncentracionih logora. Lavovski geto se smatra trećim po veličini iza Varšavskog i geta u Lođu. Uz Jevreje, i poljskom delu stanovništva bili su nametani kruti zakoni, što je rezultovalo masovnim pogubljivanjem stanovništva, kako u gradu tako i u logoru Janów. Među prvima koji su stradali našli su se profesori lavovskog univerziteta i ostatak poljske inteligencije.
Kako su se snage Crvene armije približavale gradu, 23. jula 1944. u Lavovu je podignut oružani ustanak na čelu s Armijom Krajovom i Władysławom Filipkowskim (poljski pokret otpora) koja je nakon četiri dana zauzela grad. Nakon toga civilno i vojno rukovodstvo grada bilo je pozvano na susret sa komandantima Crvene armije. Svi su bili uhvaćeni od strane NKVD-a. Ostatak vojnih snaga koje su bile pod komandom pukovnika Filipkowskog ili su bili prisiljeni preći u redove sovjetske vojske ili su bili poslati u Gulag ili su nastavili s delovanjem u pozadini. Kada je Crvena Armija ušla u grad u njemu je ostalo manje od 300 Jevreja koji su se skrivali u gradskoj kanalizaciji. 1944. Lavov ponovno ulazi u sastav Sovjetske Ukrajine, ali čak i kroz razdoblje sovjetske vladavine grad je u velikoj meri uspeo sačuvati svoj nacionalni identitet. Krajem osamdesetih godina, Lavov će odigrati ključnu ulogu u borbi za samostalnost i demokratiju Ukrajine. 24. avgusta 1991. ukrajinski parlament donosi Deklaraciju o nezavisnosti. To je početak nove epohe u istoriji Ukrajine, a samim time i početak nove epohe za grad Lavov.
Stanovništvo
Prema proceni, u gradu je 2012. živelo 729.842 stanovnika.
| 1979. | 1989. | 2001. | 2012. |
|---|---|---|---|
| 667.243[4] | 790.908[4] | 732.818[4] | 729.842[4] |
Vidi još
Reference
- ^ „Pogoda.ru.net” (на језику: руски). Weather and Climate (Погода и климат). 1. 5. 2011. Приступљено 17. 4. 2013.
- ^ „L'vov (Lviv) Climate Normals 1961–1990”. National Oceanic and Atmospheric Administration. Приступљено 13. 10. 2015.
- ^ Kocebo: "Krstonošci...", Budim 1830. godine
- ^ а б в г „UKRAINE: Major Cities”. City Population. Приступљено 10. 11. 2012.
Spoljašnje veze
- city-adm.lviv.ua — Gradska administracija Lavova
- www.lvivcenter.org — Istorija grada
- www.lviv.ua — Višejezična prezentacija Lavova
- Ukrainian Navigational Portal - Fotografije i infrastruktura Lavova
- Karta grada
- Železnička stanica
Партнерски градови
- Вилњус, Лођ, Краков, Лублин, Пшемисл, Будимпешта, Рочдејл, Тбилиси