Tekvondo

Теквондо је корејска борилачка вештина настала 40-их година двадесетог века спајањем различитих вештина које су се вежбале у то време. Њезино име долази из речи Tae (태, hanja 跆), што значи ударити ногом, Kwon (권, hanja 拳), што значи ударити руком и Do (도, hanja 道), што значи пут. Теквондо је ударачка вештина коју одликују атрактивне ножне технике и брзина. Данас се теквондо сматра једном од најпопуларнијих борилачких вештина и спортова, а број вежбача у свету се процењује на више од 100 милиона.

Историја

Историја борилачких вештина у Кореји је врло дуга. Најстарији докази су кипови и слике пронађени у гробници династије Muyong Chong (око 3. века п. н. е.) које приказују ратнике у борбеним позама. У то доба, Кореја је била подељена на три краљевства: Сила, Когурјо и Пекче. Сва три краљевства су имала јаке војске (у Когурју званих "Sonbae", у Сили "хуаранг") које су изучавале вештину ненаоружане борбе. У то време, вештина се звала хуаранг-до или субак.

Субак се развио у вештину taekkyon, која се често користила на војним демонстрацијама, и на турнирима на којима су се ратници могли доказати у међусобном надметању. То посебно долази до изражаја за време династије Koryo (918. - 1392. н.е.), која уједињује три краљевства, и када се такмичења у taekkyonu користе у сврху проналажења талентованих нових војника или чак именовању војника у официре. Кроз векове, taekkyon развија много специфичних ножних техника. За време династије Joseon, конфучијанство замењује будизам као службена религија, и друштво постаје мање фокусирано на ратовање и виши друштвени слојеви почињу се више бавити поезијом и музиком. Сходно томе, taekkyon постаје занимација нижих друштвених слојева и преживљава као народна игра све до почетка 20. века.

За време јапанске окупације Кореје, све борилачке вештине су строго забрањене и taekkyon практично изумире. Mnogo Корејанаца путује у Јапан на студије и тамо се упознаје с каратеом. По завршетку Другог светског рата и јапанске окупације, враћају се у Кореју и отварају школе борилачких вештина.

Неке од познатих школа из овог раздобља су Chung Do Kwan, Oh Do Kwan i Jidokwan. Школе нису биле повезане, а вештина коју су подучавали (углавном варијације окинаванског каратеа) се називала разним именима: kong soo do, tang soo do, tae soo do итд. Кроз утицај taekkyona, вештина поприма многе специфичне ножне технике, али се још увек подучава под различитим именима, с различитим формама, звањима која нису уједначена итд.

Међу власницима школа се убрзо јавља жеља за уједињењем њихових стилова у јединствену корејску борилачку вештину. Нова вештина се испрва назива tae soo do, али убрзо мења име у теквондо и почиње процесс уједињења. 1961. је основан Korea Taekwondo Union као прва удружена организација, која 1965. мења име у Korea Taekwondo Association, назив који носи и данас.

Светске организације

Поред настојања прве генерације мајстора теквондоа који су пробали ујединити теквондо у једну стандардизовану борилачку вештину, то им није у потпуности успело. Главни раздор у теквондоу је подела на kukki-теквондо (међународно представљен кроз ВТФ) и ИТФ теквондо.

Осим у формама и правилима спортске борбе, два стила теквондоа се разликују и по називу, те основним техникама. Kukki-теквондо се тренира у Јужној Кореји, док је у Северној Кореји присутан само ИТФ теквондо.

Kukki-tekvondo je настао кроз напоре корејске организације за теквондо (КТА) да уједини различите корејске борилачке вештине. Kukkiwon је створен 1972. године, као организација која се брине о техничком делу теквондоа и његовом стандардизацијом. Светска врховна организација ВТФ настаје годину касније, 1973., и данас је КТА само једна од чланица ВТФ-а. Треба напоменути да се ВТФ искључиво бави организацијом турнира и да се не бави издавањем појасева или развојем форма, за што је задужен Kukkiwon. За учествовање на ВТФ турнирима и олимпијским играма потребно је имати службену потврду о звању, издану од Kukkiwona.

ИТФ је нешто старија организација, коју је основао генерал Choi Hong Hi 1966., након што је одлучио одвојити се од процеса уједињења теквондоа и напустио Korea Taekwondo Association како би основао свој стил. ИТФ сам издаје потврде о звањима и организује међународне турнире. После смрти генерала Choia, ИТФ се дели на три организације, севернокорејски ИТФ који води његов син, бечки ИТФ i монтреалски ИТФ. Све три организације тврде за себе да су праве наследнице Choieva ИТФ-а. У овом тренутку је будућност ИТФ-а је под знаком питања.

Откако је теквондо борба по ВТФ правилима постала олимпијска дисциплина, kukki-теквондо је прилично ојачао јер су многи борци прешли на кукки-теквондо како би имали право наступа на олимпијским играма. То је један од разлога зашто је кукки-теквондо данас најпопуларнији стил теквондоа. Задња жеља генерала Хоја, коначно уједињење теквондоа, могла би се остварити јер BTF i севернокорејски ИТФ тренутно воде разговоре о уједињењу и изједначавању техничких разлика.

Осим ове две велике организације, постоје и многе друге, као ИТА, ТАГБ, АТА итд., али ниједна од њих нема међународни значај.

Теквондо у Србији

У Србији се теквондо вежба од 1983. године. Теквондо савез Србије основан је 1985. године, први председник је био Драган Петровић, а генерални секретар др Борис Кривокапић.

Данас се савез зове Теквондо асоцијација Србије, њен председник је Далибор Видаковић, а генерални секретар Зоран Ћендић.

Најуспешнији српски теквондо клубови су београдски "Галеб", "Црвена звезда", "Азија" и "Београд", вршачки "Еурошпед", шабачки "Летњиковац" и "Винер Чиви", Панчевачки "Тигар" и др. Највеће успехе на међународној сцени остварили су Зоран Крајчиновић из "Галеба" (првак Европе и трећи на свету) код мушкараца и Тања Грубор из "Београда" (друга у Европи).

Звања

Будући да ни дан данас не постоји потпуно уједињење теквондоа под једном главном организацијом, звања добијана од једне организације обично нису прихваћена у другим организацијама. Ипак, већина теквондо спортиста поседује сертификат од Kukkiwon-а или ИТФ-а.

Теквондо звања се деле на десет ученичких звања (keup) и десет мајсторских звања (дан). Нови полазници крећу од десетог звања keup (бели појас), све до мајсторских звања дан (црни појас). Тачне боје појасева зависе о школи и федерацији, али већина школа се држи следећег система:

10. i 9. keup: Бели појас
8. i 7. keup: Жути и жути виши појас
6. i 5. keup: Зелени и зелени виши појас
4. i 3. keup: Плави и плави виши појас
2. i 1. keup: Црвени и црвени виши појас
1. дан и виши: Црни појас

Већина школа такође користи пруге на крају појаса да означи међустепене. Тако зелени појас означава 6. keup, док зелени појас с плавом пругом означава 5. keup, ili "виши зелени појас".

Такмичења у теквондоу су обично груписана по звањима, тако да се полазници боре с противницима сличних могућности.

Технике

Теквондо се дели на пет саставних делова:

Основе (Kibon)
Форме (Poomsae)
Самоодбрана (Hosinsul)
Ломљење (Kyokpa)
Борба (Kyorugi)

Већина клубова се данас специјализује за таккмичарски део теквондоа (борбени тренинг и вјежбање форма), но сви су делови теквондоа важни за постизање мајсторских звања.

Основе

На самом почетку, тренинг теквондоа је наличио каратеу и састојао се од вежбања традиционалних ставова, блокова и удараца. Данас се традиционалним техникама не посвећује много времена и у већини школа су их замениле вежбе на врећи и с fokusarima.

Основе теквондоа деле се на

ставове (нпр. јахаћи став - juchun seogi, предњи став - ap kubi или задњи став - dwit kubi),
блокаде (нпр. горња блокада - olgul makki или доња блокада - arae makki),
ударце руком (нпр. ударац шаком - jumok јируги или ударац спољном ивицом длана - sonnal chigi), те
ударце ногом (нпр. кружни ударац - dollyo chagi или бочни ударац - yop chagi).

Циљ учења основа је развијање правилне технике, коришћење целог тела, и очување традиције теквондоа.

Форме

Форма је борба против замишљеног противника, која се састоји од 16-30 покрета. Покрети се састоје од одређених удараца и блокада руком и ногом. Учење форми је прави темељ сваке борилачке вештине па тако и теквондоа. Форме помажу у усавршавању кретања и технике. Форме се још називају poomse ili hjong.

Форме су кореографисане борбе против замишљеног нападача које вежбач изводи сам с циљем развијања равнотеже и усавршавања основних техника. Већина теквондо спортиста данас вежба форме Kukkiwon или форме ИТФ (или комбинацију).

Kukki-теквондо садржи осам ученичких форми за ниже појасеве (taeguek poomsae) и девет мајсторских форми за црне појасеве (yudanja poomsae). Неки клубови још подучавају форме palgwae, које су развијене у исто време кад и мајсторске форме, али велика већина клубова користи новије и модерније форме taeguek.

ИТФ садржи 24 форме, по једну за сваки сат у дану, а разрадио их је генерал Choi, Hong Hi, оснивач вештине ИТФ Теквон-до. Ове су форме старије од форма kukkiwon и још увијек су врло популарне и изван ИТФ-а.

Иако велика већина користи форме kukkiwon или ITF, неке мање федерације користе властите, интерне форме, или још увек користе форме каратеа које су се користиле у самим зачецима теквондоа.

Извођење форма је данас међународни спорт, и већина земаља има техничке репрезентације које се такмиче у извођењу форма.

Самоодбрана

Док се спортска борба темељи на такмичењу с правилима, технике самоодбране се користе у ситуацијама када не постоји довољна дистанца или су стандардне технике теквондоа (ударци рукама и ногама) непрактичне: напад оружјем, напади с леђа те ситуације кад нападач има контролу кроз гушење или држање жртве.

Самоодбрана се састоји од удараца рукама, ногама, лактовима, коленима, захвата и полуга на рукама и ногама, гушења, бацања, итд. За разлику од осталих делова теквондоа, самоодбрана није стандардизирана и овиси о инструктору.

Ломљење

Демонстрације ломљења су провера снаге и прецизности. Точно пласираним ударцима, вјежбач настоји сломити предмете попут дасака, црепова, цигла или бејзбол палица. Демонстрације ломљења се углавном изводе као део презентација теквондоа и приликом полагања за више појасеве.

Борба

Задњи и по многима најважнији дио таеквондоа је борба. Ову категорију грубо можемо поделити на договорену борбу (борба на један, два или три корака, те борбене вежбе са или без штитника и слободну борбу (са или без штитника). У борбама теквондоа користе се ручне и ножне ударачке технике, али не и hosinsul бацања, чишћења или гушења.

Најпопуларнији аспект теквондоа је сигурно слободна борба. У случају олимпијске борбе по ВТФ правилима, ради се о борби по правилима фул-контакта, са штитницима и о међународном спорту који је представљен на олимпијским играма. Међународна федерација теквондоа (ИТФ) има своја правила, с контролисаним контактом, без штитника, али и с већим бројем дозвољених техника.

Олимпијски теквондо

Теквондо се први пут појављује као демонстрационии спорт на олимпијским играма у Сеулу 1988., те поново у Барселони 1992. Од Сиднеј 2000., теквондо је стандардни део олимпијских игара. Олимпијско такмичење односи се само на борбу по правилима ВТФ-а.

На олимпијским играма учествију и женски и мушки такмичари.

Женске категорије:

до 48 kg

до 55 kg

до 63 kg

до 72 kg

Мушкр категорије:

до 55 kg

до 60 kg

до 66 kg

до 74 kg

до 84 kg

до 96 kg

до 120 kg

Правила

Борба по правилима ВТФ-а састоји се од 3 рунде од 2 минуте, по правилима full contacta. Борба се завршава нокаутом, предајом, дисквалификацијом или пребројавањем бодова на крају меча. У случају нерешеног резултата, одржава се додатна рунда по принципу златног бода. Ако је резултат на крају додатне рунде још увек изједначен, судија одређује победника одлуком о супериорности.

Дозвољене технике су ударци шаком у тело, те ударци ногама изнад појаса. Ударац у тело вриједи један бод, ударац у главу два бода.

За недозвољене радње добива се опомена (kyonggo), две опомене представљају негативан бод (gamjeom). У случају тежих прекршаја, судија може аутоматски додијелити негативан бод. Четири негативна бода доносе дисквалификацију.

Опрема

ВТФ прописује следећу заштитну опрему приликом спортске борбе:

Штитник за тело (hogu)
Штитник за главу
Штитнике за подлактице и поткољенице
Штитник за препоне
Штитник за зубе

С циљем повећања сигурности такмичара уведени су као обавезна опрема штитници за рис и рукавице за шаке.

Неки појмови у теквондоу

Dojang је кореански назив за теквондо дворану. Она је огледало ученика који у њему вежбају. Мора бити уредан и чист.

Бројање на кореанском: 1-hana 2-dul 3-set 4-net 5-dasat 6-jasat 7-ilgu 8-jadul 9-ahol 10-jol

Значење неких речи: тренер-ho sin sul носилац црног појаса-jo dan đa црни појас-huk de узвик-kijap наставак борбе након прекида-kesok ломљење-kjupka став мирно-čeriot почетак борбе-siđak

Спољашње везе

Шаблон:Link FA