Пређи на садржај

Tekvondo — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија измена
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Робот: додато ky:Таеквондо
м Бот: уколоњени ␣ код референци
 
(Није приказано 76 међуизмена 49 корисника)
Ред 1: Ред 1:
{{nedovoljno izvora-lat}}
{{transkripcija}}
{{transkripcija}}
[[Слика:Taekwondo1.jpg|мини|250п|Разбијање дасака]]
[[Датотека:Taekwondo Fight 01.jpg|мини|десно|Tekvondo borba]]
'''Tekvondo''' je [[Кореја|korejska]] [[borilačka veština]] nastala 40-ih godina dvadesetog veka spajanjem različitih veština koje su se vežbale u to vreme. Njeno ime dolazi iz reči -{Tae}- (태, hanja 跆), što znači udariti nogom, -{Kwon}- (권, hanja 拳), što znači udariti rukom i -{Do}- (도, hanja 道), što znači put. Tekvondo je udaračka veština koju odlikuju atraktivne nožne tehnike i brzina.Disciplina koja nam pokazuje načine jačanja našeg duha i životne energije, treniranjem našeg tela i uma. Danas se tekvondo smatra jednom od najpopularnijih borilačkih veština i sportova,i jedan je među zvaničnim sportovima na Olimpijadi, a broj vežbača u svetu se procenjuje na više od 100 miliona.
'''Теквондо''' је [[кореја|корејска]] [[борилачка вештина]] настала 40-их година двадесетог века спајањем различитих вештина које су се вежбале у то време. Њено име долази из речи -{Tae}- (태, hanja 跆), што значи ударити ногом, -{Kwon}- (권, hanja 拳), што значи ударити руком и -{Do}- (도, hanja 道), што значи пут. Теквондо је ударачка вештина коју одликују атрактивне ножне технике и брзина. Данас се теквондо сматра једном од најпопуларнијих борилачких вештина и спортова, а број вежбача у свету се процењује на више од 100 милиона.


== Историја ==
== Filozofija ==


Tekvondo je povezan sa svakodnevnim životima kroz aktivnosti, pokrete i promene. Filozofija tekvonda se najbolje razume treniranjem tekvonda.Principi tekvonda se mogu objasniti na više načina: “Sam Jae”<ref>Predstavlja tri elementa.</ref>, “Eum”<ref>Negativno ili tama.</ref> i “Yang”<ref>Pozitivno ili svetlost.</ref>. Sem džej se odnosi na “Cheon”<ref>Nebo.</ref>, “Ji”<ref>Predstavlja zemlju.</ref> i “In”<ref>Predstavlja čoveka.</ref> i principima koji se tiču njih. U orijentalnim zemljama, prepoznaje se kao glavni princip za objašnjenje promena svega u svetu. Sem džej i promene Eum i Jang predstavljaju “Osam trigrama predviđanja” u [[Ји Ђинг|Knjizi promena]]. Princip Sem džej je istaknut u orijentalnim zemljama, a naročito u [[Кореја|Koreji]]. Ako razumete principe tekvonda, razumećete njegove veštine i njegove duhovne dubine. Principi Eum i Jang su takođe istaknuti u orijentalnim zemljama, kao glavni princip života. Prema njima sve ima svoju suprotnu stranu. Ovaj princip objašnjava različite oblike promena, koje dolaze od Taegeuk (jedinstvo suprotnosti), koji predstavlja konačnu tvrdnju da Eum i Jang čine jednu celinu. Ako shvatimo tekvondo po ovom principu, naći ćemo rešenje, i pored stalnog menjanja veština, naći ćemo izlaz iz bilo koje situacije. Razumevanjem ovih filozofskih principa tekvonda, možemo naći pravi način razumevanja i razvoja našeg života.
Историја борилачких вештина у Кореји је врло дуга. Најстарији докази су кипови и слике пронађени у [[гробница|гробници]] династије [[Muyong Chong]] (око [[3. век п. н. е.|3. века п. н. е.]]) које приказују ратнике у борбеним позама. У то доба, Кореја је била подељена на три краљевства: [[Сила (краљевство)|Сила]], [[Когурјо]] и [[Пекче]]. Сва три краљевства су имала јаке војске (у Когурју званих "Sonbae", у Сили „хуаранг") које су изучавале вештину ненаоружане борбе. У то време, вештина се звала хуаранг-до или субак.


=== Istorijski razvoj filozofije ===
Субак се развио у вештину taekkyon, која се често користила на војним демонстрацијама, и на [[турнир]]има на којима су се ратници могли доказати у међусобном надметању. То посебно долази до изражаја за време династије [[Koryo]] ([[918]]. - [[1392]]. н. е.), која уједињује три краљевства, и када се такмичења у taekkyonu користе у сврху проналажења талентованих нових војника или чак именовању војника у [[официр]]е. Кроз векове, taekkyon развија много специфичних ножних техника. За време династије [[Joseon]], [[конфучијанство]] замењује [[будизам]] као службена религија, и друштво постаје мање фокусирано на ратовање и виши друштвени слојеви почињу се више бавити поезијом и музиком. Сходно томе, taekkyon постаје занимација нижих друштвених слојева и преживљава као народна игра све до почетка [[20. век|20. века]].


Tekvondo sadrži razmišljanja koja su Han<ref>Korejski narod.</ref> ljudi razvili kroz istoriju. Njegovu filozofiju je lako objasniti preko Hongik-Ikan, Džase Ihva, ili Hvarangdo<ref name="<ref>Korejska borilačka veština razvijena 1960-tih godina.</ref> duha. Hongik-Ikan i Džase-Ihva nisu bili samo ideologije Tangun Čosunove fondacije, već temeljna razmišljanja Han naroda. Vremenom, ove ideje razvile su se u Hvarangdo duh i tekvondo filozofiju danas.
За време јапанске окупације Кореје, све борилачке вештине су строго забрањене и taekkyon практично изумире. Mnogo Корејанаца путује у [[Јапан]] на студије и тамо се упознаје с [[карате]]ом. По завршетку [[Други светски рат|Другог светског рата]] и јапанске окупације, враћају се у Кореју и отварају школе борилачких вештина.
Hongik-Ikan znači univerzalno blagostanje čovečanstva. To je bila ideja Tangunove fondacije, koju je nasledila duša tekvonda. Lako je potvrđeno iz činjenice, da i sama reč tekvnondo znači suzbijanje borbe i postizanje mira. Džase-Ihva znači da je svet obrazovan u skladu sa razumom neba. Tekvondo je princip, a ne samo jednostavan spoj pokreta. On je tradicionalna korjeska borilačka veština okarakterisana trojstvom tela, uma i životne energije. Prema tome, princip je razlog postojanja, i tako se odnosi na razum neba u Džase-Ihve. Dakle, ljudska bića mogu da se školuju u skladu sa razumom neba kroz treniranje tekvonda na pravilan način. To je pravo značenje Džase-Ihve. Hongik-Ikan i Džese-Ihva se jasno pojavljuju u mitu korejske fondacije. Prema tome, „U ranom uzrastu, Hvan Vung, sin neba osnovao je naciju zvanu Baedal (staro ime Koreje). Tada je najavio svrhu nacionalne fondacije kao Džase-Ihva (obrazuj u skladu sa razumom neba) i Hongik-Ikan (univerzalno blagostanje čovečanstva)".


== Istorija ==
Неке од познатих школа из овог раздобља су Chung Do Kwan, Oh Do Kwan i Jidokwan. Школе нису биле повезане, а вештина коју су подучавали (углавном варијације [[Окинава|окинаванског]] каратеа) се називала разним именима: kong soo do, tang soo do, tae soo do итд. Кроз утицај taekkyona, вештина поприма многе специфичне ножне технике, али се још увек подучава под различитим именима, с различитим формама, звањима која нису уједначена итд.


Istorija borilačkih veština u Koreji je vrlo duga. Najstariji dokazi su kipovi i slike pronađeni u grobnici dinastije [[Mjong Čong]] (oko [[3. vek p. n. e.|3. veka p. n. e.]]) koje prikazuju ratnike u borbenim pozama. U to doba, Koreja je bila podeljena na tri kraljevstva: [[Sila (kraljevstvo)|Šila]], Kogurjo i Pekče. Sva tri kraljevstva su imala jake vojske (u Kogurju zvanih "Sonbae", u Šili „hwarang") koje su izučavale veštinu nenaoružane borbe. U to vreme, veština se zvala "hwa-rang-do" ili subak.
Међу власницима школа се убрзо јавља жеља за уједињењем њихових стилова у јединствену корејску борилачку вештину. Нова вештина се испрва назива tae soo do, али убрзо мења име у теквондо и почиње процесс уједињења. [[1961]]. је основан Korea Taekwondo Union као прва удружена организација, која [[1965]]. мења име у Korea Taekwondo Association, назив који носи и данас.


Subak se razvio u veštinu "taekkyon", koja se često koristila na vojnim demonstracijama, i na [[turnir]]ima na kojima su se ratnici mogli dokazati u međusobnom nadmetanju. To posebno dolazi do izražaja za vreme dinastije [[Korijo]] ([[918]]—[[1392]]. n. e.), koja ujedinjuje tri kraljevstva, i kada se takmičenja u taekjonu koriste u svrhu pronalaženja talentovanih novih vojnika ili čak imenovanju vojnika u [[oficir]]e. Kroz vekove, taekjon razvija mnogo specifičnih nožnih tehnika. Za vreme dinastije [[Joseon]], [[konfučijanstvo]] zamenjuje [[budizam]] kao službena religija, i društvo postaje manje fokusirano na ratovanje i viši društveni slojevi počinju se više baviti poezijom i muzikom. Shodno tome, taekjon postaje zanimacija nižih društvenih slojeva i preživljava kao narodna igra sve do početka [[20. vek]]a.
== Светске организације ==
Поред настојања прве генерације мајстора теквондоа који су пробали ујединити теквондо у једну стандардизовану борилачку вештину, то им није у потпуности успело. Главни раздор у теквондоу је подела на kukki-теквондо (међународно представљен кроз ВТФ) и ИТФ теквондо.


Za vreme japanske okupacije Koreje, sve borilačke veštine su strogo zabranjene i taekjon praktično izumire. Mnogo Korejaca putuje u [[Japan]] na studije i tamo se upoznaje s [[karate]]om. Po završetku [[Drugi svetski rat|Drugog svetskog rata]] i japanske okupacije, vraćaju se u Koreju i otvaraju škole borilačkih veština.
Осим у формама и правилима спортске борбе, два стила теквондоа се разликују и по називу, те основним техникама. Kukki-теквондо се тренира у [[Јужна Кореја|Јужној Кореји]], док је у [[Северна Кореја|Северној Кореји]] присутан само ИТФ теквондо.


Neke od poznatih škola iz ovog razdoblja su Chung Do Kwan, Oh Do Kwan i Jidokwan. Škole nisu bile povezane, a veština koju su podučavali (uglavnom varijacije [[okinava]]nskog karatea) se nazivala raznim imenima: kong soo do, tang soo do, tae soo do itd. Kroz uticaj taekjona, veština poprima mnoge specifične nožne tehnike, ali se još uvek podučava pod različitim imenima, s različitim formama, zvanjima koja nisu ujednačena itd.
'''Kukki-tekvondo''' je настао кроз напоре корејске организације за теквондо (КТА) да уједини различите корејске борилачке вештине. Kukkiwon је створен [[1972]]. године, као организација која се брине о техничком делу теквондоа и његовом стандардизацијом. Светска врховна организација ВТФ настаје годину касније, [[1973]]., и данас је КТА само једна од чланица ВТФ-а. Треба напоменути да се ВТФ искључиво бави организацијом турнира и да се не бави издавањем појасева или развојем форма, за што је задужен Kukkiwon. За учествовање на ВТФ турнирима и [[олимпијске игре|олимпијским играма]] потребно је имати службену потврду о звању, издану од Kukkiwona.


Među vlasnicima škola se ubrzo javlja želja za ujedinjenjem njihovih stilova u jedinstvenu korejsku borilačku veštinu. Nova veština se isprva naziva tae soo do, ali ubrzo menja ime u tekvondo i počinje process ujedinjenja. [[1961]]. je osnovan Korea Taekwondo Union kao prva udružena organizacija, koja [[1965]]. menja ime u Korea Taekwondo Association, naziv koji nosi i danas.
'''ИТФ''' је нешто старија организација, коју је основао генерал Choi Hong Hi [[1966]]., након што је одлучио одвојити се од процеса уједињења теквондоа и напустио Korea Taekwondo Association како би основао свој стил. ИТФ сам издаје потврде о звањима и организује међународне турнире. После смрти генерала Choia, ИТФ се дели на три организације, севернокорејски ИТФ који води његов син, [[беч]]ки ИТФ i [[монтреал]]ски ИТФ. Све три организације тврде за себе да су праве наследнице Choieva ИТФ-а. У овом тренутку је будућност ИТФ-а је под знаком питања.


=== Poreklo ===
Откако је теквондо борба по ВТФ правилима постала олимпијска дисциплина, kukki-теквондо је прилично ојачао јер су многи борци прешли на кукки-теквондо како би имали право наступа на олимпијским играма. То је један од разлога зашто је кукки-теквондо данас најпопуларнији стил теквондоа. Задња жеља генерала Хоја, коначно уједињење теквондоа, могла би се остварити јер BTF i севернокорејски ИТФ тренутно воде разговоре о уједињењу и изједначавању техничких разлика.


U ranim danima korejskog poluostrva, postojalo je tri plemena, svako je uživalo u ratničkom takmičenju u borilačkim veštinama tokom sezonskog rituala. U to vreme, ljudi su učili tehnike kroz svoja iskustva, u borbama protiv zveri čiji su napadački i odbrambeni pokreti bili dobar predmet analize. Smatra se da su upravo to bili prvi koreni današnjeg tekvondo-a, čija su imena potekla od imena „Subak“, „Taekkyon“ itd.
Осим ове две велике организације, постоје и многе друге, као ИТА, ТАГБ, АТА итд., али ниједна од њих нема међународни значај.
U drugoj polovini drevnih vremena na korejskom poluostrvu, tri carstva su se borila za vođstvo. Kogurijo, Pekče i Šila su se upustili u porast nacionalnih snaga sa istreniranim ratnicima. Stoga, korejska istorija govori o tome da je bilo vojnih ličnosti među poznatim i uglednim nacionalnim liderima tri kraljevstva, koja dokazuje vojnu težnju za vladajućom hijerarhijom. 
Kao rezultat toga mladi ratnici su bili organizovani, tako što su „Hawarangdo“ u Šila i „Chouisonin“ u Kogurijo, obojica usvojili treniranje borilačkih veština kao jedan od važnih predmeta za učenje. Poznata knjiga borilačkih vestina današnjice, pod nazivom „Muyedobo-Tongji“ u kojoj je napisano „Tekvondo je osnova borilačkih veština, koja omogućava izgradnju snage slobodnim korišćenjem šaka i stopala, i takođe treniranje ruku i nogu kao i tela za prilagođavanje svakoj kritičnoj situaciji“ što znači da je tekvondo već preovlađivao u tom dobu.
Šila carstvo je osnovano [[57. п. н. е.|57 godina pre nove ere]] na jugoistočnom delu Koreje, i Kogurijo osnovan [[37. п. н. е.|37 godina pre nove ere]] na severnom delu Koreje duž reke [[Јалу|Jalu]], oba carstva su ulagala velike napore u podizanju svoje dece kako bi stasala u jake ratnike zvane „hwarang“ i „sunbae“ odnosno, naravno sa tekvondom kao glavnim predmetom fizičkog treninga.


==== Tekvondo u Koguriju ====
== Теквондо у Србији ==
У [[Србија|Србији]] се теквондо вежба од [[1983]]. године. Теквондо савез Србије основан је [[1985]]. године, први председник је био Драган Петровић, а генерални секретар др Борис Кривокапић.


Kagurij je kraljevstvo u severnom delu Koreje, okruženo neprijateljskim Han (kineskim) plemenom na severu. Tako da je kraljevstvo, u tom periodu, organizovalo jak odbrambeni korpus zvani „Sunbae“ u pokušaju da održi vlast.
Данас се савез зове Теквондо асоцијација Србије, њен председник је Далибор Видаковић, а генерални секретар Зоран Ћендић.
Prema naučnicima „sunbae“ je čovek koji poseduje vrlinu da ne ustukne od borbe i član je ratničkog korpusa. Kasnije, kako je opisano u staroj dinastiji Čosun, oslobađali su ih od Kogurijo služenja: „Ljudi su se okupljali [[10. март|10. Marta]] svake godine na mestu rituala, gde su uživali u plesu sa mačevima, streljaštvu, Taekjon takmičenju i ostalog.“, što ukazuje da je Taekjon bio jedan od popularnih rituala u vreme Kogurija.
Isto tako je rečeno da su „sunbae“ ratnici živeli u grupama, učili istoriju i književnu umetnost kod kuća, i izlazili da grade puteve i utvrđenja, za dobrobit zajednice, uvek stavljajući sebe u službu naroda. Zato je bilo prirodno da u vreme Kogurija prioritet bude na Taekjonu koji je bio osnovna borilačka veština, što dokazuje freska otkrivena u grobnici na teritoriji Kogurija. Slika na zidu Samsil groba prikazuje dva ratnika koji se bore „licem u lice“ u Taekjon stavu, a treća, na istom grobu, prikazuje scenu korejskog meča u rvanju (Ssireum)<ref>Korejsko rvački stil, i tradicionalni korejski sport.</ref>, koja se jasno razlikuje od Taekjona. Iz freske Taekjon borbe može se pretpostaviti da su sahranjeni u toj grobnici trenirali Taekkyon ili saučestvovali u plesu i borilačkim veštinama.


==== Tekvondo u Šili ====
Најуспешнији српски теквондо клубови су београдски „Галеб“, „Партизан", „Црвена звезда“, „Азија" и „Београд“, вршачки „Еурошпед“, шабачки „Летњиковац" и „Винер Чиви“, Панчевачки „Тигар" и др. Највеће успехе на међународној сцени остварили су [[Зоран Крајчиновић]] из „Галеба" (првак Европе и трећи на свету) код мушкараца и [[Милица Мандић]] из „Галеба" (Олимпијска победница 2012 године у Лондону) и [[Тања Грубор]] из „Београда" (друга у Европи).


Kraljevina Šila je osnovana na jugoistočnom delu korejskog poluostrva gde nije bilo neposrednih pretnji spolja, ali rađanjem Pekče, kraljevstva na zapadnom krilu i početkom invazije sa Kogurijo severne teritorije, Šila je bila podstaknuta da se naoruža razvojem borilačkih veština.
== Звања ==
U stvari „hwarangdo“ je tipičan primer Šila borilačkih veština koje su prihvatile „sunbae“ sistem iz Kogurija. Grupa mladih hvarnagdo je obučavana da poštuje roditelje, da budu odani Šila carstvu i posvećeni žrtvi za zajednicu da bi postali važne ličnosti u kraljevstvu.
Будући да ни дан данас не постоји потпуно уједињење теквондоа под једном главном организацијом, звања добијана од једне организације обично нису прихваћена у другим организацијама. Ипак, већина теквондо спортиста поседује сертификат од Kukkiwon-а или ИТФ-а.
Kako je zapisano o staroj dinastiji Chosun o životima hvaranga, članovi hvarangdo: „Hvarang ratnici su birani od strane carstva kroz takmičenje, i nakon odabira oni su živeli u grupama, učili, vežbali subak, mačevanje i jahanje, i ponekad uživali u raznovrsnim igrama u zajednici, radeći na prvoj pomoći, izgradnji utvrđenja i puteva, i bili uvek spremni da žrtvuju svoje živote u vreme rata.
Hvarangzi su posebno bili pod uticajem budističkih disciplina, kada su nastale bronzane statue Kumgang Joksa (čovek velike fizičke snage), trenutno izložene u Kjongju muzeju, jasno ukazuju da su borilačke veštine praktikovane u hramovima uz pokazivanje jakih muških mišica i borbenih stavova.
Poseban oblik pesnice prikazan na statui Kumang Joksea jasno podseća na „jungkwon“ (prava pesnica) u savremenom tekvondu. Statua takođe pokazuje „pyon jumok“ (ravna pesnica) i pokret nogama koji se vide u današnjem tekvondu.
Primetno je da se u Šila epohi termin „subak“ (tehnika ruku) i „taekkyon“ pojavljuju zajedno, ukazuju da su obe, ručne i nožne tehnike korišćene u borilačkim veštinama kao što je prikazano u današnjem tekvondu.


==== Sličnosti tekvonda u Kogurijo i Šila ====
Теквондо звања се деле на десет ученичких звања ('''keup''') и десет мајсторских звања ('''дан'''). Нови полазници крећу од десетог звања keup (бели појас), све до мајсторских звања дан (црни појас). Тачне боје појасева зависе о школи и федерацији, али већина школа се држи следећег система:


Kao veština Taekjon je popularizovan u Koguriju, takođe prenet je i u Šila, sto opravdavaju sledeća gledišta:
* 10. i 9. keup: Бели појас
# „Hwarang“ (ili sonrang) u Šili ima isto značenje kao i reč „sunbae“ u Koguryiju i ukazuje na mladog ratnika u korpusu.
* 8. i 7. keup: Жути и жути са плавом траком
# Oba, hvarang i sunbae, imaju istu organizaciju i hijerarhijske strukture.
* 6. i 5. keup: Плави и плави са једном црвеном траком
# Istorijski, kao što su se sunbae u Kogurijo nadmetali u Taekjon igrama za vreme svojih nacionalnih igara, Hvarangzi u Šila carstvu su takođe igrali Taekjon igre (subak, dokkyoni ili taekkyoni) na festivalima kao što su „palkwanhoe“ i „hankawi“, čime su sistematski razvijane drevne borbene tehnike u taekjonu (ili sonbae-u) kao osnova borilačkih veština do oko 200 godina pre nove ere. Od 4. veka Hvanagzi su primenili taekjon lekciju kao sistemsku borilačku veštinu u svojim kućnim učenjima, kako bi ih popularizovali među običnim ljudima. I to toliko da su njihove tehnike prikazane na zidnim slikama grobova starih ratnika. Isto tako je tačno da se Taekjon iz Šila dalje razvio u školu borilačkih veština sa podelom tehnika, tehnike golim rukama i tehnika stopala, što je prikazano drevnim budističkim skulpturama.
* 4. i 3. keup: Плави са две црвене траке и црвени
* 2. i 1. keup: Црвени са једном црном траком и црвени са две црне траке
* 1. дан и виши: Црни појас


=== Srednji vek ===
Већина школа такође користи пруге на крају појаса да означи међустепене. Тако зелени појас означава 6. keup, док зелени појас с плавом пругом означава 5. keup, ili „виши зелени појас“.


Korijo dinastija, koja je ujedinila korejsko poluostrvo posle Šila (od 918—1392 godine), razvija Taekjon više sistematski i uvodi ga kao obavezan predmet u ispitu za izbor vojnih kadeta.
Такмичења у теквондоу су обично груписана по звањима, тако да се полазници боре с противницима сличних могућности.
Tehnike i moć Taekjona izrasle su u efikasno oružije, koje mogu čak i da ubiju. U vojsci, prema šablonu kolektivne vežbe zvane „obyong-subak-hui“ (5 igrača Taekkyon-a), je bila predstavljena kako bi se mogla koristiti u ratovima.
U ranim danima Korijo<ref>Korejska dinastija osnovana 918. godine, koja je ujedinila tri kraljevstva.</ref> dinastije, sposobnosti borilačkih veština bile su jedini zahtev u pogledu kvalifikacija da se postane vojno lice, jer je carstvu bila potrebna nacionalna odbrana nakon osvajanja poluostrva. Običan vojnik koji je savladao tehnike Taekjona je unapređivan u generala, a mladi su pozivani na Taekjon takmičenja gde su birani najkvalifikovaniji da postanu vojni oficiri. Bilo je mnogo primera u kojima su mnogi mladi Taekjon borci, izabrani na takmičenjima, usavršili Taekjon što dokazuje da je tekvondo sport nastao u ovoj epohi. Iz vremena Korijo dinastije zapisano je: „na takmičenju u Taekjon tehnikama, Lee Yi-Min je udario stub kuće sa pesnicom desne ruke, tako da su se neki od rekvizita na krovu uzdrmali. Drugi Taekjon takmičar je svojom pesnicom probio zid od gline.“.
Kraljevi Korijo dinastije su bili posebno zainteresovani za „subakhui“ (Taekjon takmičenja) čineći ih obaveznim kursom vojne obuke. Stoga je subakhui takođe popularan za inspekcijske ture po selima.
Međutim, Korijo dinastija, u novijim godinama, ima na raspolaganju barut i nove vrste oružja tako da usporava svoju podršku razvoju borilačkih veština.


=== Moderna vremena ===
== Технике ==


U moderna vremena Koreje, Čosun<ref>Dinastija koja je trajala 5 vekova. Od jula 1392. godine do oktobra 1897. godine.</ref> dinastije (1392—1910) carske Koreje, i japanske kolonijalne vlasti do [[1945]]. godine, tekvondo je česće nazivan „subakhui“ nego „Taekkyon“ i pretrpeo je gubitak zvanične podrške centralne vlade, i biva modernizovan kao oružije za nacionalnu odbranu, mada je i dalje bio popularan u ranom periodu dinastije Čosun.
Теквондо се дели на пет саставних делова:


Čosun dinastija je osnovana na ideologiji [[Конфучијанство|konfučionizma]], što je rezultiralo odbacivanjem budizma i davanjem većeg značaja književnoj umetnosti nego borilačkim veštinama. Ipak u letopisu o Čosun dinastiji, govori se o takmičenjima subakui u lokalnoj zajednici, koja su kraljevi rado pratili u vreme praznika i na kojima su birani vojnici. Takođe je naređeno od strane ministarstva odbrane da treba zaposliti takmičara koji pobedi tri protivnika u subakui. Međutim, kako je vlada napredovala, vladini zvaničnici su počeli da polažu više važnosti na borbu za moć nego na odbranu, zanemarujući tako promociju borilačkih veština.
* Основе (''Kibon'')
[[Датотека:Tkdkidstretching.jpg|мини|десно|Subak kao dečija igra]]
* Форме (''Poomsae'')
* Самоодбрана (''Hosinsul'')
* Ломљење (''Kyokpa'')
* Борба (''Kyorugi'')


Zatim, u vreme kralja Džungjoa, nakon invazije Japanaca na Koreju ([[1592]]. godina) kraljevska vlada oživljava jake mere odbrane jačanjem vojne obuke i uvođenjem prakse borilačkih veština. U ovom periodu bila je objavljena takozvana „Muyedobo-Tongji“<ref>Obimna ilustrovana knjiga borilačkih veština.</ref>, knjiga borilačkih veština, čija četvrta glava, pod nazivom „tehnike ručne borbe“ sadrži ilustraciju od 38 pokreta koji ne mogu da se porede sa današnjim tekvondo pomsaeom i osnovnim pokretima, koji su modernizovani putem naučih studija.
Већина клубова се данас специјализује за таккмичарски део теквондоа (борбени тренинг и вјежбање форма), но сви су делови теквондоа важни за постизање мајсторских звања.


Čak i pod japanskom kolonijalnom vlašću, neki poznati korejski pisci, kao što su Šin Čao-Ho i Čoi Nam-San, pominju tekvondo, rekavši: „Prisustvo subaka preovladava u Seulu došavši od sunbae u Korijo dinastiju“, i „subak je kao današnji Taekjon koji je prvobitno praktikovan kao borilačka veština, ali se sada uglavnom igra kao dečija igra“.
=== Основе ===
На самом почетку, тренинг теквондоа је наличио [[карате]]у и састојао се од вежбања традиционалних ставова, блокова и удараца. Данас се традиционалним техникама не посвећује много времена и у већини школа су их замениле вежбе на врећи и с fokusarima.


Međutim, japanska kolonijalna vlast je zabranila sve vrste tradicionalnih, folklornih igara, uključijući i Taekjon, u periodu porobljavanja korejskog naroda. Borilačku veštinu Taekjon (tekvondo) su tajno prenosili samo majstori veština, do oslobođenja zemlje [[1945]]. godine. Song Duk-Ki, jedan od majstora svedoči da je njegov gospodar Im Ho razvio odlične sposobnosti Taekjona, „preskačući zidove i trčeći kroz šumu kao tigar“.
Основе теквондоа деле се на
U to vreme, primenjivano je 14 vrsta tehnika i to 5 vrsta udaraca nogom, 4 tehnike udaraca rukama, 3 šablona guranja petom na dole, 1 šablon udarca iz okreta i 1 tehnika obaranjem celog tela. Takođe se spominje termin „poom“ što označava stav „licem u lice“ na početku borbe. Majstori Taekjona su bili pod stalnim pritiskom i pretnjom zatvora, što je možda i doprinelo da Taekjon postane popularan.


=== Tekvondo danas ===
* ставове (нпр. јахаћи став - ''juchun seogi'', предњи став - ''ap kubi'' или задњи став - ''dwit kubi''),
* блокаде (нпр. горња блокада - ''olgul makki'' или доња блокада - ''arae makki''),
* ударце руком (нпр. ударац шаком - ''jumok јируги'' или ударац спољном ивицом длана - ''sonnal chigi''), те
* ударце ногом (нпр. кружни ударац - ''dollyo chagi'' или бочни ударац - ''yop chagi'').


Nakon oslobađanja Koreje od japanske kolonijalne vladavine posle [[Други светски рат|Drugog svetskog rata]], ljudi su se počeli osamostaljivati i tradicionalne igre nastavljaju svoju popularnost. Song Duk-Ki već pomenuti majstor Taekjona, demonstrirao je borilačke veštine pred prvim predsednikom Republike Koreje Singman Rijem, povodom njegovog rođendana, gde je jasno napravio razliku tekvonda od japanskog karate-a kojeg su uveli japanski vladari.
Циљ учења основа је развијање правилне технике, коришћење целог тела, и очување традиције теквондоа.
Veliki majstori (eksperti) borilačkih veština počeli su otvarati tekvondo gimnazije širom zemlje i nakon završetka korejskog rata (1950—1953) tekvondo je popularizovan među nosiocima crnih pojaseva unutar države, takođe je odpremljeno oko 2000 majstora tekvondo-a u više od 100 zemalja sveta.
Posle toga, sledi nominacija tekvonda kao nacionalne borilačke veštine [[1971]]. godine, sadašnji Kukkiwon<ref>Svetsko sedište tekvonda i kuća Svetske tekvondo akademije.</ref> je osnovan [[1972]]. godine da bi se koristio kako kao centralni štab tako i kao sedište različitih tekvondo takmičenja.
Godinu dana kasnije, [[1973]]. godine, osnovana je Svetska Tekvondo Federacija, iste godine je održano svetsko prvenstvo u tekvondo-u.
Godine [[1984]]. tekvondo je zvanično prihvaćen u azijske igre, [[1975]]. godine je prihvaćen kao zvanični sport u [[Сједињене Америчке Државе|Sjedinjenim Američkim Državama]], i priznat od strane Opšteg udruženja međunarodnih sportskih federacija (GAISF-General Association of Intternational Sports Federations), kasnije preimenovane u SportAccord, zatim [[1976]]. godine je prihvaćen kao zvanični sportski događaj od strane Saveta za vojni sport (CISM-Council of Military Sports) i od Međunarodne univerzitetske sportske generacije (FISU-Federation Internattional Sport University) u [[1986]]. godini. Svetska tekvondo federacija (WTF) postaje priznata od strane međunarodnog olimpijskog komiteta [[1980]]. godine, kada i tekvondo postaje olimpijski sport. Zatim je tekvondo usvojen kao zvaničan sport na Svetskim igrama [[1981]]. godine, na Sveafričkim igrama [[1983]]. godine i Panameričkim igrama [[1986]]. godine.


=== Форме ===
== Svetske organizacije ==


Pored nastojanja prve generacije majstora tekvondoa koji su probali ujediniti tekvondo u jednu standardizovanu borilačku veštinu, to im nije u potpunosti uspelo. Glavni razdor u tekvondou je podela na kukki-tekvondo (međunarodno predstavljen kroz WTF) i [[International_Taekwon-Do_Federation|ITF]] tekvondo.
Форма је борба против замишљеног противника, која се састоји од 16-30 покрета. Покрети се састоје од одређених удараца и блокада руком и ногом. Учење форми је прави темељ сваке борилачке вештине па тако и теквондоа. Форме помажу у усавршавању кретања и технике. Форме се још називају poomse ili hjong.


Osim u formama i pravilima sportske borbe, dva stila tekvondoa se razlikuju i po nazivu, te osnovnim tehnikama. Kukki-tekvondo se trenira u [[Južna Koreja|Južnoj Koreji]], dok je u [[Severna Koreja|Severnoj Koreji]] prisutan samo ITF tekvondo.
Форме су кореографисане борбе против замишљеног нападача које вежбач изводи сам с циљем развијања равнотеже и усавршавања основних техника. Већина теквондо спортиста данас вежба форме Kukkiwon или форме ИТФ (или комбинацију).


'''Kukki-tekvondo''' je nastao kroz napore korejske organizacije za tekvondo (KTA) da ujedini različite korejske borilačke veštine. Kukkiwon je stvoren [[1972]]. godine, kao organizacija koja se brine o tehničkom delu tekvondoa i njegovom standardizacijom. Svetska vrhovna organizacija VTF nastaje godinu kasnije, [[1973]], i danas je KTA samo jedna od članica WTF-a. Treba napomenuti da se WTF isključivo bavi organizacijom turnira i da se ne bavi izdavanjem pojaseva ili razvojem forma, za što je zadužen Kukkiwon. Za učestvovanje na WTF turnirima i [[olimpijske igre|olimpijskim igrama]] potrebno je imati službenu potvrdu o zvanju, izdanu od Kukkiwona.
Kukki-теквондо садржи осам ученичких форми за ниже појасеве (taeguek poomsae) и девет мајсторских форми за црне појасеве (yudanja poomsae). Неки клубови још подучавају форме palgwae, које су развијене у исто време кад и мајсторске форме, али велика већина клубова користи новије и модерније форме taeguek.


'''ITF''' je nešto starija organizacija, koju je osnovao general Choi Hong Hi [[1966]], nakon što je odlučio odvojiti se od procesa ujedinjenja tekvondoa i napustio Korea Taekwondo Association kako bi osnovao svoj stil. ITF sam izdaje potvrde o zvanjima i organizuje međunarodne turnire. Posle smrti generala Choia, ITF se deli na tri organizacije, severnokorejski ITF koji vodi njegov sin, [[beč]]ki ITF i [[montreal]]ski ITF. Sve tri organizacije tvrde za sebe da su prave naslednice Choieva ITF-a. U ovom trenutku je budućnost ITF-a je pod znakom pitanja.
ИТФ садржи 24 форме, по једну за сваки сат у дану, а разрадио их је генерал Choi, Hong Hi, оснивач вештине ИТФ Теквон-до. Ове су форме старије од форма kukkiwon и још увијек су врло популарне и изван ИТФ-а.


Otkako je tekvondo borba po WTF pravilima postala olimpijska disciplina, kukki-tekvondo je prilično ojačao jer su mnogi borci prešli na kukki-tekvondo kako bi imali pravo nastupa na olimpijskim igrama. To je jedan od razloga zašto je kukki-tekvondo danas najpopularniji stil tekvondoa. Zadnja želja generala Hoja, konačno ujedinjenje tekvondoa, mogla bi se ostvariti jer BTF i severnokorejski ITF trenutno vode razgovore o ujedinjenju i izjednačavanju tehničkih razlika.
Иако велика већина користи форме kukkiwon или ITF, неке мање федерације користе властите, интерне форме, или још увек користе форме [[карате]]а које су се користиле у самим зачецима теквондоа.


Osim ove dve velike organizacije, postoje i mnoge druge, kao ITA, TAGB, ATA itd., ali nijedna od njih nema međunarodni značaj.
Извођење форма је данас међународни спорт, и већина земаља има техничке репрезентације које се такмиче у извођењу форма.


== Tekvondo u Srbiji ==
=== Самоодбрана ===
U [[Srbija|Srbiji]] se tekvondo vežba od [[1979]]. godine. Tekvondo savez Srbije osnovan je [[1985]]. godine, prvi predsednik je bio Dragan Petrović, a generalni sekretar dr Boris Krivokapić.
Док се спортска борба темељи на такмичењу с правилима, технике самоодбране се користе у ситуацијама када не постоји довољна дистанца или су стандардне технике теквондоа (ударци рукама и ногама) непрактичне: напад оружјем, напади с леђа те ситуације кад нападач има контролу кроз гушење или држање жртве.


Danas se savez zove Tekvondo asocijacija Srbije, njen predsednik je Dalibor Vidaković, a generalni sekretar Zoran Ćendić.
Самоодбрана се састоји од удараца рукама, ногама, лактовима, коленима, захвата и полуга на рукама и ногама, гушења, бацања, итд. За разлику од осталих делова теквондоа, самоодбрана није стандардизована и зависи од инструктора.


Najuspešniji srpski tekvondo klubovi su beogradski „Galeb“, „Azija“, "Herkules", "Feniks", "Omega" i, vršački „Eurošped“, šabački tkd klub "Šabac",„Letnjikovac“ i „Viner Čivi,“tekvondo klub "Zrenjanin" iz Zrenjanina, dr. Najveće uspehe na međunarodnoj sceni ostvarili su [[Zoran Krajčinović]] iz „Galeba“ (prvak Evrope i treći na svetu) kod muškaraca i [[Милица Мандић|Milica Mandić]] iz „Galeba“, Šućur Miloš iz "Zrenjanina" ( peto mesto na Olimpijskim igrama mladih u Kini ) i [[Tanja Grubor]] iz „Beograda“ (druga u Evropi).
=== Ломљење ===
Демонстрације ломљења су провера снаге и прецизности. Тачно пласираним ударцима, вежбач настоји да сломи предмете попут дасака, црепова, цигла или [[бејзбол]] палица. Демонстрације ломљења се углавном изводе као део презентација теквондоа и приликом полагања за више појасеве.


[[Милица Мандић|Milica Mandić]] je 2012. godine osvajanjem zlatne medalje na [[Летње олимпијске игре 2012.|Olimpijskim igrama u Londonu]] ušla u istoriju srpskog tekvondoa, a taj uspeh je ponovila i osvajanjem zlatne medalje na [[Летње олимпијске игре 2020.|Olimpijskim igrama u Tokiju]] 2021.<ref>{{Cite web|url=http://www.tkdgaleb.org.rs/team/milica-mandic/|title=Milica Mandić – Taekwondo klub Galeb|language=sr-RS|access-date=12. 12. 2019.}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://rs.n1info.com/sport-klub/ostali-sportovi/zlatna-milica-mandic/|title=Zlatna Milica Mandić!|language=sr-RS|access-date=31. 07. 2021.}}</ref> Veliki uspeh napravila je i [[Тијана Богдановић|Tijana Bogdanović]] na [[Летње олимпијске игре 2016.|Olimpijskim igrama u Riju 2016]], kada je osvojila srebrnu medalju.<ref>{{Cite web|url=https://mondo.rs/Sport/Ostali-sportovi/a931046/Ko-je-Tijana-Bogdanovic-biografija.html|title=Sve što treba da znate o Tijani Bogdanović (FOTO)|website=Mondo Portal|language=sr-Latn|access-date=12. 12. 2019.}}</ref>
=== Борба ===
Задњи и по многима најважнији део таеквондоа је борба. Ову категорију грубо можемо поделити на договорену борбу (борба на један, два или три корака, као и борбене вежбе са или без штитника и слободну борбу (са или без штитника). У борбама теквондоа користе се ручне и ножне ударачке технике, али не и hosinsul бацања, чишћења или гушења.


Srpski tekvondo trener Dragan Jović tri puta je biran za najboljeg trenera na svetu.<ref>{{Cite web|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/528440/Sport/Ostali-sportovi/Dragan-Jovic-po-treci-put-najbolji-tekvondo-trener-na-svetu|title=Драган Јовић по трећи пут најбољи теквондо тренер на свету|website=Politika Online|access-date=2022-12-11}}</ref>
Најпопуларнији аспект теквондоа је сигурно слободна борба. У случају олимпијске борбе по ВТФ правилима, ради се о борби по правилима фул-контакта, са штитницима и о међународном спорту који је представљен на [[олимпијске игре|олимпијским играма]]. Међународна федерација теквондоа (ИТФ) има своја правила, с контролисаним контактом, без штитника, али и с већим бројем дозвољених техника.


== Zvanja ==
== Олимпијски теквондо ==
Budući da ni dan danas ne postoji potpuno ujedinjenje tekvondoa pod jednom glavnom organizacijom, zvanja dobijana od jedne organizacije obično nisu prihvaćena u drugim organizacijama. Ipak, većina tekvondo sportista poseduje sertifikat od Kukkiwon-a ili ITF-a.
[[Слика:Taekwondo_Fight.jpg|мини|Спортска борба|300п|десно|Спортска борба]]
Теквондо се први пут појављује као демонстрационии спорт на [[Летње олимпијске игре 1988.|олимпијским играма у Сеулу 1988.]], те поново у [[Летње олимпијске игре 1992.|Барселони 1992.]] Од [[Летње олимпијске игре 2000.|Сиднеј 2000.]], теквондо је стандардни део олимпијских игара. Олимпијско такмичење односи се само на борбу по правилима ВТФ-а.


Tekvondo zvanja se dele na deset učeničkih zvanja ('''keup''') i deset majstorskih zvanja ('''dan'''). Novi polaznici kreću od desetog zvanja keup (beli pojas),samim početkom vežbanja i učlanjenjem u klub, stiče se pravo na nošenje belog pojasa. Za njega nije potrebno polaganje. Na svakom sledećem testiranju, učenik ima pravo da polaže za sledeći viši pojas, sve do majstorskih zvanja dan (crni pojas).
На олимпијским играма учествију и женски и мушки такмичари.
[[Датотека:Taekwondo pojasevi.png|мини|десно|Tekvondo pojasevi]]


* 10. i 9. keup: Beli i beli sa žutom trakom
Женске категорије:
* 8. i 7. keup: Žuti i žuti sa zelenom trakom
: до 48 -{kg}-
* 6. i 5. keup: Zeleni i zeleni sa plavom trakom
: до 55 -{kg}-
* 4. i 3. keup: Plavi i plavi sa crvenom trakom
: до 63 -{kg}-
* 2. i 1. keup: Crveni i crveni sa crnom trakom
: до 72 -{kg}-
* 1. dan i viši: Crni pojas


Većina škola takođe koristi pruge na kraju pojasa da označi međustepene. Tako zeleni pojas označava 6. keup, dok zeleni pojas s plavom prugom označava 5. keup, ili „viši zeleni pojas“.
Мушкр категорије:
: до 55 -{kg}-
: до 60 -{kg}-
: до 66 -{kg}-
: до 74 -{kg}-
: до 84 -{kg}-
: до 96 -{kg}-
: до 120 -{kg}-


Takmičenja u tekvondou su obično grupisana po zvanjima, tako da se polaznici bore s protivnicima sličnih mogućnosti.
=== Правила ===
Борба по правилима ВТФ-а састоји се од 3 рунде од 2 минута, по правилима [[full contact]]a. Борба се завршава нокаутом, предајом, дисквалификацијом или пребројавањем бодова на крају меча. У случају нерешеног резултата, одржава се додатна рунда по принципу златног бода. Ако је резултат на крају додатне рунде још увек изједначен, судија одређује победника одлуком о супериорности.


== Tehnike ==
Дозвољене технике су ударци шаком у тело, као и ударци ногама изнад појаса. Ударац у тело вреди један бод, ударац у главу два бода.


Tekvondo se deli na pet sastavnih delova:
За недозвољене радње добија се опомена (-{kyonggo}-), две опомене представљају негативан бод (-{gamjeom}-). У случају тежих прекршаја, судија може аутоматски доделити негативан бод. Четири негативна бода доносе дисквалификацију.


* Osnove (''Kibon'')
=== Опрема ===
* Forme (''Poomsae'')
ВТФ прописује следећу заштитну опрему приликом спортске борбе:
* Samoodbrana (''Hosinsul'')
* Lomljenje (''Kyokpa'')
* Borba (''Kyorugi'')


Većina klubova se danas specijalizuje za takmičarski deo tekvondoa (borbeni trening i vježbanje forma), no svi su delovi tekvondoa važni za postizanje majstorskih zvanja.
* Штитник за тело (hogu)
* Штитник за главу
* Штитнике за подлактице и поткољенице
* Штитник за препоне
* Штитник за зубе


=== Osnove ===
С циљем повећања сигурности такмичара уведени су као обавезна опрема штитници за рис и рукавице за шаке.
Na samom početku, trening tekvondoa je naličio [[karate]]u i sastojao se od vežbanja tradicionalnih stavova, blokova i udaraca. Danas se tradicionalnim tehnikama ne posvećuje mnogo vremena i u većini škola su ih zamenile vežbe na vreći i s fokuserima.


Osnove tekvondoa dele se na
==Неки појмови у теквондоу==


* stavove (npr. jahaći stav - ''juchun seogi'', prednji stav - ''ap kubi'' ili zadnji stav - ''dwit kubi''),
Dojang је кореански назив за теквондо дворану. Она је огледало ученика који у њему вежбају. Мора бити уредан и чист.
* blokade (npr. gornja blokada - ''olgul makki'' ili donja blokada - ''arae makki''),
* udarce rukom (npr. udarac šakom - ''jumok jirugi'' ili udarac spoljnom ivicom dlana - ''sonnal chigi''), te
* udarce nogom (npr. kružni udarac - ''dollyo chagi'' ili bočni udarac - ''yop chagi'').


Cilj učenja osnova je razvijanje pravilne tehnike, korišćenje celog tela, i očuvanje tradicije tekvondoa.
Бројање на кореанском: 1-hana 2-dul 3-set 4-net 5-dasat 6-jasat 7-ilgu 8-jadul 9-ahol 10-jol

=== Forme ===

Forma je borba protiv zamišljenog protivnika, koja se sastoji od 16-30 pokreta. Pokreti se sastoje od određenih udaraca i blokada rukom i nogom. Učenje formi je pravi temelj svake borilačke veštine pa tako i tekvondoa. Forme pomažu u usavršavanju kretanja i tehnike. Forme se još nazivaju poomsae ili hjong.

Forme su koreografisane borbe protiv zamišljenog napadača koje vežbač izvodi sam s ciljem razvijanja ravnoteže i usavršavanja osnovnih tehnika. Većina tekvondo sportista danas vežba forme Kukkiwon ili forme ITF (ili kombinaciju).

Kukki-tekvondo sadrži osam učeničkih formi za niže pojaseve (taeguek poomsae) i devet majstorskih formi za crne pojaseve (yudanja poomsae). Neki klubovi još podučavaju forme palgwae, koje su razvijene u isto vreme kad i majstorske forme, ali velika većina klubova koristi novije i modernije forme taeguek.

ITF sadrži 24 forme, po jednu za svaki sat u danu, a razradio ih je general Čoi, Hong Hi, osnivač veštine ITF Tekvon-do. Ove su forme starije od forma kukikvon i još uvek su vrlo popularne i izvan ITF-a.

Iako velika većina koristi forme kukkiwon ili ITF, neke manje federacije koriste vlastite, interne forme, ili još uvek koriste forme [[karate]]a koje su se koristile u samim začecima tekvondoa.

Izvođenje forma je danas međunarodni sport, i većina zemalja ima tehničke reprezentacije koje se takmiče u izvođenju forma.

==== Poreklo ====

Tekvondo forme su tako dizajnirane da se kolektivno nose sa pretnjama spolja u društvu, i razvile su se u organizovanoj grupi, što dovodi do slabljenja usamljenih, pojedinačnih mera odbrane. Za potrebe zajednice, praksa i prenos tehnika bi trebalo da bude lak i manje komplikovan. U tom smislu tekvondo forme će se postepeno sistematizovati kroz praksu uz pomoć filozofskih i medicinskih nauka zajedno.
Veruje se da su u davna vremena tekvondo forme praktikovane među vladajućom klasom i prvi zapis o formama se pojavljuje u dokumentima ili spomenicima oko prvog veka nove ere.

==== Definicija ====
Svaki poom u poomsae je nasleđen iz duge istorije od oko 5000 godina, kao konačan proizvod naučne tehnike formulisan na osnovu tradicionalnog narodnog duha i praktičnih eksperimenata. Sa tehničke tačke gledišta, sama poomsae je tekvondo, a osnovni pokreti nisu ništa više do aktivnosti da se stigne do poomsae. Kijorugi je praktična primena poomsae, i tekvondo duh se ne ispoljava na apstraktan način, nego kroz akcije poomsae. Poomsae je stil ponašanja koji se izražava kroz direktno ili indirektno mentalno i fizičko poboljšanje, isto kao i principe odbrane i napada, kao rezultata razvoja tekvondo duha i tehnike.

==== Značaj ====
Poomsae je niz pokreta, napadačkih i odbrambenih tehnika koje se mogu vežbati i obučavati, čak i bez prisustva instruktora, u skladu sa ustaljenim šablonima. Stoga, poomsae je zaslužan, po svojoj praksi, da bi početnik povećao Kijorugi tehnike, i primenjene tehnike uključujući i posebne tehnike koje se teško mogu uvežbati treniranjem svakog pojedinačnog pokreta odvojeno.

==== Pravila za izvođenje ====

# Pre izvođenja forme obavezan je naklon i izgovaranje tačnog naziva forme na korejskom
# Forma počinje i završava se u istoj tački
# Pravilni (ispravni) stav mora biti zadržan sve vreme izvođenja forme
# Mišići moraju biti stegnuti ili opušteni u kritičnim tačkama vežbe
# Kijap (uzvik) mora se raditi na naznačenim mestima u formi
# Forma se izvodi ritmično i bez krutosti
# Treba znati svrhu svakog pokreta
# Svaki pokret treba izvoditi realistično

=== Samoodbrana ===
Dok se sportska borba temelji na takmičenju s pravilima, tehnike samoodbrane se koriste u situacijama kada ne postoji dovoljna distanca ili su standardne tehnike tekvondoa (udarci rukama i nogama) nepraktične: napad oružjem, napadi s leđa te situacije kad napadač ima kontrolu kroz gušenje ili držanje žrtve.

Samoodbrana se sastoji od udaraca rukama, nogama, laktovima, kolenima, zahvata i poluga na rukama i nogama, gušenja, bacanja, itd. Za razliku od ostalih delova tekvondoa, samoodbrana nije standardizovana i zavisi od instruktora.

=== Lomljenje ===
[[Датотека:Taekwondo1.jpg|мини|десно|Lomljenje dasaka]]
Demonstracije lomljenja su provera snage i preciznosti. Tačno plasiranim udarcima, vežbač nastoji da slomi predmete poput dasaka, crepova, cigla ili [[bejzbol]] palica. Demonstracije lomljenja se uglavnom izvode kao deo prezentacija tekvondoa i prilikom polaganja za više pojaseve.

=== Borba ===
Zadnji i po mnogima najvažniji deo taekvondoa je borba. Ovu kategoriju grubo možemo podeliti na dogovorenu borbu (borba na jedan, dva ili tri koraka, kao i borbene vežbe sa ili bez štitnika i slobodnu borbu (sa ili bez štitnika). U borbama tekvondoa koriste se ručne i nožne udaračke tehnike, ali ne i hosinsul bacanja, čišćenja ili gušenja.

Najpopularniji aspekt tekvondoa je sigurno slobodna borba. U slučaju olimpijske borbe po WTF pravilima, radi se o borbi po pravilima ful-kontakta, sa štitnicima i o međunarodnom sportu koji je predstavljen na [[olimpijske igre|olimpijskim igrama]]. Međunarodna federacija tekvondoa (ITF) ima svoja pravila, s kontrolisanim kontaktom, bez štitnika, ali i s većim brojem dozvoljenih tehnika.

== Olimpijski tekvondo ==
[[Датотека:COOK (GBR) VS ZHU (CHN) BM -80KGM12.JPG|мини|десно|Sportska borba]]
Tekvondo je učestvovao [[1988]]. godine na olimpijskim igrama u [[Сеул|Seulu]] i [[1992]]. godine u [[Барселона|Barseloni]] na olimpijskim igrama kao demonstrativni sport. 04. 09. 1994. na 103. sednici Međunarodni olimpijski komitet, u [[Париз|Parizu]], uključuje tekvondo [[2000]]. godine na olimpijskim igrama u [[Сиднеј|Sidneju]], kao zvaničan sport. [[4. септембар|4. septembar]] je proglašen svetskim danom tekvondo-a od strane WTF)
Tekvondo je debitovao kao zvanični olimpijski sport na olimpijskim igrama u Sidneju 2000. godine. Od tada je broj sportista sa 103 porastao na 128. Tekvondo je potvrđen i za olimpijske igre u Tokiju [[2020]]. godine.
WTF je uvela prvu svetsko para tekvondo prvenstvo [[2009]]. godine, i od tada je promovisano uključenje para tekvondo-a na para olimpijske igre.
Tekvondo je postao zvaničan sport skoro svih međunarodnih sportskih igara kao i kontinentalnih igara. Sa rastućim brojem tekvondo takmičara, širom sveta, WTF sada ima oko 205 članica iz celog sveta. WTF je napravila napor da učini tekvondo, sportom za sve, bez obzira na pol, rasu, godine, religiju, kulturu i to da li je neko sa ili bez fizičkim ili mentalnim smetnjama u razvoju, u saradnji sa raznim međunarodnim sportskim organizacijama.

Na olimpijskim igrama učestvuju i ženski i muški takmičari.

'''Ženske''' kategorije:
: do 49 kg,
: do 57 kg,
: do 67 kg i
: preko 67 kg.

'''Muške''' kategorije:
: do 58 kg,
: do 68 kg,
: do 80 kg i
: preko 80 kg.

=== Pravila ===
Borba po pravilima WTF-a sastoji se od tri runde svaka runda traje dva minuta i poduje se po rundama. Borba se može završiti ako jedan takmičar pobedi dve runde. Borba se završava nokautom, predajom, diskvalifikacijom ili prebrojavanjem bodova na kraju meča. U slučaju nerešenog rezultata, održava se dodatna runda po principu zlatnog boda. Ako je rezultat na kraju dodatne runde još uvek izjednačen, sudija određuje pobednika odlukom o superiornosti.

Dozvoljene tehnike su udarci šakom u telo, kao i udarci nogama iznad pojasa. Udarac u telo rukom vredi jedan poen, udarac nogom u telo dva poena, nogom u glavu donosi tri poena. Udarci iz okreta u telo vrede četiri, a u glavu pet poena.

Za nedozvoljene radnje dobija se opomena (-{kyonggo}-), dve opomene predstavljaju negativan bod (-{gamjeom}-). U slučaju težih prekršaja, sudija može automatski dodeliti negativan bod. Četiri negativna boda donose diskvalifikaciju.

=== Oprema ===
WTF propisuje sledeću zaštitnu opremu prilikom sportske borbe:
[[Датотека:Proteccionestkd.JPG|мини|десно|Štitnici za telo, podlaktice i potkolenice]]
* Štitnik za telo (hogu)
* Štitnik za glavu
* Štitnike za podlaktice i potkolenice
* Štitnik za prepone
* Štitnik za zube

S ciljem povećanja sigurnosti takmičara uvedeni su kao obavezna oprema štitnici za ris i rukavice za šake.

== Neki pojmovi u tekvondou ==

Dojang je korejski naziv za tekvondo dvoranu. Ona je ogledalo učenika koji u njemu vežbaju. Mora biti uredan i čist.

Brojanje na korejskom: 1-hana 2-dul 3-set 4-net 5-dasat 6-jasat 7-ilgu 8-jadul 9-ahol 10-jol
Значење неких речи: тренер-ho sin sul носилац црног појаса-jo dan đa црни појас-huk de узвик-kijap наставак борбе након прекида-kesok ломљење-kjupka став мирно-čeriot почетак борбе-siđak
Značenje nekih reči: trener-ho sin sul nosilac crnog pojasa-jo dan đa crni pojas-huk de uzvik-kijap nastavak borbe nakon prekida-kesok lomljenje-kjupka stav mirno-čeriot početak borbe-siđak


== Спољашње везе ==
== Spoljašnje veze ==
{{Drugi projekti
{{Портал Олимпијске игре‎}}
{{Други пројекти
| commons = Taekwondo
| commons = Taekwondo
| wikispecies =
| wikispecies =
Ред 159: Ред 256:
| wikisource =
| wikisource =
| wikiquote =
| wikiquote =
| wikinews = Теквондо
| wikinews = Tekvondo
}}
}}
*http://www.tae-kwon-doe.com
* http://www.tae-kwon-doe.com {{Wayback|url=http://www.tae-kwon-doe.com/ |date=20120411134607 }}
*http://www.tas.org.yu
* https://web.archive.org/web/20100329031753/http://www.tas.org.yu/
*http://www.taekwondo.org.rs/
* http://www.taekwondo.org.rs/ {{Wayback|url=http://www.taekwondo.org.rs/ |date=20160304124625 }}
*http://www.tkdgaleb.org.rs
* http://www.tkdgaleb.org.rs
* http://www.worldtaekwondofederation.net/ {{Wayback|url=http://www.worldtaekwondofederation.net/ |date=20140903173538 }}
* [[Хапкидо]]


== Reference ==
[[Категорија:Теквондо| ]]
{{reflist}}
[[Категорија:Корејске борилачке вештине и спортови]]
[[Категорија:Борилачки спортови]]
[[Категорија:Спортови на Летњим олимпијским играма]]


{{Олимпијски спортови}}
{{Link FA|hr}}
{{нормативна контрола-lat}}
{{Link GA|de}}
{{portal bar-lat|Sport|Olimpijske igre}}
{{Link GA|zh}}


[[Категорија:Tekvondo| ]]
[[af:Taekwondo]]
[[Категорија:Korejske borilačke veštine i sportovi]]
[[ang:Tæȝcƿondo]]
[[Категорија:Borilački sportovi]]
[[ar:تايكوندو]]
[[Категорија:Олимпијски спортови]]
[[an:Taekwondo]]
[[roa-rup:Taekwondo]]
[[ast:Taekwondo]]
[[az:Taekvondo]]
[[id:Taekwondo]]
[[ms:Taekwondo]]
[[bg:Таекуон-до]]
[[jv:Taékwondho]]
[[bcl:Taekwondo]]
[[bn:তায়কোয়ান্দো]]
[[bs:Taekwondo]]
[[ca:Taekwondo]]
[[cbk-zam:Taekwondo]]
[[cs:Taekwon-do]]
[[da:Taekwondo]]
[[de:Taekwondo]]
[[et:Taekwondo]]
[[el:Τάε Κβον Ντο]]
[[eml:Taekwondo]]
[[en:Taekwondo]]
[[es:Taekwondo]]
[[eo:Tekvondo]]
[[ext:Taekwondo]]
[[eu:Taekwondo]]
[[fa:تکواندو]]
[[fr:Taekwondo]]
[[fur:Taekwondo]]
[[gl:Taekwondo]]
[[gu:તાઈકવૉન્દો]]
[[he:טאקוונדו]]
[[hr:Taekwondo]]
[[hy:Թաեքվոնդո]]
[[io:Taekwondo]]
[[ia:Taekwondo]]
[[is:Taekwondo]]
[[it:Taekwondo]]
[[ja:テコンドー]]
[[kk:Таэквондо]]
[[ky:Таеквондо]]
[[kn:ಟೇಕ್ವಾಂಡೋ]]
[[ko:태권도]]
[[lad:Taekwondo]]
[[la:Taequondo]]
[[lv:Teikvando]]
[[lt:Tekvondo]]
[[hu:Taekwondo]]
[[mwl:Taekwondo]]
[[my:တိုက်ကွမ်ဒို]]
[[nl:Taekwondo]]
[[no:Taekwondo]]
[[nn:Taekwondo]]
[[nov:Taekwondo]]
[[oc:Taegwondo]]
[[uz:Taekvondo]]
[[pcd:Taekwondo]]
[[pms:Taekwondo]]
[[nds:Taekwondo]]
[[pl:Taekwondo]]
[[pt:Taekwondo]]
[[ro:Taekwondo]]
[[rm:Taekwondo]]
[[ru:Тхэквондо]]
[[scn:Taekwondo]]
[[simple:Taekwondo]]
[[sk:Taekwondo]]
[[sl:Taekwon-do]]
[[ckb:تایکۆندۆ]]
[[sh:Tekvondo]]
[[fi:Taekwondo]]
[[sv:Taekwondo]]
[[ta:டைக்குவாண்டோ]]
[[tl:Taekwondo]]
[[te:టైక్వాండో]]
[[th:เทควันโด]]
[[vi:Taekwondo]]
[[tr:Taekwondo]]
[[uk:Тхеквондо]]
[[wa:Taekwondo]]
[[zh:跆拳道]]
[[zh-yue:跆拳道]]

Тренутна верзија на датум 7. мај 2024. у 00:10

Теквондо борба

Теквондо је корејска борилачка вештина настала 40-их година двадесетог века спајањем различитих вештина које су се вежбале у то време. Њено име долази из речи Tae (태, хања 跆), што значи ударити ногом, Kwon (권, хања 拳), што значи ударити руком и Do (도, хања 道), што значи пут. Теквондо је ударачка вештина коју одликују атрактивне ножне технике и брзина.Дисциплина која нам показује начине јачања нашег духа и животне енергије, тренирањем нашег тела и ума. Данас се теквондо сматра једном од најпопуларнијих борилачких вештина и спортова,и један је међу званичним спортовима на Олимпијади, а број вежбача у свету се процењује на више од 100 милиона.

Филозофија[уреди | уреди извор]

Теквондо је повезан са свакодневним животима кроз активности, покрете и промене. Филозофија теквонда се најбоље разуме тренирањем теквонда.Принципи теквонда се могу објаснити на више начина: “Сам Јае”[1], “Еум”[2] и “Yанг”[3]. Сем џеј се односи на “Цхеон”[4], “Ји”[5] и “Ин”[6] и принципима који се тичу њих. У оријенталним земљама, препознаје се као главни принцип за објашњење промена свега у свету. Сем џеј и промене Еум и Јанг представљају “Осам триграма предвиђања” у Књизи промена. Принцип Сем џеј је истакнут у оријенталним земљама, а нарочито у Кореји. Ако разумете принципе теквонда, разумећете његове вештине и његове духовне дубине. Принципи Еум и Јанг су такође истакнути у оријенталним земљама, као главни принцип живота. Према њима све има своју супротну страну. Овај принцип објашњава различите облике промена, које долазе од Таегеук (јединство супротности), који представља коначну тврдњу да Еум и Јанг чине једну целину. Ако схватимо теквондо по овом принципу, наћи ћемо решење, и поред сталног мењања вештина, наћи ћемо излаз из било које ситуације. Разумевањем ових филозофских принципа теквонда, можемо наћи прави начин разумевања и развоја нашег живота.

Историјски развој филозофије[уреди | уреди извор]

Теквондо садржи размишљања која су Хан[7] људи развили кроз историју. Његову филозофију је лако објаснити преко Хонгик-Икан, Џасе Ихва, или Хварангдо[8] духа. Хонгик-Икан и Џасе-Ихва нису били само идеологије Тангун Чосунове фондације, већ темељна размишљања Хан народа. Временом, ове идеје развиле су се у Хварангдо дух и теквондо филозофију данас. Хонгик-Икан значи универзално благостање човечанства. То је била идеја Тангунове фондације, коју је наследила душа теквонда. Лако је потврђено из чињенице, да и сама реч теквнондо значи сузбијање борбе и постизање мира. Џасе-Ихва значи да је свет образован у складу са разумом неба. Теквондо је принцип, а не само једноставан спој покрета. Он је традиционална корјеска борилачка вештина окарактерисана тројством тела, ума и животне енергије. Према томе, принцип је разлог постојања, и тако се односи на разум неба у Џасе-Ихве. Дакле, људска бића могу да се школују у складу са разумом неба кроз тренирање теквонда на правилан начин. То је право значење Џасе-Ихве. Хонгик-Икан и Џесе-Ихва се јасно појављују у миту корејске фондације. Према томе, „У раном узрасту, Хван Вунг, син неба основао је нацију звану Баедал (старо име Кореје). Тада је најавио сврху националне фондације као Џасе-Ихва (образуј у складу са разумом неба) и Хонгик-Икан (универзално благостање човечанства)".

Историја[уреди | уреди извор]

Историја борилачких вештина у Кореји је врло дуга. Најстарији докази су кипови и слике пронађени у гробници династије Мјонг Чонг (око 3. века п. н. е.) које приказују ратнике у борбеним позама. У то доба, Кореја је била подељена на три краљевства: Шила, Когурјо и Пекче. Сва три краљевства су имала јаке војске (у Когурју званих "Сонбае", у Шили „хwаранг") које су изучавале вештину ненаоружане борбе. У то време, вештина се звала "хwа-ранг-до" или субак.

Субак се развио у вештину "таеккyон", која се често користила на војним демонстрацијама, и на турнирима на којима су се ратници могли доказати у међусобном надметању. То посебно долази до изражаја за време династије Коријо (918—1392. н. е.), која уједињује три краљевства, и када се такмичења у таекјону користе у сврху проналажења талентованих нових војника или чак именовању војника у официре. Кроз векове, таекјон развија много специфичних ножних техника. За време династије Јосеон, конфучијанство замењује будизам као службена религија, и друштво постаје мање фокусирано на ратовање и виши друштвени слојеви почињу се више бавити поезијом и музиком. Сходно томе, таекјон постаје занимација нижих друштвених слојева и преживљава као народна игра све до почетка 20. века.

За време јапанске окупације Кореје, све борилачке вештине су строго забрањене и таекјон практично изумире. Много Корејаца путује у Јапан на студије и тамо се упознаје с каратеом. По завршетку Другог светског рата и јапанске окупације, враћају се у Кореју и отварају школе борилачких вештина.

Неке од познатих школа из овог раздобља су Цхунг До Кwан, Ох До Кwан и Јидокwан. Школе нису биле повезане, а вештина коју су подучавали (углавном варијације окинаванског каратеа) се називала разним именима: конг соо до, танг соо до, тае соо до итд. Кроз утицај таекјона, вештина поприма многе специфичне ножне технике, али се још увек подучава под различитим именима, с различитим формама, звањима која нису уједначена итд.

Међу власницима школа се убрзо јавља жеља за уједињењем њихових стилова у јединствену корејску борилачку вештину. Нова вештина се испрва назива тае соо до, али убрзо мења име у теквондо и почиње процесс уједињења. 1961. је основан Кореа Таекwондо Унион као прва удружена организација, која 1965. мења име у Кореа Таекwондо Ассоциатион, назив који носи и данас.

Порекло[уреди | уреди извор]

У раним данима корејског полуострва, постојало је три племена, свако је уживало у ратничком такмичењу у борилачким вештинама током сезонског ритуала. У то време, људи су учили технике кроз своја искуства, у борбама против звери чији су нападачки и одбрамбени покрети били добар предмет анализе. Сматра се да су управо то били први корени данашњег теквондо-а, чија су имена потекла од имена „Субак“, „Таеккyон“ итд. У другој половини древних времена на корејском полуострву, три царства су се борила за вођство. Когуријо, Пекче и Шила су се упустили у пораст националних снага са истренираним ратницима. Стога, корејска историја говори о томе да је било војних личности међу познатим и угледним националним лидерима три краљевства, која доказује војну тежњу за владајућом хијерархијом.  Као резултат тога млади ратници су били организовани, тако што су „Хаwарангдо“ у Шила и „Цхоуисонин“ у Когуријо, обојица усвојили тренирање борилачких вештина као један од важних предмета за учење. Позната књига борилачких вестина данашњице, под називом „Муyедобо-Тонгји“ у којој је написано „Теквондо је основа борилачких вештина, која омогућава изградњу снаге слободним коришћењем шака и стопала, и такође тренирање руку и ногу као и тела за прилагођавање свакој критичној ситуацији“ што значи да је теквондо већ преовлађивао у том добу. Шила царство је основано 57 година пре нове ере на југоисточном делу Кореје, и Когуријо основан 37 година пре нове ере на северном делу Кореје дуж реке Јалу, оба царства су улагала велике напоре у подизању своје деце како би стасала у јаке ратнике зване „хwаранг“ и „сунбае“ односно, наравно са теквондом као главним предметом физичког тренинга.

Теквондо у Когурију[уреди | уреди извор]

Кагуриј је краљевство у северном делу Кореје, окружено непријатељским Хан (кинеским) племеном на северу. Тако да је краљевство, у том периоду, организовало јак одбрамбени корпус звани „Сунбае“ у покушају да одржи власт. Према научницима „сунбае“ је човек који поседује врлину да не устукне од борбе и члан је ратничког корпуса. Касније, како је описано у старој династији Чосун, ослобађали су их од Когуријо служења: „Људи су се окупљали 10. Марта сваке године на месту ритуала, где су уживали у плесу са мачевима, стрељаштву, Таекјон такмичењу и осталог.“, што указује да је Таекјон био један од популарних ритуала у време Когурија. Исто тако је речено да су „сунбае“ ратници живели у групама, учили историју и књижевну уметност код кућа, и излазили да граде путеве и утврђења, за добробит заједнице, увек стављајући себе у службу народа. Зато је било природно да у време Когурија приоритет буде на Таекјону који је био основна борилачка вештина, што доказује фреска откривена у гробници на територији Когурија. Слика на зиду Самсил гроба приказује два ратника који се боре „лицем у лице“ у Таекјон ставу, а трећа, на истом гробу, приказује сцену корејског меча у рвању (Ссиреум)[9], која се јасно разликује од Таекјона. Из фреске Таекјон борбе може се претпоставити да су сахрањени у тој гробници тренирали Таеккyон или саучествовали у плесу и борилачким вештинама.

Теквондо у Шили[уреди | уреди извор]

Краљевина Шила је основана на југоисточном делу корејског полуострва где није било непосредних претњи споља, али рађањем Пекче, краљевства на западном крилу и почетком инвазије са Когуријо северне територије, Шила је била подстакнута да се наоружа развојем борилачких вештина. У ствари „хwарангдо“ је типичан пример Шила борилачких вештина које су прихватиле „сунбае“ систем из Когурија. Група младих хварнагдо је обучавана да поштује родитеље, да буду одани Шила царству и посвећени жртви за заједницу да би постали важне личности у краљевству. Како је записано о старој династији Цхосун о животима хваранга, чланови хварангдо: „Хваранг ратници су бирани од стране царства кроз такмичење, и након одабира они су живели у групама, учили, вежбали субак, мачевање и јахање, и понекад уживали у разноврсним играма у заједници, радећи на првој помоћи, изградњи утврђења и путева, и били увек спремни да жртвују своје животе у време рата. Хварангзи су посебно били под утицајем будистичких дисциплина, када су настале бронзане статуе Кумганг Јокса (човек велике физичке снаге), тренутно изложене у Кјонгју музеју, јасно указују да су борилачке вештине практиковане у храмовима уз показивање јаких мушких мишица и борбених ставова. Посебан облик песнице приказан на статуи Куманг Јоксеа јасно подсећа на „јунгкwон“ (права песница) у савременом теквонду. Статуа такође показује „пyон јумок“ (равна песница) и покрет ногама који се виде у данашњем теквонду. Приметно је да се у Шила епохи термин „субак“ (техника руку) и „таеккyон“ појављују заједно, указују да су обе, ручне и ножне технике коришћене у борилачким вештинама као што је приказано у данашњем теквонду.

Сличности теквонда у Когуријо и Шила[уреди | уреди извор]

Као вештина Таекјон је популаризован у Когурију, такође пренет је и у Шила, сто оправдавају следећа гледишта:

  1. „Хwаранг“ (или сонранг) у Шили има исто значење као и реч „сунбае“ у Когурyију и указује на младог ратника у корпусу.
  2. Оба, хваранг и сунбае, имају исту организацију и хијерархијске структуре.
  3. Историјски, као што су се сунбае у Когуријо надметали у Таекјон играма за време својих националних игара, Хварангзи у Шила царству су такође играли Таекјон игре (субак, доккyони или таеккyони) на фестивалима као што су „палкwанхое“ и „ханкаwи“, чиме су систематски развијане древне борбене технике у таекјону (или сонбае-у) као основа борилачких вештина до око 200 година пре нове ере. Од 4. века Хванагзи су применили таекјон лекцију као системску борилачку вештину у својим кућним учењима, како би их популаризовали међу обичним људима. I то толико да су њихове технике приказане на зидним сликама гробова старих ратника. Исто тако је тачно да се Таекјон из Шила даље развио у школу борилачких вештина са поделом техника, технике голим рукама и техника стопала, што је приказано древним будистичким скулптурама.

Средњи век[уреди | уреди извор]

Коријо династија, која је ујединила корејско полуострво после Шила (од 918—1392 године), развија Таекјон више систематски и уводи га као обавезан предмет у испиту за избор војних кадета. Технике и моћ Таекјона израсле су у ефикасно оружије, које могу чак и да убију. У војсци, према шаблону колективне вежбе зване „обyонг-субак-хуи“ (5 играча Таеккyон-а), је била представљена како би се могла користити у ратовима. У раним данима Коријо[10] династије, способности борилачких вештина биле су једини захтев у погледу квалификација да се постане војно лице, јер је царству била потребна национална одбрана након освајања полуострва. Обичан војник који је савладао технике Таекјона је унапређиван у генерала, а млади су позивани на Таекјон такмичења где су бирани најквалификованији да постану војни официри. Било је много примера у којима су многи млади Таекјон борци, изабрани на такмичењима, усавршили Таекјон што доказује да је теквондо спорт настао у овој епохи. Из времена Коријо династије записано је: „на такмичењу у Таекјон техникама, Лее Yи-Мин је ударио стуб куће са песницом десне руке, тако да су се неки од реквизита на крову уздрмали. Други Таекјон такмичар је својом песницом пробио зид од глине.“. Краљеви Коријо династије су били посебно заинтересовани за „субакхуи“ (Таекјон такмичења) чинећи их обавезним курсом војне обуке. Стога је субакхуи такође популаран за инспекцијске туре по селима. Међутим, Коријо династија, у новијим годинама, има на располагању барут и нове врсте оружја тако да успорава своју подршку развоју борилачких вештина.

Модерна времена[уреди | уреди извор]

У модерна времена Кореје, Чосун[11] династије (1392—1910) царске Кореје, и јапанске колонијалне власти до 1945. године, теквондо је чесће називан „субакхуи“ него „Таеккyон“ и претрпео је губитак званичне подршке централне владе, и бива модернизован као оружије за националну одбрану, мада је и даље био популаран у раном периоду династије Чосун.

Чосун династија је основана на идеологији конфучионизма, што је резултирало одбацивањем будизма и давањем већег значаја књижевној уметности него борилачким вештинама. Ипак у летопису о Чосун династији, говори се о такмичењима субакуи у локалној заједници, која су краљеви радо пратили у време празника и на којима су бирани војници. Такође је наређено од стране министарства одбране да треба запослити такмичара који победи три противника у субакуи. Међутим, како је влада напредовала, владини званичници су почели да полажу више важности на борбу за моћ него на одбрану, занемарујући тако промоцију борилачких вештина.

Субак као дечија игра

Затим, у време краља Џунгјоа, након инвазије Јапанаца на Кореју (1592. година) краљевска влада оживљава јаке мере одбране јачањем војне обуке и увођењем праксе борилачких вештина. У овом периоду била је објављена такозвана „Муyедобо-Тонгји“[12], књига борилачких вештина, чија четврта глава, под називом „технике ручне борбе“ садржи илустрацију од 38 покрета који не могу да се пореде са данашњим теквондо помсаеом и основним покретима, који су модернизовани путем научих студија.

Чак и под јапанском колонијалном влашћу, неки познати корејски писци, као што су Шин Чао-Хо и Чои Нам-Сан, помињу теквондо, рекавши: „Присуство субака преовладава у Сеулу дошавши од сунбае у Коријо династију“, и „субак је као данашњи Таекјон који је првобитно практикован као борилачка вештина, али се сада углавном игра као дечија игра“.

Међутим, јапанска колонијална власт је забранила све врсте традиционалних, фолклорних игара, укључијући и Таекјон, у периоду поробљавања корејског народа. Борилачку вештину Таекјон (теквондо) су тајно преносили само мајстори вештина, до ослобођења земље 1945. године. Сонг Дук-Ки, један од мајстора сведочи да је његов господар Им Хо развио одличне способности Таекјона, „прескачући зидове и трчећи кроз шуму као тигар“. У то време, примењивано је 14 врста техника и то 5 врста удараца ногом, 4 технике удараца рукама, 3 шаблона гурања петом на доле, 1 шаблон ударца из окрета и 1 техника обарањем целог тела. Такође се спомиње термин „поом“ што означава став „лицем у лице“ на почетку борбе. Мајстори Таекјона су били под сталним притиском и претњом затвора, што је можда и допринело да Таекјон постане популаран.

Теквондо данас[уреди | уреди извор]

Након ослобађања Кореје од јапанске колонијалне владавине после Другог светског рата, људи су се почели осамостаљивати и традиционалне игре настављају своју популарност. Сонг Дук-Ки већ поменути мајстор Таекјона, демонстрирао је борилачке вештине пред првим председником Републике Кореје Сингман Ријем, поводом његовог рођендана, где је јасно направио разлику теквонда од јапанског карате-а којег су увели јапански владари. Велики мајстори (експерти) борилачких вештина почели су отварати теквондо гимназије широм земље и након завршетка корејског рата (1950—1953) теквондо је популаризован међу носиоцима црних појасева унутар државе, такође је одпремљено око 2000 мајстора теквондо-а у више од 100 земаља света. После тога, следи номинација теквонда као националне борилачке вештине 1971. године, садашњи Куккиwон[13] је основан 1972. године да би се користио како као централни штаб тако и као седиште различитих теквондо такмичења. Годину дана касније, 1973. године, основана је Светска Теквондо Федерација, исте године је одржано светско првенство у теквондо-у. Године 1984. теквондо је званично прихваћен у азијске игре, 1975. године је прихваћен као званични спорт у Сједињеним Америчким Државама, и признат од стране Општег удружења међународних спортских федерација (ГАИСФ-Генерал Ассоциатион оф Инттернатионал Спортс Федератионс), касније преименоване у СпортАццорд, затим 1976. године је прихваћен као званични спортски догађај од стране Савета за војни спорт (ЦИСМ-Цоунцил оф Милитарy Спортс) и од Међународне универзитетске спортске генерације (ФИСУ-Федератион Интернаттионал Спорт Университy) у 1986. години. Светска теквондо федерација (WТФ) постаје призната од стране међународног олимпијског комитета 1980. године, када и теквондо постаје олимпијски спорт. Затим је теквондо усвојен као званичан спорт на Светским играма 1981. године, на Свеафричким играма 1983. године и Панамеричким играма 1986. године.

Светске организације[уреди | уреди извор]

Поред настојања прве генерације мајстора теквондоа који су пробали ујединити теквондо у једну стандардизовану борилачку вештину, то им није у потпуности успело. Главни раздор у теквондоу је подела на кукки-теквондо (међународно представљен кроз WТФ) и ИТФ теквондо.

Осим у формама и правилима спортске борбе, два стила теквондоа се разликују и по називу, те основним техникама. Кукки-теквондо се тренира у Јужној Кореји, док је у Северној Кореји присутан само ИТФ теквондо.

Кукки-теквондо је настао кроз напоре корејске организације за теквондо (КТА) да уједини различите корејске борилачке вештине. Куккиwон је створен 1972. године, као организација која се брине о техничком делу теквондоа и његовом стандардизацијом. Светска врховна организација ВТФ настаје годину касније, 1973, и данас је КТА само једна од чланица WТФ-а. Треба напоменути да се WТФ искључиво бави организацијом турнира и да се не бави издавањем појасева или развојем форма, за што је задужен Куккиwон. За учествовање на WТФ турнирима и олимпијским играма потребно је имати службену потврду о звању, издану од Куккиwона.

ИТФ је нешто старија организација, коју је основао генерал Цхои Хонг Хи 1966, након што је одлучио одвојити се од процеса уједињења теквондоа и напустио Кореа Таекwондо Ассоциатион како би основао свој стил. ИТФ сам издаје потврде о звањима и организује међународне турнире. После смрти генерала Цхоиа, ИТФ се дели на три организације, севернокорејски ИТФ који води његов син, бечки ИТФ и монтреалски ИТФ. Све три организације тврде за себе да су праве наследнице Цхоиева ИТФ-а. У овом тренутку је будућност ИТФ-а је под знаком питања.

Откако је теквондо борба по WТФ правилима постала олимпијска дисциплина, кукки-теквондо је прилично ојачао јер су многи борци прешли на кукки-теквондо како би имали право наступа на олимпијским играма. То је један од разлога зашто је кукки-теквондо данас најпопуларнији стил теквондоа. Задња жеља генерала Хоја, коначно уједињење теквондоа, могла би се остварити јер БТФ и севернокорејски ИТФ тренутно воде разговоре о уједињењу и изједначавању техничких разлика.

Осим ове две велике организације, постоје и многе друге, као ИТА, ТАГБ, АТА итд., али ниједна од њих нема међународни значај.

Теквондо у Србији[уреди | уреди извор]

У Србији се теквондо вежба од 1979. године. Теквондо савез Србије основан је 1985. године, први председник је био Драган Петровић, а генерални секретар др Борис Кривокапић.

Данас се савез зове Теквондо асоцијација Србије, њен председник је Далибор Видаковић, а генерални секретар Зоран Ћендић.

Најуспешнији српски теквондо клубови су београдски „Галеб“, „Азија“, "Херкулес", "Феникс", "Омега" и, вршачки „Еурошпед“, шабачки ткд клуб "Шабац",„Летњиковац“ и „Винер Чиви,“теквондо клуб "Зрењанин" из Зрењанина, др. Највеће успехе на међународној сцени остварили су Зоран Крајчиновић из „Галеба“ (првак Европе и трећи на свету) код мушкараца и Милица Мандић из „Галеба“, Шућур Милош из "Зрењанина" ( пето место на Олимпијским играма младих у Кини ) и Тања Грубор из „Београда“ (друга у Европи).

Милица Мандић је 2012. године освајањем златне медаље на Олимпијским играма у Лондону ушла у историју српског теквондоа, а тај успех је поновила и освајањем златне медаље на Олимпијским играма у Токију 2021.[14][15] Велики успех направила је и Тијана Богдановић на Олимпијским играма у Рију 2016, када је освојила сребрну медаљу.[16]

Српски теквондо тренер Драган Јовић три пута је биран за најбољег тренера на свету.[17]

Звања[уреди | уреди извор]

Будући да ни дан данас не постоји потпуно уједињење теквондоа под једном главном организацијом, звања добијана од једне организације обично нису прихваћена у другим организацијама. Ипак, већина теквондо спортиста поседује сертификат од Куккиwон-а или ИТФ-а.

Теквондо звања се деле на десет ученичких звања (кеуп) и десет мајсторских звања (дан). Нови полазници крећу од десетог звања кеуп (бели појас),самим почетком вежбања и учлањењем у клуб, стиче се право на ношење белог појаса. За њега није потребно полагање. На сваком следећем тестирању, ученик има право да полаже за следећи виши појас, све до мајсторских звања дан (црни појас).

Теквондо појасеви
  • 10. и 9. кеуп: Бели и бели са жутом траком
  • 8. и 7. кеуп: Жути и жути са зеленом траком
  • 6. и 5. кеуп: Зелени и зелени са плавом траком
  • 4. и 3. кеуп: Плави и плави са црвеном траком
  • 2. и 1. кеуп: Црвени и црвени са црном траком
  • 1. дан и виши: Црни појас

Већина школа такође користи пруге на крају појаса да означи међустепене. Тако зелени појас означава 6. кеуп, док зелени појас с плавом пругом означава 5. кеуп, или „виши зелени појас“.

Такмичења у теквондоу су обично груписана по звањима, тако да се полазници боре с противницима сличних могућности.

Технике[уреди | уреди извор]

Теквондо се дели на пет саставних делова:

  • Основе (Кибон)
  • Форме (Поомсае)
  • Самоодбрана (Хосинсул)
  • Ломљење (Кyокпа)
  • Борба (Кyоруги)

Већина клубова се данас специјализује за такмичарски део теквондоа (борбени тренинг и вјежбање форма), но сви су делови теквондоа важни за постизање мајсторских звања.

Основе[уреди | уреди извор]

На самом почетку, тренинг теквондоа је наличио каратеу и састојао се од вежбања традиционалних ставова, блокова и удараца. Данас се традиционалним техникама не посвећује много времена и у већини школа су их замениле вежбе на врећи и с фокусерима.

Основе теквондоа деле се на

  • ставове (нпр. јахаћи став - јуцхун сеоги, предњи став - ап куби или задњи став - дwит куби),
  • блокаде (нпр. горња блокада - олгул макки или доња блокада - арае макки),
  • ударце руком (нпр. ударац шаком - јумок јируги или ударац спољном ивицом длана - соннал цхиги), те
  • ударце ногом (нпр. кружни ударац - доллyо цхаги или бочни ударац - yоп цхаги).

Циљ учења основа је развијање правилне технике, коришћење целог тела, и очување традиције теквондоа.

Форме[уреди | уреди извор]

Форма је борба против замишљеног противника, која се састоји од 16-30 покрета. Покрети се састоје од одређених удараца и блокада руком и ногом. Учење форми је прави темељ сваке борилачке вештине па тако и теквондоа. Форме помажу у усавршавању кретања и технике. Форме се још називају поомсае или хјонг.

Форме су кореографисане борбе против замишљеног нападача које вежбач изводи сам с циљем развијања равнотеже и усавршавања основних техника. Већина теквондо спортиста данас вежба форме Куккиwон или форме ИТФ (или комбинацију).

Кукки-теквондо садржи осам ученичких форми за ниже појасеве (таегуек поомсае) и девет мајсторских форми за црне појасеве (yудања поомсае). Неки клубови још подучавају форме палгwае, које су развијене у исто време кад и мајсторске форме, али велика већина клубова користи новије и модерније форме таегуек.

ИТФ садржи 24 форме, по једну за сваки сат у дану, а разрадио их је генерал Чои, Хонг Хи, оснивач вештине ИТФ Теквон-до. Ове су форме старије од форма кукиквон и још увек су врло популарне и изван ИТФ-а.

Иако велика већина користи форме куккиwон или ИТФ, неке мање федерације користе властите, интерне форме, или још увек користе форме каратеа које су се користиле у самим зачецима теквондоа.

Извођење форма је данас међународни спорт, и већина земаља има техничке репрезентације које се такмиче у извођењу форма.

Порекло[уреди | уреди извор]

Теквондо форме су тако дизајниране да се колективно носе са претњама споља у друштву, и развиле су се у организованој групи, што доводи до слабљења усамљених, појединачних мера одбране. За потребе заједнице, пракса и пренос техника би требало да буде лак и мање компликован. У том смислу теквондо форме ће се постепено систематизовати кроз праксу уз помоћ филозофских и медицинских наука заједно. Верује се да су у давна времена теквондо форме практиковане међу владајућом класом и први запис о формама се појављује у документима или споменицима око првог века нове ере.

Дефиниција[уреди | уреди извор]

Сваки поом у поомсае је наслеђен из дуге историје од око 5000 година, као коначан производ научне технике формулисан на основу традиционалног народног духа и практичних експеримената. Са техничке тачке гледишта, сама поомсае је теквондо, а основни покрети нису ништа више до активности да се стигне до поомсае. Кијоруги је практична примена поомсае, и теквондо дух се не испољава на апстрактан начин, него кроз акције поомсае. Поомсае је стил понашања који се изражава кроз директно или индиректно ментално и физичко побољшање, исто као и принципе одбране и напада, као резултата развоја теквондо духа и технике.

Значај[уреди | уреди извор]

Поомсае је низ покрета, нападачких и одбрамбених техника које се могу вежбати и обучавати, чак и без присуства инструктора, у складу са устаљеним шаблонима. Стога, поомсае је заслужан, по својој пракси, да би почетник повећао Кијоруги технике, и примењене технике укључујући и посебне технике које се тешко могу увежбати тренирањем сваког појединачног покрета одвојено.

Правила за извођење[уреди | уреди извор]

  1. Пре извођења форме обавезан је наклон и изговарање тачног назива форме на корејском
  2. Форма почиње и завршава се у истој тачки
  3. Правилни (исправни) став мора бити задржан све време извођења форме
  4. Мишићи морају бити стегнути или опуштени у критичним тачкама вежбе
  5. Кијап (узвик) мора се радити на назначеним местима у форми
  6. Форма се изводи ритмично и без крутости
  7. Треба знати сврху сваког покрета
  8. Сваки покрет треба изводити реалистично

Самоодбрана[уреди | уреди извор]

Док се спортска борба темељи на такмичењу с правилима, технике самоодбране се користе у ситуацијама када не постоји довољна дистанца или су стандардне технике теквондоа (ударци рукама и ногама) непрактичне: напад оружјем, напади с леђа те ситуације кад нападач има контролу кроз гушење или држање жртве.

Самоодбрана се састоји од удараца рукама, ногама, лактовима, коленима, захвата и полуга на рукама и ногама, гушења, бацања, итд. За разлику од осталих делова теквондоа, самоодбрана није стандардизована и зависи од инструктора.

Ломљење[уреди | уреди извор]

Ломљење дасака

Демонстрације ломљења су провера снаге и прецизности. Тачно пласираним ударцима, вежбач настоји да сломи предмете попут дасака, црепова, цигла или бејзбол палица. Демонстрације ломљења се углавном изводе као део презентација теквондоа и приликом полагања за више појасеве.

Борба[уреди | уреди извор]

Задњи и по многима најважнији део таеквондоа је борба. Ову категорију грубо можемо поделити на договорену борбу (борба на један, два или три корака, као и борбене вежбе са или без штитника и слободну борбу (са или без штитника). У борбама теквондоа користе се ручне и ножне ударачке технике, али не и хосинсул бацања, чишћења или гушења.

Најпопуларнији аспект теквондоа је сигурно слободна борба. У случају олимпијске борбе по WТФ правилима, ради се о борби по правилима фул-контакта, са штитницима и о међународном спорту који је представљен на олимпијским играма. Међународна федерација теквондоа (ИТФ) има своја правила, с контролисаним контактом, без штитника, али и с већим бројем дозвољених техника.

Олимпијски теквондо[уреди | уреди извор]

Спортска борба

Теквондо је учествовао 1988. године на олимпијским играма у Сеулу и 1992. године у Барселони на олимпијским играма као демонстративни спорт. 04. 09. 1994. на 103. седници Међународни олимпијски комитет, у Паризу, укључује теквондо 2000. године на олимпијским играма у Сиднеју, као званичан спорт. 4. септембар је проглашен светским даном теквондо-а од стране WТФ) Теквондо је дебитовао као званични олимпијски спорт на олимпијским играма у Сиднеју 2000. године. Од тада је број спортиста са 103 порастао на 128. Теквондо је потврђен и за олимпијске игре у Токију 2020. године. WТФ је увела прву светско пара теквондо првенство 2009. године, и од тада је промовисано укључење пара теквондо-а на пара олимпијске игре. Теквондо је постао званичан спорт скоро свих међународних спортских игара као и континенталних игара. Са растућим бројем теквондо такмичара, широм света, WТФ сада има око 205 чланица из целог света. WТФ је направила напор да учини теквондо, спортом за све, без обзира на пол, расу, године, религију, културу и то да ли је неко са или без физичким или менталним сметњама у развоју, у сарадњи са разним међународним спортским организацијама.

На олимпијским играма учествују и женски и мушки такмичари.

Женске категорије:

до 49 кг,
до 57 кг,
до 67 кг и
преко 67 кг.

Мушке категорије:

до 58 кг,
до 68 кг,
до 80 кг и
преко 80 кг.

Правила[уреди | уреди извор]

Борба по правилима WТФ-а састоји се од три рунде свака рунда траје два минута и подује се по рундама. Борба се може завршити ако један такмичар победи две рунде. Борба се завршава нокаутом, предајом, дисквалификацијом или пребројавањем бодова на крају меча. У случају нерешеног резултата, одржава се додатна рунда по принципу златног бода. Ако је резултат на крају додатне рунде још увек изједначен, судија одређује победника одлуком о супериорности.

Дозвољене технике су ударци шаком у тело, као и ударци ногама изнад појаса. Ударац у тело руком вреди један поен, ударац ногом у тело два поена, ногом у главу доноси три поена. Ударци из окрета у тело вреде четири, а у главу пет поена.

За недозвољене радње добија се опомена (kyonggo), две опомене представљају негативан бод (gamjeom). У случају тежих прекршаја, судија може аутоматски доделити негативан бод. Четири негативна бода доносе дисквалификацију.

Опрема[уреди | уреди извор]

WТФ прописује следећу заштитну опрему приликом спортске борбе:

Штитници за тело, подлактице и потколенице
  • Штитник за тело (хогу)
  • Штитник за главу
  • Штитнике за подлактице и потколенице
  • Штитник за препоне
  • Штитник за зубе

С циљем повећања сигурности такмичара уведени су као обавезна опрема штитници за рис и рукавице за шаке.

Неки појмови у теквондоу[уреди | уреди извор]

Дојанг је корејски назив за теквондо дворану. Она је огледало ученика који у њему вежбају. Мора бити уредан и чист.

Бројање на корејском: 1-хана 2-дул 3-сет 4-нет 5-дасат 6-јасат 7-илгу 8-јадул 9-ахол 10-јол

Значење неких речи: тренер-хо син сул носилац црног појаса-јо дан ђа црни појас-хук де узвик-кијап наставак борбе након прекида-кесок ломљење-кјупка став мирно-чериот почетак борбе-сиђак

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ Predstavlja tri elementa.
  2. ^ Negativno ili tama.
  3. ^ Pozitivno ili svetlost.
  4. ^ Nebo.
  5. ^ Predstavlja zemlju.
  6. ^ Predstavlja čoveka.
  7. ^ Korejski narod.
  8. ^ Korejska borilačka veština razvijena 1960-tih godina.
  9. ^ Korejsko rvački stil, i tradicionalni korejski sport.
  10. ^ Korejska dinastija osnovana 918. godine, koja je ujedinila tri kraljevstva.
  11. ^ Dinastija koja je trajala 5 vekova. Od jula 1392. godine do oktobra 1897. godine.
  12. ^ Obimna ilustrovana knjiga borilačkih veština.
  13. ^ Svetsko sedište tekvonda i kuća Svetske tekvondo akademije.
  14. ^ „Milica Mandić – Taekwondo klub Galeb” (на језику: српски). Приступљено 12. 12. 2019. 
  15. ^ „Zlatna Milica Mandić!” (на језику: српски). Приступљено 31. 07. 2021. 
  16. ^ „Sve što treba da znate o Tijani Bogdanović (FOTO)”. Mondo Portal (на језику: српски). Приступљено 12. 12. 2019. 
  17. ^ „Драган Јовић по трећи пут најбољи теквондо тренер на свету”. Politika Online. Приступљено 2022-12-11. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Tekvondo&oldid=27737653”