Пређи на садржај

Алекса Микић

С Википедије, слободне енциклопедије
Алекса Микић
Датум рођења1912.
Место рођењаБуквикАустроугарска
Датум смрти1985.
Место смртиСарајевоСФРЈ

Алекса Микић (Буквик, 1912Сарајево, 1985) био је српски писац.[1]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Алекса Микић је рођен 24. јуна 1912. године у селу Буквик код Брчког.[2]

Дијете сиромашних родитеља, Микић је врло рано морао да се бори за одржавање голог живота. Школовао се нередовно и касно.[2] Средње образовање је стекао најзад похађајући вечерњу гимназију у Сарајеву. Радио је разне послове: био туцач камена на државном путу, послужитељ у сеоској школи, поштар, физички радник на туђим пољопривредним газдинствима, гонич стоке, општински службеник итд. Заправо је и главно инспиративно врело Алексе Микића било његово сеоско детињство, које је било врло тешко, суморно, оскудно у свему осим у нади да ће будућност бити ведрија и лепша. Уз тематску скученост и приметну једноличност у описивању догађаја и доживљаја, Микић је знао да уочи проблем, да га мајсторски експлицира и да се према материји обрађеној у причи одреди на начин прихватљив за децу. У својим прозама он није широко и дубоко захватао живот, него се, најчешће, усмеравао на описивање властитих доживљаја у породици, ужем завичају и крајевима у којима је служио код богатих сељака.[3]

Учествовао је у Народноослободилачком рату. Послије рата, од 1948. до 1956. године уредник је у редакцији сарајевског дневног листа "Ослобођење".[2] Затим је један од оснивача и дугогодишњи уредник познатог листа за младе "Мале новине".[2] Једно вријеме је био и секретар Удружења књижевника Босне и Херцеговине.

Између два рата Микић је објављивао приче за одрасле и припадао је групи сељака писаца.[2] Али главнину свог писања посветио је дјеци.

Умро је 1985. године у Сарајеву.[4]

Библиографија

[уреди | уреди извор]
  • "За плугом", приче, 1939.
  • "Марамица", приче за дјецу, Полет, Сарајево, 1950.
  • "Дјечаци из одреда", приче за дјецу, Свјетлост, Сарајево, 1953.
  • "Сунчана обала", приче за дјецу, Свјетлост, Сарајево, 1954.
  • "Пјесма на Коњуху", приче за дјецу, Свјетлост, Сарајево, 1956.
  • "Мале приче о великој дјеци", приче за дјецу, Свјетлост, Сарајево, 1957.
  • "Пријатељи из Смогве", приче за дјецу, Народна просвјета, Сарајево, 1959.
  • "Пионирка из Врањица", приче за дјецу, Младост, Загреб, 1960.
  • "Приче о малим борцима", Младост, Загреб, 1962.
  • "Дјевојчица са плаката", роман за дјецу, Веселин Маслеша, Сарајево, 1964.
  • "Звоници и даљине", приче за дјецу, Свјетлост, Сарајево, 1976.
  • "Преко ријеке", роман за дјецу, Свјетлост, Сарајево, 1981.
  • "Ватре на Козари", избор приповједака, Ослобођење, Сарајево, 1981.[5]
  1. ^ „Aleksa Mikić”. mojalektira.com. Приступљено 5. 2. 2022. 
  2. ^ а б в г д Милисавац, Живан, ур. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 496. 
  3. ^ „Уметничко и поучно у причама за децу Алексе Микића”. zmajevedecjeigre.org.rs. Архивирано из оригинала 03. 10. 2017. г. Приступљено 2. 10. 2017. 
  4. ^ „Биографија”. mojalektira.com. Приступљено 2. 10. 2017. 
  5. ^ Микић 1990, стр. 217, 218.

Литература

[уреди | уреди извор]