Пређи на садржај

Бајице

Координате: 42° 23′ 39″ С; 18° 53′ 35″ И / 42.39417° С; 18.89306° И / 42.39417; 18.89306
С Википедије, слободне енциклопедије
Бајице
Поглед ca Сандиног врха на Бајице и Цетиње
Административни подаци
ДржаваЦрна Гора
ПријестоницаЦетиње
Становништво
 — 2011.857
Географске карактеристике
Координате42° 23′ 39″ С; 18° 53′ 35″ И / 42.39417° С; 18.89306° И / 42.39417; 18.89306
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Бајице на карти Црне Горе
Бајице
Бајице
Бајице на карти Црне Горе
Остали подаци
Позивни број041
Регистарска ознакаCT

Бајице су насеље у пријестоници Цетиње у Црној Гори. Налазе се у северозападном делу Цетињског поља, на надморској висини од 700 до 760 метара и данас чине предграђе Цетиња, срастајући постепено са њим. Према попису из 2003. било је 857 становника (према попису из 1991. било је 805 становника).

Историја

[уреди | уреди извор]

У касном средњем веку, Бајице су село у Цетињском пољу, које је потпадало под област Горње Зете и влашћу породице Црнојевић. У једној повељи Ивана Црнојевића, из 1485. године, помиње се род Бајичића. У овом месту су братства старијег порекла били: Бориловићи, Мусулимовићи и Милошевићи. Вјероватно су сви они, или макар њихово језгро, пореклом од некада јаког рода Бајичића. Главно братство у Бајицама касније постају Мартиновићи, који су доселили из околине Гацка (Великог војводства, односно Херцештва Стефана Вукчића Косаче, у Краљевини Босни) након његовог пада под отоманску власт. У овом месту је рођен Арсеније III Црнојевић, пећки патријарх (1674-1690) епископ и патријарх аустријских Срба (1690-1706). Из Бајица је и владика Василије Бориловић (Висарион Бориловић Бајица).[1]

Из Бајица су народни хероји Марко, Станко, Блажо и Никола Мартиновић.

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Бајице живи 599 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 34,0 година (33,8 код мушкараца и 34,2 код жена). У насељу има 242 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,54.

Ово насеље је великим делом насељено Црногорцима (према попису из 2003. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 519
1953. 518
1961. 587
1971. 551
1981. 626
1991. 805 796
2003. 866 857
Етнички састав према попису из 2003.[3]
Црногорци
  
792 92,41%
Срби
  
46 5,36%
Југословени
  
5 0,58%
Хрвати
  
3 0,35%
Мађари
  
2 0,23%
Руси
  
1 0,11%
Роми
  
1 0,11%
непознато
  
5 0,58%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Група аутора: Историјски лексикон Црне Горе, књига 1 „Daily Press-Вијести“, 2006.
  2. ^ Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2005. COBISS-ID 8764176. 
  3. ^ Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2004. ISBN 978-86-84433-00-0. 
  4. ^ Становништво, пол и старост, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. октобар 2004. COBISS.CG-ID 8489488. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]