Пређи на садржај

Златни жутаћ

С Википедије, слободне енциклопедије

Златни жутаћ
Мужјак (горе) и женка (доле)
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Врста:
C. croceus
Биномно име
Colias croceus
(Geoffroy, 1785)
Синоними

  • Colias crocea
  • Colias croceus f. deserticola
    Verity, 1909
  • Colias croceus f. helice
  • Colias croceus f. helicina
    Oberthür, 1880
  • Colias croceus f. mediterranea
    Stauder, 1913
  • Colias edusa
    (Fabricius, 1787)
    (non Fabricius, 1777: preoccupied)
  • Colias edusa f. obsoleta
    Grüber, 1929
  • Papilio croceus
    Fourcroy, 1785
  • Papilio edusa
    Fabricius, 1787
    (non Fabricius, 1777: preoccupied)

Златни жутаћ или шафрановац[1][2] (Colias croceus) врста је дневног лептира из породице белаца (лат. Pieridae).

Основна боја горње стране крила је светлонаранџастожута, са широким црним маргиналним појасом. Нерватура је при врху апекса жута. У популацији ове врсте јавља се око 10% белих женки, које се именују као форма helice Hb., и код њих бела боја преовлађује над жутом, а ретко се јавља и форма palida Tutt.- то су женке код којих је и дискална пега задњих крила сивобела, а не наранџаста.[3] Гусеница је тамнозелена. До другог пресвлачења, гусенице су благо спљоштеног тела, зеленог интегумента и црне главене капсуле. Када достигну зрелост, истиче се латерална линија, позиционирана у нивоу спиракулума, а сачињена од жутих и наранџастих поља која се смењују. Читаво тело укључујући главену капсулу (која је сада зелена) прекривено је финим сетама униформне дужине. Сете полазе са веома ситних папила.[4][5]

Распон крила код златног жутаћа износи 42-48мм. Може се срести током целе године, па и током јесени,[6] а годишње се јавља у три генерације.

Гусенице се хране најчешће на врстама из фамилије Fabaceae.

Распрострањење и станиште

[уреди | уреди извор]

Златни жутаћ је широко распрострањен на простору западног Палеоарктика, укључујући и северну Африку и острва Медитерана. Зоогеографска припадност: афротропска врста. Врста је аутохтона само у басену Медитерана, док у континенталном делу преко зиме јединке већином страдају, јер ни у једном стадијуму развитка немају дијапаузу. Само током изузетно топлих зима преживи мали број јединки.[3] Чест је европски селац кога срећемо на свим травнатим стаништима и свим надморским висинама.[6]

Статус угрожености

[уреди | уреди извор]

Према Међународној унији за заштиту природе (IUCN), врста у Европи није угрожена.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Српски називи дневних лептира (Lepidoptera: Hesperioidea i Papilionoidea)” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 26. 06. 2013. г. Приступљено 06. 01. 2018. 
  2. ^ „Биолошка разноврсност Србије”. bioras.petnica.rs. Архивирано из оригинала 02. 04. 2015. г. Приступљено 20. 03. 2015. 
  3. ^ а б Јакшић, П. & Нахирнић А. (2011): Дневни лептири Засавице. Београд
  4. ^ Станковић, М. (2006): Водич кроз природу у Специјалном резервату природе Засавица. Сремска Митровица
  5. ^ „Bestimmungshilfe des Lepiforums: Colias Croceus”. www.lepiforum.de. Приступљено 2020-12-18. 
  6. ^ а б Đurić, M.; Popović, M. (2011), Dnevni leptiri Srbije priručnik, HabiProt, pp. 198, Beograd

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Tolman,T.; Lewington, R.(2008), Collins butterfly guide

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]