Пређи на садржај

Диптих

С Википедије, слободне енциклопедије
Византијски диптих из 506. године

Диптих или диптихон (грч. δίπτυχοξ двоструко пресавијено; код старих хришћана списак рођених, крштених и умрлих; слика у два дијела; на двије табле или платна; која се може склапати)[1] надвоје сложено.[2]

Постанак и изглед диптиха

[уреди | уреди извор]

У Римском царству двије плочице од дрвета, слоноваче, метала и сл. тако спојене да се могу преклопити.[3] Плочице су са унутрашње стране биле премазане слојем воска, на коме се писало стилом лат. stilus писаљка. Кадкада су били диптиси украшени и са спољне стране, особито у касно царско доба и у Византијском царству. Диптих је првобитно служио као биљежница или подсјетник.[3] Посебну су намјену имали (IV-VI в.) тзв. конзуларни диптиси лат. diptiycha consularia којима су новоименовани конзули јављали познаницима дан почетка своје службе. На овим диптисима су били редовно насликани и портрети конзула. У хришћанској литургији употребљавали су се тзв. литургијски диптиси, код којих је ликовна декорација била нека религиозна тема. Називом диптих означавају се и олтарске, слике, састављене од два крила. Тај се облик олтарске слике развио нарочито у Готици по узору на византијске резбарене диптихе XII и XIIIв. који су служили као иконе. Диптих је такође ознака и за дјела из других грана умјетности које су састављене од два идејно повезана дијела, нпр. два рељефа, двије пјесме итд.[2]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Вујаклија М, Лексикон страних речи и израза, Просвета, Београд, 1954.г.
  2. ^ а б Група аутора, Енциклопедија лексикографског завода, Југословенски лексикографски завод, Загреб, 1962.г.
  3. ^ а б Стамболић, Милош, ур. (1986). Речник књижевних термина. Београд: Нолит. стр. 127. ISBN 86-19-00635-5.