Пређи на садржај

Демографија Словеније

С Википедије, слободне енциклопедије

Попис становништва 1948. године

[уреди | уреди извор]
Национални састав 1948.‍
Словенци
  
9.700 0%
Хрвати
  
115 0%
Мађари
  
076 0%
Срби
  
051 0%

Тада је Словенија имала укупно 1.391.873 становника, од којих је национална структура била следећа: Словенци 1.350.149 (97%), Хрвати 16.069 (1,2%), Мађари 10.579 и Срби 7.048.



Попис становништва 1953. године

[уреди | уреди извор]
Национални састав 1953.‍
Словенци
  
9.652 0%
Хрвати
  
126 0%
Срби
  
076 0%
Мађари
  
075 0%
Роми
  
011 0%
Муслимани
  
011 0%
Црногорци
  
009 0%

Укупан број становника је био 1.466.425, од тога Словенаца 1.415.448 (96,5%), Хрвата 17.978 (1,2%), Срба 11.225, Мађара 11.019, Рома 1.663, Муслимана 1.617, Црногораца 1.356.






Попис становништва 1961. године

[уреди | уреди извор]
Национални састав 1961.‍
Словенци
  
9.565 0%
Хрвати
  
197 0%
Срби
  
085 0%
Мађари
  
066 0%
Југословени
  
017 0%
Црногорци
  
009 0%
Македонци
  
006 0%

Пописана популација је износила 1.591.523, а по националности Словенци 1.522.248 (95,6%), Хрвати 31.429 (2%), Срби 13.609, Мађари 10.498, Југословени 2.784, Црногорци 1.384, Македонци 1.009.



Попис становништва 1971. године

[уреди | уреди извор]
Национални састав 1971.‍
Словенци
  
9.403 0%
Хрвати
  
247 0%
Срби
  
119 0%
Мађари
  
057 0%
Југословени
  
039 0%
Муслимани
  
019 0%
Црногорци
  
011 0%
Македонци
  
009 0%
Албанци
  
007 0%

Број становника државе је износио 1.727.137 становнка, и то Словенаца 1.624.029 (94%), Хрвата 42.657 (2,5%), Срба 20.521 (1,2%), Мађара 9.785, Југословена 6.744, Муслимана 3.231, Црногораца 1.978, Македонаца 1.613, Албанаца 1.281.






Попис становништва 1981. године

[уреди | уреди извор]
Национални састав 1981.‍
Словенци
  
9.052 0%
Хрвати
  
294 0%
Срби
  
223 0%
Југословени
  
139 0%
Муслимани
  
071 0%
Мађари
  
050 0%
Македонци
  
017 0%
Црногорци
  
017 0%
Албанци
  
010 0%
Роми
  
008 0%

Словенаца је било 1.712.445 (цела земља је имала 1.891.864 становника) и чинили су 90,5% становништва, Хрвата 55.625 (2,9%), Срба 42.182 (2,2%), Југословена 26.263 (1,4%), Муслимана 13.425, Мађара 9.496, Македонаца 3.288, Црногораца 3.217, Албанаца 1.985, Рома 1.435.



Попис становништва 1991. године

[уреди | уреди извор]

укупно: 1.913.355, од чега: Словенци - 1.689.657 (88,30%), Хрвати - 52.876 (2,76%), Срби - 47.401 (2,47%), Муслимани - 26.577 (1,38%), Југословени - 12.075 (0,63%), Мађари - 8.000 (0,41%), Македонци - 4.371 (0,23%), Црногорци - 4.339 (0,23%), Албанци - 3.534, Италијани - 2.959 (0,15%), Роми - 2.259, Чеси - 315, Немци - 298, Украјинци - 210, Пољаци - 196, Бугари - 168, Руси - 167, Турци - 142, Словаци - 139, Аустријанци - 126, Румуни - 115, Русини - 57, Власи - 37, Јевреји - 37, Грци - 21, остали - 1.021, регионално опредељени - 5.187, национално неопредељени - 8.716, непознато - 42.355;

Попис становништва 2002. године

[уреди | уреди извор]

Овај попис је установио 1.964.036 становника, и то Словенаца 1.631.363 (83,06%), Срба 38.964 (1,98%), Хрвата 35.642 (1,81%), Бошњака 21.542 (1,10%), Муслимана 10.467 (0,53%), Босанаца¹ 8.062 (0,41%), Мађара 6.243 (0,32%), Албанаца 6.186 (0,31%), Македонаца 3.972 (0,2%), Рома 3.246 (0,17%). ¹ Босанци су урачунати у становништво које се изјаснило у регионалној припадности, не у националној.

Лингвистичка структура 2002. године по попису становништва

[уреди | уреди извор]

Словеначки језик је матерњи за 87,7% становништва (1991 на попису за 88,3%), бошњачки за 1,6%, хрватски 2,8% (1991. за 2,6% становништва), српски за 1,6% (1991. за 0,9% становништва), српскохрватски језик је матерњи за 1,8% становништва (1991. за чак 4,2%) и хрватскосрпски је говорило 1991. године на попису 0,2% становништва док данас 0,0%.

Религијска структура

[уреди | уреди извор]

Католика има 1.135.626 (57,82%), Муслимана 47.488 (2,42%), Православаца 45.908 (2,34%), Евангелиста 14.736, осталих протестанских 1.399 и других хришћанских 1.877.

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]