Пређи на садржај

Драган Окука

С Википедије, слободне енциклопедије
Драган Окука
Лични подаци
Пуно име Драгомир Окука
Датум рођења (1954-04-02)2. април 1954.(70 год.)
Место рођења Калиновик, НР БиХ, ФНРЈ
Позиција везни
Сениорска каријера
Године Клуб Наст. (Гол)
1971—1974
1974—1985
1977—1978
1985—1987
1987—1989
Вележ Невесиње
Вележ Мостар
Леотар
Еребро
Мотала

214
33
64
58

(34)
(4)
(8)
(11)
Репрезентативна каријера
1978—1979
1981—1982
СФРЈ до 21
СФРЈ до 23
4
5
(1)
(0)
Тренерска каријера
1995—1996
1996—1997
1997—1998
1999—2000
2000
2000—2003
2005—2006
2006
2007
2008—2010
2010
2011—2013
2014
2016
2018
2019
Бечеј
Чукарички
Обилић
Будућност Подгорица
Војводина
Легија Варшава
СЦГ до 21
Висла Краков
Омонија
Локомотива Софија
Кавала
Ђангсу Сунинг
Чангчуен Јатаи
Тјенцин ТЕДА
Војводина
Куншан

Драгомир „Драган” Окука (Калиновик, 2. април 1954) је бивши југословенски и српски фудбалер, а данашњи фудбалски тренер.

Каријера

[уреди | уреди извор]

Окука је током играчке каријере носио дрес Вележа из Невесиња, затим мостарског Вележа, Леотара из Требиња и шведских клубова Еребра и Мотала. Уписао је и девет наступа за У-21 и У-23 селекције репрезентације СФР Југославије, а тренерским послом почео је да се бави у Бечеју, 1994. године.

Након тога је водио Чукарички да би 1997. преузео Обилић. Под његовим вођством, „витезови” са стадиона Милош Обилић постали су први тим од рата који је освојио титулу шампиона Србије мимо „вечитих ривала”.

После одласка са Врачара водио је подгоричку Будућност (1999/2000), Војводину (2000) да би 2000. године преузео Легију из Варшаве. Окука је Легију водио до 2003. године, а са њима је успео да прекине доминацију Висле и да 2002. године освоји титулу шампиона, на коју се чекало од 1995. године. Исте године, Окука је са Легијом освојио и Лига Куп.[1]

Окука је 2005. постављен за селектора младе репрезентације Србије и Црне Горе.[2] Он је са репрезентацијом тадашње СЦГ на Европском првенству 2006. године освојио четврто место. Његов тим играча до 21 године у полуфиналу је поражен тек на пенале (5:4) од Украјине.

Касније је Окука водио и Вислу из Кракова (2006), Омонију (2007), Локомотиву из Софије (2008–10), Кавалу (2010) а потом је радио у Кини где је водио Ђангсу, Чангчуен и Тјенцин. Окука је 2012. године добио награду за српског тренера године.[3]

Окука је 6. септембра 2018. године по други пут у каријери преузео Војводину.[4] У том тренутку, Војводина се налазила на седмом месту на табели Суперлиге Србије, пошто је у седам утакмица остварила две победе, три ремија и два пораза, уз негативну гол-разлику 7:8. Међутим само два и по месеца (тачно 79 дана) трајао је Окукин мандат, током којег су Новосађани одиграли десет првенствених сусрета и забележили скор од четири победе, једног ремија и пет пораза, уз гол-разлику 7:6.[5]

Вележ Мостар

Тренерски

[уреди | уреди извор]
Обилић
Легија Варшава
Ђангсу Сунинг
Индивидуални

Референце

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]