Пређи на садржај

Дражен Катунарић

С Википедије, слободне енциклопедије
Дражен Катунарић
Датум рођења(1954-12-25)25. децембар 1954.(69 год.)
Место рођењаЗагребФНР Југославија

Дражен Катунарић (Загреб, 25. децембар 1954) хрватски је песник, есејист, преводилац и уредник.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Средњу школу завршио је у Загребу. У Страсбургу је уписао студиј филозофије на којем је и дипломирао 1977. године. Магистирао је са темом Достојевски и филозофија подземља. Радио је у Народној и свеучилишној књижници у Загребу и издавачкој кући Младост. Од 1991. до 1993. уредник је хрватског издања часописа Летре интернатионале, а од 1993. главни је уредник часописа Мост (Тхе Бридге), који објављује хрватску књижевност на страним језицима. Године 1995. покреће двојезичну библиотеку Релатионс. Године 1996. заједно с Аланом Финкелкрауом покреће у Загребу часопис Европски гласник (његово се француско издање Ле Месагер еуропен у међувремену угасило). Од 1999. уредник је библиотеке Хрватског друштва писаца.[1]

Од 1980. године објављује песме, есеје, путописе, прозу, у хрватским и међународним књижевним часописима. Објављивао је збирке песама, књига есеја, поеме и путописну прозу. Пјесме су му превођене на француски, енглески, њемачки, шпански, мађарски, бугарски, румунски и словенски. Уврштен је у све релевантне антологије савремене хрватске поезије. Учесник је многих међународних фестивала поезије (Меделлин, Троис Ривиерес, Лодеве, Лиеге, Бастиа, Виленица, Намур).[2]

Члан је Управног одбора Хрватског друштва писаца.[3]

Од маја 2024. редовни је члан Хрватске академије знаности и умјетности.[4][5]

  • 1984. Бранкова награда за најбољу прву збирку песама у Југославији
  • 1994. Награда Тин Ујевић за најбољу песничку књигу
  • 1999. Награда Европски круг за књижевни допринос
  • 1999. Награда Матице хрватске за књижевност
  • 1999. додијељен му је ред Витеза књижевности и умјетности француског Министарства културе
  • 2003. Међународна награда Менада за специфичну вриједност поезије у Македонији
  • 2004. Међународна награда Наји Нааман
  • 2009. Награда Steiermaerkische Sparkasse за роман Просјакиња
  • 2015. Награда Балканика Румунског друштва писаца за допринос поезији
  • 2022. Награда Маслинов венац за поезију (Цроатиа редивива, Селце)
  • 2023. Финалиста француске награде Маларме са књигом Је ресте плус лонгтемпс данс ла мер

Библиографија

[уреди | уреди извор]
Песме
  • Мраморни Бакхо, 1983.
  • Пјесколовка, 1985.
  • Химба/Импостуре, 1987.
  • Пучина, 1988.
  • Псалми, 1990.
  • Стрми глас, 1991.
  • Небо/Земља, 1993.
  • Пјесан о Стјепану, 1995.
  • Лијепак за славуја, 1998.
  • Начитано срце, 1999.
  • Парабола, 2001.
  • Лира/Делириј, 2006.
  • Кронос, 2011.
  • Једнога дана била је ноћ: изабране и нове пјесме 1983. - 2015., 2015.
  • Знак у сјени, 2017.
  • Шта ми је Зеус шапнуо?, 2023.
Есеји и проза
  • Кућа декаденције, 1992.
  • Црква, улица, зоолошки врт, 1994.
  • Повратак Барбарогенија, 1995.
  • Диоклецијанова палача, 2006.
  • Прича о шпиљи, 1998.
  • Кобне слике, 2002.
  • Тигрова маст и друге приче, 2005.
  • Просјакиња, 2009.
  • Инфернет и други текстови, 2010.
  • Осмех Падре Пија, 2017.
  • Збогом, пустињо, 2021.
Издања на страним језицима
  • Еццлесиа инвисибилис, Букурешт, 2001.
  • Исоломаниа, Ајаццио, 2004.
  • Цхерриес Неw Јорк, 2004.
  • Ктхими и Барброгјениве, Тетово, 2006.
  • Циел/Терре, 2008.
  • Ле бауме ду тигре, Бруxеллес, 2009.
  • Дие Беттлерин, Граз, 2009.
  • Ла мендианте, Брисел, 2012.
  • Цер/Паминт, Јаши 2016.
  • Песма ефемера, Јаши 2016.
  • Ла маисон ду децлин, Брисел, 2017.
  • Кронос, Буенос Ајрес, 2017.
  • Балсам де тигру, Јаши, 2022.
  • Је ресте плус лонгтемпс данс ла мер, Лион, 2022.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Катунарић, Дражен; Начитано срце, Церес Загреб, 1999.
  2. ^ „Дражен Катунарић, књижевник”. matica.hr. Архивирано из оригинала 05. 11. 2020. г. Приступљено 4. 10. 2017. 
  3. ^ „Чланови ХДП”. hrvatskodrustvopisaca.hr. Архивирано из оригинала 19. 10. 2017. г. Приступљено 4. 10. 2017. 
  4. ^ „Katunarić Dražen – HAZU”. www.info.hazu.hr. Приступљено 2024-06-14. 
  5. ^ „Izabrani novi članovi HAZU: Hrvatska dobila 17 novih akademika – HAZU”. www.info.hazu.hr. Приступљено 2024-06-14. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]