Пређи на садржај

Канада на Летњим олимпијским играма 1920.

С Википедије, слободне енциклопедије
Канада
на олимпијским играма
МОК кодCAN
НОКОлимпијски комитет Канаде
COC-спољашња веза
Летње олимпијске игре 1920. (Антверпен)
Такмичара52 у 9 спорт.
Носилац
заставе
Арчи МекДамид
Медаље
поз.: 12
Злато Сребро Бронза Укупно
3 3 3 9
Учешће на играма (преглед)
Летње игре
1896 • 1900 • 1904 • 1908 • 1912 • 1920 • 1924 • 1928 • 1932 • 1936 • 1948 • 1952 • 1956 • 1960 • 1964 • 1968 • 1972 • 1976 • 1980 • 1984 • 1988 • 1992 • 1996 • 2000 • 2004 • 2008 • 2012 • 2016  • 2020
Зимске игре
1924 • 1928 • 1932 • 1936 • 1948 • 1952 • 1956 • 1960 • 1964 • 1968 • 1972 • 1976  • 1980 • 1984 • 1988 • 1992 • 1994 • 1998 • 2002 • 2006 • 2010 • 2014 • 2018
Чланови Винипег Фалконса на путу за Антверпен

Канада је учествовала на Летњим олимпијским играма, одржаним 1920. године у Антверпену Белгија, по пети пут у својој историји, освојивши на овим играма три злата, три сребра и три бронзе. Канада је на овим играма освојила своје прво злато у хокеју на леду. Турнир у хокеју на леду је на овим играма био одржан као део процеса увођења зимских спортских дисциплина на Олимпијске игре.

Ерл Томсон, који је освојио злато за Канаду у трци 110 m препоне, уједно је и поставио нови светски рекорд у овој дисциплини. Пошто је Томсон одрастао у Калифорнији Американци су тражили да се он такмичи за њих. Међутим, као становник канадске провинције Саскачеван, Томсон се одлучио да се такмичи за Канаду што су му атлетска правила дозвољавала. Са друге стране, други канадски освајач златне медаље боксер Алберт Шнајдер, је био амерички држављанин које се преселио у канадски град Монтреал и боксерска правила су му дозвољавала да се такмичи за Канаду.

У хокеју на леду Канаду је представљала екипа из Винипега, Винипег фалконс. У три утакмице Канада је забележила три победе са укупном гол-разликом 29:1, победивши редом Чехословаке, САД и Шведску[1].

Освајачи медаља

[уреди | уреди извор]

Канада је у укупном скору завршила као дванаеста нација по броју медаља, укупно девет, од тога три златне, три сребрне и три бронзане медаље.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ TSN Архивирано на сајту Wayback Machine (4. јун 2011), Приступљено 8. 4. 2013.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]