Каталаза
| Каталаза | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Идентификатори | |||||||||
| ЕЦ број | 1.11.1.6 | ||||||||
| ЦАС број | 9001-05-2 | ||||||||
| Базе података | |||||||||
| ИнтЕнз | ИнтЕнз преглед | ||||||||
| БРЕНДА | БРЕНДА приступ | ||||||||
| ExPASy | NiceZyme преглед | ||||||||
| KEGG | KEGG приступ | ||||||||
| MetaCyc | метаболички пут | ||||||||
| ПРИАМ | профил | ||||||||
| Структуре ПБП | RCSB PDB PDBe PDBsum | ||||||||
| Онтологија гена | AmiGO / EGO | ||||||||
| |||||||||
| Каталаза | |||||
|---|---|---|---|---|---|
| |||||
| Идентификатори | |||||
| Симбол | Catalase | ||||
| Пфам | PF00199 | ||||
| ИнтерПро | IPR011614 | ||||
| ПРОСИТЕ | PDOC00395 | ||||
| СКОП | 7cat | ||||
| |||||
Каталаза је широко распрострањен ензим и среће се код прокариота и еукариота. Представља део антиоксидативне заштите организма. Каталаза разлаже токсични водоник пероксид на молекул кисеоника и воду. Водоник пероксид заједно са супероксидним анјоном (О2-), хидроксилним радикалом (ОН*) и синглетним кисеоником спада у слободне радикале кисеоника.[1][2]
Грађа, особине, улога
[уреди | уреди извор]Каталаза је изграђена из четири подјединице (тетрамер), при чему свака подјединица садржи по молекул хема.[3][4] Заступљен је готово код свих организама, почев од микроорганизама, биљака, животиња до човека. Код човека је широко заступљена, посебно у ћелијама јетре у пероксизомома и црвеним крвним зрнцима. Основна улога овог ензима је разградња водоник пероксида:
Код човека и други ензими као нпр. глутатион пероксидаза могу да разграде водоник пероксид. Глутатион пероксидаза је у физиолошким условима (мала концентрација водоник пероксида), чак активнија од каталазе. Кад концентрација водник пероксида порасте укључује се каталаза.
Многе бактерије поседују овај ензим, као један од патогених фактора. У процесу фагоцитозе леукоцити (ћелије одбрамбеног система) убијају бакерије стварањем поменутих слободних радикала кисеоника. Присуство каталазе код неких бактерија им омогућава да преживе у непријатељској средини. На основу присуства овог ензима могу се идентификовати неке бактерије као нпр. стафилококус ауреус. Уколико се дода водоник пероксид услед његове разградње каталазом појављују се мехурићи кисеоника.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Даринка Кораћевић; Гордана Бјелаковић; Видосава Ђорђевић: Биохемија, Савремена администрација. ISBN 978-86-387-0622-8.
- ^ Donald Voet; Judith G. Voet (2005). Biochemistry (3 изд.). Wiley. ISBN 9780471193500.
- ^ Chelikani P, Fita I, Loewen PC (2004). „Diversity of structures and properties among catalases”. Cell. Mol. Life Sci. 61 (2): 192—208. PMID 14745498. doi:10.1007/s00018-003-3206-5.
- ^ Goodsell, D. S. (1. 9. 2004). „Catalase”. Molecule of the Month. RCSB Protein Data Bank. Архивирано из оригинала 01. 10. 2020. г. Приступљено 11. 2. 2007.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Damage-Based Theories of Aging (језик: енглески)
- CAT (језик: енглески)
- Catalase FAQ (језик: енглески)
- Catalase Enzymatics, Expression and Applications MadSci Network Архивирано на сајту Wayback Machine (9. март 2009) (језик: енглески)
