Пређи на садржај

Коканд

Координате: 40° 31′ N 70° 56′ E / 40.517° С; 70.933° И / 40.517; 70.933
С Википедије, слободне енциклопедије
Коканд
узб. Qo‘qon/Қўқон
рус. Коканд
City
Коканд на карти Узбекистана
Коканд
Коканд
Локација у Узбекистану
Коканд на карти Азије
Коканд
Коканд
Локација у Узбекистану
Координате: 40° 31′ N 70° 56′ E / 40.517° С; 70.933° И / 40.517; 70.933
Држава Узбекистан
ОбластСамаркандска
НасељенХ век
Површина
 • Укупно67 km2 (26 sq mi)
Надморска висина409 m (1.342 ft)
Становништво (2020)
 • Укупно274,700
 • Густина4,1/km2 (11/sq mi)
Поштански број150700
Веб-сајтqoqon.uz

Коканд ( узб. Qo‘qon/Қўқон ) је град у региону Фергана у Узбекистану .

Историја

[уреди | уреди извор]

Опште информације

[уреди | уреди извор]

Коканд је један од најстаријих градова Централне Азије. Помиње се под разним именима још од 10. века, али је свој процват доживео у 18. веку.

У периоду од 1709. до 1876. године постаје престоница Кокандског каната [1], који се простирао на територијама савременог Узбекистана, Таџикистана, Киргистана, јужног Казахстана и аутономног ујгурског региона Синђанг у Кине ( Источни Туркестан ) [2] .

Од 1876. Коканд је био део Ферганске области Руске империје, а затим Узбечке ССР у Совјетском Савезу. Сада је припада Ферганском региону Узбекистана.

Коканд се налази на раскрсници две главне маршруте кроз Ферганску долину : северозападна кроз планине до Ташкента и западна према Хучанду (Таџикистан).

Бухарски канат

[уреди | уреди извор]

Територија будућег Кокандског каната од 1500-1709 била је део Бухарског каната.


Кокандски канат

[уреди | уреди извор]
Коканд. Спољна капија Ханове палате (1870-их)

Постојао је од око 1710. године када се отцепио од Бухарског каната па до 1876. године када је припојен Руском царству.

Кокандски канови настојали су да својој династички легитимитет потврдити , повезујући своје порекло чак и са Тамерланом, а такође и тврдећи да су поседовали целу Фергану од давнина. Према локалним легендама, чувени султан Бабур, потомак Тамерлана, ишао је из Самарканда у Индију преко Фергане, где је једна од његових жена родила дечака на путу између Хуџанда и Канибадама, које је потом усвојило локално племе.

Руски Туркестан

[уреди | уреди извор]
Грб града Коканда одобрен је 22. октобра 1908. заједно са другим амблемима Ферганске области

Дана 19. фебруара 1876. године, Коканд су освојиле руске трупе под командом генерала Скобељева . Русија је укинула канат, а Коканд је ушао у формирану област Фергана као део Руског Туркестана, постајући административни центар Кокандског округа .

Након присаједињења Коканда Русији, канова палата је претворена у тврђаву, а кроз градске блокове-махале су формиране су улице, дуж којих су се почеле појављивати грађевине европске архитектуре.

Град се брзо претворио у главни центар привредне активности у Туркестану, престигавши чак и Ташкент по броју банака.

Туркестанска аутономија

[уреди | уреди извор]

Око три месеца (од 27. новембра 1917. до 22. фебруара 1918.) град Коканд је био центар непризнате државе Туркестанске аутономије.

И простирао се на територији савременог Узбекистана, Казахстана и Киргистана.

Према бројним историчарима, Туркестанска аутономија је била прва демократска и секуларна независна држава у Централној Азији .

Узбекистанска ССР

[уреди | уреди извор]

Иако су припадници покрета Басмачи пружали жесток отпор , град и долина су, до јуна 1920 године, били заузети од стране совјетских трупа [3] .

Године 1920, главни град Ферганске области је пресељен у Коканд из Скобељева . Године 1924, након националног разграничења, Коканд је постао део Узбекистанске ССР.

Географија

[уреди | уреди извор]

Коканд се налази на истоку Узбекистана, у југозападном делу Ферганске долине . Налази се 228 км југоисточно од главног града Узбекистана - Ташкента, 115 км западно од Андијана и 88 км западно од Фергане .

Становништво

[уреди | уреди извор]

Од 1. јануара 2016. године становништво је износило преко 239.900 становника [4] [5] . Коканд је један од три највећа града у региону Фергана заједно са Ферганом и Маргиланом .

Становништво углавном чине Узбеци (више од 90%), док у граду живе и представници више од 30 националности.

Раст становништва Коканда [6]

[уреди | уреди извор]
Година Популација
1897 81 300
1939 84 700
1959 105 100
1990 175 000
1995 187 000
1998 191 100
1999 193 800
2000 197 400
2007 206 500
2013 233 500
2016 239 900
2020 254 700

Становништво према попису из 1897. године

[уреди | уреди извор]

Према општем попису становништва Руске империје, обављеном 9 [по јулијанском 1897 године] фебруара. [7] директним испитивањем целокупног становништва истог датума, у складу са „Правилником о 1. општем попису становништва Руске империје“ одобреним 1895. године, Коканд је био велики град у средњој Азији.

Становништво и етнички састав Ферганске области по градовима 1897. [8]

Град Укупно Сарти Узбеци Таджици Руси Киргизи Кашгарци Турци Пољаци Немци Јермени Роми Јевреји Татари
Коканд 81 354 20 907 54 673 2696 1542 74 73 69 215 61 36 439 275 206
Наманган 62 017 52 890 6 691 1026 48 10 6670 192 46 - 2 110 194
Андижан 47 627 45 366 4 51 950 37 4 5 194 49 7 2 97 114
Стари Маргелан 36 490 35 645 - 3 98 20 33 4 1 - 2 - 652 7
Ош 34 157 8 5 107 989 - - 32 432 188 45 - - 46 24
Чуст 13 785 257 376 12 718 - - - 421 - - - - - -
Нови Маргелан 8928 2308 300 236 4563 88 19 5 727 158 49 9 186 151

Економија

[уреди | уреди извор]

Коканд је центар хемијске, памучне, машиноградње, прехрамбене и лаке индустрије. Обим производа произведених у великим индустријским предузећима у 2006. години износио је 72,9 милијарди сома. Коканд је такође велико железничко чвориште. Овде се налази управа регионалног железничког чвора Фергана.


Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ AN ACCOUNT OF THE KINGDOM OF CAUBUL, AND ITS DEPENDENCIES, IN PERSIA, TARTARY, AND INDIA; A VIEW OF THE AFGHAUN NATION, AND A HISTORY OF THE DOORAUNEE MONARCHY. BY THE HON. MOUNTSTUART ELPHINSTONE. NEW AND REVISED EDITION. IN TWO VOLUMES. VOL. I. LONDON: RICHARD BENTLEY, NEW BURLINGTON STREET, 1839. Р. 119
  2. ^ Кокандское ханство
  3. ^ Составитель Сергей Пискунов. Борьба с басмачами в Средней Азии (1918—1938). Хронология событий. Архивирано на сајту Wayback Machine (16. октобар 2011) Сайт «Хронос»//hrono.ru
  4. ^ name="uz.2016"
  5. ^ „Статистический буклет «О населении языком цифр»”. Архивирано из оригинала 2014-10-14. г. Приступљено 2014-10-11. 
  6. ^ Ата-Мирзаев. Народонаселение Узбекистана: история и современность.
  7. ^ Демоскоп Weekly.
  8. ^ Первая всеобщая перепись населения Российской Империи 1897 года. Распределение населения по родному языку и уездам Российской Империи, кроме губерний Европейской России