Објективност
Део серије о |
либертаријанизму |
---|
Објективност је карактеристика неке чињенице, исказа или теорије, која подразумева да су они утемељени на стварном стању, да су реални, исправни, истинити и да нису подложни субјективним чиниоцима.[1]
Објективан (новолат. objectivus = предметни, стваран) у најопштијем смислу значи стваран, истински, збиљски, независан од субјекта и његовог мишљења. У науци се овај појам користи у смислу непристрасан, независан од личних интереса, потреба, жеља, страхова или очекивања научника.
Пристрасност[уреди | уреди извор]
- У статистици, појам пристрасност означава нерепрезентативност узорка (одступање карактеристика узорка од карактеристика популације).
- У научном или стручном истраживању, пристрасност подразумева необјективност истраживача или стручњака, која утиче на селекцију чињеница, посматрање, процену и интерпретацију, у складу са личним жељама, страховима, очекивањима и уверењима.
Субјективност[уреди | уреди извор]
Најопштије, субјективан значи који припада, представља својство, потиче од или се односи на субјект. Овај појам може имати следећа значења:
- Унутрашњи, ментални, психички (а не спољашњи, објективан, физички).
- Особен, индивидуалан, приватан, недоступан већем броју посматрача, несаопштив, интуитиван, непроверљив (а не општи, универзалан, објективан, јаван, проверљив).
- Једностран, пристрасан, личан, под утицајем жеља, наклоности/ненаклоности, необјективан.
- Непостојећи, замишљен, илузоран, халуцинаторан (насупрот објективно постојећем, стварном).
Разграничење[уреди | уреди извор]
Горњи појмови не одражавају апсолутне дефиниције, већ само међусобне односе. Кад се каже објективан научни метод, подразумева се да његов опозит у науци није прихваћен. Објективан научни метод је мање (или минимално) субјективан од свог опозита, из једноставног разлога што га производи субјекат, а не објекат.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Требјешанин, Жарко (2018). Речник психологије. Београд: Агапе књига. стр. 370. ISBN 978-86-918127-8-2.
Види још[уреди | уреди извор]
Додатна литература[уреди | уреди извор]
- Bachelard, Gaston. La formation de l'esprit scientifique: contribution à une psychanalyse de la connaissance. Paris: Vrin, 2004. ISBN 2-7116-1150-7.
- Castillejo, David. The Formation of Modern Objectivity. Madrid: Ediciones de Arte y Bibliofilia, 1982.
- Kuhn, Thomas S. The Structure of Scientific Revolutions. Chicago: University of Chicago Press, 1996, 3rd ed. ISBN 0-226-45808-3.
- Megill, Allan. Rethinking Objectivity. London: Duke UP, 1994.
- Nagel, Ernest. The Structure of Science. New York: Brace and World, 1961.
- Nagel, Thomas. The View from Nowhere. Oxford: Oxford UP, 1986
- Nozick, Robert. Invariances: the structure of the objective world. Cambridge: Harvard UP, 2001.
- Popper, Karl. R. Objective Knowledge: An Evolutionary Approach. Oxford University Press, 1972. ISBN 0-19-875024-2.
- Rescher, Nicholas. Objectivity: the obligations of impersonal reason. Notre Dame: Notre Dame Press, 1977.
- Rorty, Richard. Objectivity, Relativism, and Truth. Cambridge: Cambridge University Press, 1991
- Rousset, Bernard. La théorie kantienne de l'objectivité, Paris: Vrin, 1967.
- Schaeffler, Israel. Science and Subjectivity. Hackett, 1982. Voices of Wisdom; a multicultural philosophy reader. kessler
Спољашњи извори[уреди | уреди извор]
- Objectivity, Internet Encyclopedia of Philosophy, Приступљено 25. маја 2011. године (језик: енглески)
- Subjectivity & Objectivity, Приступљено 25. маја 2011. године (језик: енглески)