Пређи на садржај

Преснац

С Википедије, слободне енциклопедије

Преснац
Колекција из Вејн националне шуме, Охајо, показује типичне варијације боје
Lactifluus volemus var. flavus
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Врста:
L. volemus
Биномно име
Lactifluus volemus
(Fr.) Kuntze (1891)
Синоними[1]

[2]

[3]

Списак
  • Agaricus lactifluus L. (1753)
  • Agaricus oedematopus Scop. (1772)
  • Agaricus volemus Fr. (1821)
  • Lactarius oedematopus (Scop.) Fr. (1838)
  • Lactarius volemus (Fr.) Fr. (1838)
  • Galorrheus volemus (Fr.) P.Kumm. (1871)
  • Lactarius lactifluus (L.) Quél. (1886)
  • Lactifluus oedematopus (Scop.) Kuntze (1891)
  • Lactarius wangii H.A.Wen & J.Z.Ying (2005)

Преснац или пресна млечица (лат. Lactifluus volemus) је врста јестиве гљиве из породице Russulaceae. Клобук је наранџастосмеђ, касније светлији, у средини тамнији и удубљен, у почетку има јако увијену ивицу, гладак, го, на ивиц подвијен, мастан, широк 5-12 цм. Листићи су бледожути, касније потамне, на притисак посмеђе, густи су, танки, спуштени низ стручак. Стручак је боје као и клобук, на додир посмеђи, ваљкаст, тврд, пун, чврст, висок 6-10 цм, пречника 1-2 цм. Месо је бело, касније посмеђи, дебело, тврдо, ломљиво, има пуно белог млечног сока које на светлости посмеђи, слаткастог је укуса. Споре су округле, отисак је беле боје.

Станиште

[уреди | уреди извор]

Распрострањена је у Европи, Азији и Северној Америци. Расте појединачно или чешће у групама лети до касне јесени, станишта су листопадне, црногоричне и мешовите шуме.

Етимологија

[уреди | уреди извор]

Име пресна млечница добила је јер се може јести сирова (пресна). На страним језицима називи су (енгл. weeping milk cap, voluminous-latex milky), (фр. lactaire à lait abondant), (итал. peveraccio giallo), (шп. lactario anaranjado), (словен. sočna mlečnica, brinjeva mlečnica, mlečna pečenica).

Употреба

[уреди | уреди извор]
Lactarius volemus, dried[4]
Нутритивна вредност на 100 g (3,5 oz)
Енергија1.631 kJ (390 kcal)
64 g
4 g
25,2 g
Минерали
Бакар
(90%)
1,8 mg
Гвожђе
(12%)
1,5 mg
Манган
(67%)
1,4 mg
Цинк
(35%)
3,3 mg
Проценти су грубе процене засноване на америчким препорукама за одрасле.
Извор: NDb USDA

Јестива је гљиве, врло цењена, може се јести и сирова. Слабо подноси замрзавање и сушење.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Species synonymy: Lactarius volemus. Species Fungorum. CAB International. Архивирано из оригинала 10. 06. 2011. г. Приступљено 27. 03. 2010. 
  2. ^ Hesler LR, Smith AH (1979). North American Species of Lactarius. Ann Arbor, Michigan: The University of Michigan Press. стр. 162—66. ISBN 978-0-472-08440-1. 
  3. ^ Wang X-H. (2007). „Type studies of Lactarius species published from China”. Mycologia. 99 (2): 253—68. PMID 17682778. doi:10.3852/mycologia.99.2.253. 
  4. ^ Nutritional values are based on chemical analysis of Turkish specimens, conducted by Çolak and colleagues at the Department of Chemistry, Karadeniz Technical University. Source: Colak A, Faiz Ö, Sesli E (2009). „Nutritional composition of some wild edible mushrooms” (PDF). Türk Biyokimya Dergisi [Turkish Journal of Biochemistry]. 34 (1): 25—31. Архивирано из оригинала (PDF) 17. 07. 2011. г. Приступљено 25. 03. 2017. 

Матија Јосиповић, (2012) Гљиве - водич за препознавање, Ријека: Leo-commerce, ISBN:978-953-218-340-5