Пређи на садржај

Радован Влајковић

С Википедије, слободне енциклопедије
радован влајковић
Радован Влајковић
Лични подаци
Датум рођења(1922-11-18)18. новембар 1922.
Место рођењаБуђановци, код Руме, Краљевина СХС
Датум смрти12. новембар 2001.(2001-11-12) (78 год.)
Место смртиНови Сад, Србија, СР Југославија
Професијадруштвено-политички радник
Деловање
Члан КПЈ од1943.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
СлужбаНОВ и ПО Југославије
19411945.
Председник Народне скупштине
САП Војводине
Период18. јул 196320. април 1967.
ПретходникСтеван Дороњски
НаследникИлија Рајачић
Председник Председништва
САП Војводине
Период19741981.
ПретходникФункција установљена
НаследникПредраг Владисављевић
Председник Председништва СФРЈ
Период15. мај 198515. мај 1986.
ПретходникВеселин Ђурановић
НаследникСинан Хасани

Одликовања
југословенска одликовања:
Орден јунака социјалистичког рада Орден заслуга за народ са златним венцем Орден братства и јединства са сребрним венцем
Орден за храброст
Орден заслуга за народ са сребрним венцем
Орден заслуга за народ са сребрним венцем
Партизанска споменица 1941.
инострана одликовања:
Орден финске беле руже (Финска)

Радован Влајковић (Буђановци, код Руме, 18. новембар 1922Нови Сад, 12. новембра 2001), учесник Народноослободилачке борбе и друштвено-политички радник СФР Југославије, СР Србије и САП Војводине и јунак социјалистичког рада. Од 15. маја 1985. до 15. маја 1986. године обављао је функцију Председника Председништва СФР Југославије. Био је председник Народне скупштине САП Војводине, односно председник Председништва Социјалистичке Аутономне Покрајине Војводине у два наврата.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Радован Влајковић рођен је 18. новембра 1922. године у селу Буђановци, код Руме.[1] Завршио је стручну продужну школу. Пре Другог светског рата био је кожарски радник, када је већ припадао радничком покрету.

Народноослободилачкој борби се прикључио 1941. године. Члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ) постао је 1943. године. За време рата био је политички радник у Срему и Банату.

После ослобођења Југославије, вршио је многе одговорне друштвено-политичке функције:

Више пута је биран за посланика Покрајинске и Савезне скупштине. Био је и посланик Већа народа Савезне скупштине.

Умро је 12. новембра 2001. године у Новом Саду.

Носилац је Партизанске споменице 1941. и више других југословенских одликовања, међу којима су — Орден јунака социјалистичког рада, Орден заслуга за народ са златном звездом, Орден братства и јединства са сребрним венцем, Орден за храброст и Орден заслуга за народ са сребрном звездом. Од иностраних одликовања, истиче се Орден финске беле руже Републике Финске.

  1. ^ Europa Publications Limited (1990). The International Who's who: 1990-91. Europa Publications Limited. ISBN 9780946653584. Приступљено 2015-03-02. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Југословенски савременици: Ко је ко у Југославији. „Хронометар“, Београд 1970. година.