Пређи на садржај

Семегњево

Координате: 43° 45′ 04″ С; 19° 35′ 02″ И / 43.751166° С; 19.583833° И / 43.751166; 19.583833
С Википедије, слободне енциклопедије
Семегњево
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округЗлатиборски
ОпштинаЧајетина
Становништво
 — 2011.Пад 183
Географске карактеристике
Координате43° 45′ 04″ С; 19° 35′ 02″ И / 43.751166° С; 19.583833° И / 43.751166; 19.583833
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина922 m
Семегњево на карти Србије
Семегњево
Семегњево
Семегњево на карти Србије
Остали подаци
Позивни број031
Регистарска ознакаUE

Семегњево је насеље у Србији у општини Чајетина у Златиборском округу. Према попису из 2011. било је 183 становника.

На западној граници Златибора, у подножју Семегњевске горе и њеног највишег врха, Вијогора (1.281 метар надморске висине), налази се село Семегњево. Празник села су Прве Тројице, а празник сеоске цркве је Ивањдан.

Семегњево је на северозападу од Златибора. На средини села је Семегњевско Поље, заталасано и око њега куће. Около су брда: Вијогор, Лупоглав, Лисичина, Велико Брдо, Ди?бор, и Груда. Кроз село тече Скакавац и Сандучки Поток у Црни Рзав. Извори су : Божанића Извор, Сандук, Камичак, Пишчева Чесма, Пековића Чесма и Шаш. Земљиште се назива: Питомине, Баре, Мало Поље, Окомиште, Њивице, Јагњило, Бели Брег, Поток, ?а?ино Брдо, Поље, Обарак и Вратановац. Шума је: Дебело Брдо, Тичија Глава и Велико Осоје. У доба Проклете Јерине сејали су неколико година неко семе које није издавало (није ницало), те су говорило да је то семе гњево, отуда име села Семегњево. У Семегњевском Пољу у Обрви је Грчко Гробље.

Овде се налазе Црква брвнара у Семегњеву и Школа „Бранислав Пишчевић” Семегњево.

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Семегњево живи 275 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 51,9 година (49,1 код мушкараца и 54,8 код жена). У насељу има 123 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,44.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Пре 300 година досељени су из Пиве: Пековићи (Благојевићи, Божовићи и Јездимировићи), Костићи (Вујовићи и Јездимировићи) и Пишчевићи из пивског села Пишћа (Пишче) где их има и сад велика породица Добриловића, сви славе Јован-дан, и имају осељене рођаке: од Костића Делићи Божићи и Кулаши у Шљивовици и Семегњев??и (Николићи) на Филиповића Брду у Заовинама, а од Пишчевића Шућури у Шљивовици и породица јунака Стојана Чупића у Црнобар. Салашу у Мачви. У почетку 19. Века су досељени: Црепуљари из Штрбаца (сл. Пантелејев-дан и радили црепуље), Јањићи из По????? код Ужица (сл. Ђурђев-дан), Маричићи из Мокре Горе и Тошићи из Ојковице. Пре 140 година досељени су Џамбаси (Думоњићи, Милинковићи и Костићи) и Виторовићи из Бјеле Реке на своја колибишта и Маричић из Херцеговине.


График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 844
1953. 925
1961. 888
1971. 850
1981. 592
1991. 416 412
2002. 300 300
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
299 99,66%
непознато
  
0 0,0%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]