Пређи на садржај

Сухој Су-49

С Википедије, слободне енциклопедије
Сухој Су-49

Сухој Су-49
Сухој Су-49

Општи подаци
Намена школско-трренажни авион
Посада 2
Порекло  Русија
Произвођач Сухој
Пробни лет 2001.
Уведен у употребу није уведен
Статус прототип
Први оператер  Русија
Број примерака 2
Димензије
Дужина 7,84 m
Висина 2,89 m
Распон крила 9,19 m
Површина крила 12,20 m²
Маса
Празан 1.050 kg
Нормална полетна 1.340 kg
Максимална 1.500 kg
Погон
Мотори клипни са ваздушним хлађењем
Број мотора 1
Физичке особине
Клипноелисни мотор Веденејев М-14ПФ
Снага КЕМ-а 270 kW
Снага КЕМ-а у кс 360 кс
Перформансе
Макс. брзина на Hопт. 350 km/h
Економска брзина 295 km/h
Долет 1.500 km
Плафон лета 4.000 m
Брзина пењања 1.080 m/min
Портал Ваздухопловство

Сухој Су-49 (рус. Сухой Су-49) је једномоторни, двоседи лаки руски нискокрилни авион за обуку и транажу у летењу развијен 2000. године.

Пројектовање и развој

[уреди | уреди извор]

Авион Сухој Су-49 је пројектован и направљен у фабрици Сухој на основу претходног модела Сухој Су-29 и намена му је обука и тренажа пилота. Пројект је почео да се ради 1999, а израда 4 прототипа 2000. (два прототипа за статичко, а два за летна испитивања). Први прототип је завршен крајем 2000. кад је обављен први пробни лет, а главни пројектант овог авиона је В. П. Кондратијев.

Технички опис

[уреди | уреди извор]

Сухој Су-49 је лаки двоседи авион за обуку и тренажу у летењу пилота. То је авион мешовите конструкције нискокрилни једнокрилац са једним клипним ваздухом хлађеним радијалним мотором са 9 цилиндара. Опремљен је мотором Веденејев М-14ПФ снаге 270 kW, и трокраком елисом од композитног материјала (Хофман) променљивог корака са редуктором. Авион има увлачећи стајни трап система „трицикл“ са предњом носном ногом са два точка близанца (један поред другог). Предња нога се увлачи у труп авиона повлачењем уназад, а крилне ноге се увлаче у крила преклапањем ка средишту авиона. Авион је робусне конструкције направљен од лаких композитних материјала, пластике и стаклених влакана, углљеничних влакана, нерђајучег челика високе еластичности, титанијума и алуминијумских легура. Учешће композитних материјала у укупној маси авиона износи преко 70%. Његова робусна конструкција толерише G оптерећења у границама од +9 до -9 а то је граница коју могу да поднесу само ретки пилоти. Крила авиона су трапезастог облика са равном нападном ивицом и равним косим завршетком. Пилоти су смештен у затвореном кокпиту који је смештен изнад крила па према репу. Унутрашњост кабине авиона је ергономски прилагођена пилотима, са удобним седиштем, нагнутим под углом од 35о и појасом за везивање. Дизајн кабине омогућава пилоту и инструктору да прецизно контролишу положај авиона у простору. Авион је опремљен седиштем за катапултирање у случају ванредне опасности.[1][2][3]

Оперативно коришћење

[уреди | уреди извор]

Авион Сухој Су-49 је победио на конкурсу ВВ Русије као авион за основну обуку кадета пилота, сада се очекује прва поруџбина ових авиона.[3]

Земље које користе овај авион

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Сухой Су-49”. www.airwar.ru. Приступљено 14. 9. 2011. 
  2. ^ „Deutsche Suchoj Homepage [Suchoj ab 1953]”. suchoj.com. Приступљено 14. 9. 2011. 
  3. ^ а б „MZKT-8021 special wheeled chassis”. legion.wplus.net. Приступљено 14. 9. 2011. [мртва веза]

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Јанић, Чедомир (2003). Век авијације - [илустрована хронологија] (на језику: (језик: српски)). Беочин: Ефект 1. COBISS.SR 110428172. 
  • Donald, David (1997). The Complete Encyclopedia of World Aircraft (на језику: (језик: енглески)). NY: Barnes & Noble. ISBN 978-18-9410-224-7. 
  • Rendall, David (1999). Jane's Aircraft Recognition Guide (на језику: (језик: енглески)) (2nd изд.). London: Harper Collins Publishers. ISBN 978-00-0470-980-2. 
  • Taylor, Michael (1996). Brassey's World Aircraft & Systems Directory 1996/1997 (на језику: (језик: енглески)). London: Brassey's. 
  • Shavrov, V.B. History of the aircraft construction in the USSR (на језику: (језик: енглески)). ISBN 978-5-217-02528-2. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
  • „Zvanični sajt Suhoja” (на језику: (језик: руски) и (језик: енглески)). www.sukhoi.org. Приступљено 11. 2. 2011. [мртва веза]
  • „Су-26, 29, 31” (на језику: (језик: руски) и (језик: енглески)). www.sukhoi.org. Приступљено 11. 2. 2011. 
  • „Су-49” (на језику: (језик: руски)). Уголок неба. 2004. Приступљено 2. 4. 2011. 
  • „Sukhoi Su-49” (на језику: (језик: немачки)). Galerie. Приступљено 2. 4. 2011. 
  • „The Sukhoi Su26; Su29 & Su31” (на језику: (језик: енглески)). www.airliners.net. Приступљено 11. 2. 2011. 
  • „МЗКТ-8021” (на језику: (језик: руски)). Русская сила. Приступљено 21. 3. 2011. [мртва веза]