Пређи на садржај

Хистеросалпингографија

С Википедије, слободне енциклопедије
Хистеросалпингографија
Класификација и спољашњи ресурси
СпецијалностГинекологија
МКБ-9-CM87.8
MedlinePlus003404
MeSHD007047

Хистеросалпингографија (ХСГ) једна је од минимално инвазивних радиолошких и гинеколошких метода испитивања морфологије унутрашњих гениталних органа, убризгавањем радиолошког контрастног средства кроз канал грлића материце у матерчну дупљу и јајоводе.[1]

Овом методом се поред испитивања анатомског стања грлића материце, канала грлића материце, шупљине материце и јајоваода, у истом акту утврђује пролазност јајовода и дијагностикује постојање органских (патолошких) промена на унутрашњим гениталним органима, њихова локализација и степен оштећења.[2]

Најповољни период за ХСГ испитивање је прва половина менструалног циклуса.[3]

Хистеросалпингографија, као једноставана метода, суверано „влада“ у испитивању неплодности, и често се заједно са лапароскопијом као комплементна методоа, примењује у испитивању тубарне неплодности. Међутим хистеросалпингографија је инфериорнија метода у односу на лапароскопију, јер открива и перитубарне прираслице.[4][5]

Индикације

[уреди | уреди извор]

Хистеросалпингографија се најчешће користи у дијагностиици:

  • Стерилитета опструкционог порекла.[6][7]
  • Гениталне туберкулозе
  • Бенигних, па чак и малигних тумора материце и јајовода
  • Амонореја,
  • Интактне тубарне трудноће.

Такође ХСГ има велики дијагностички значај за зтврђивање:

  • Развојних аномалија унутрашњих полних органа,
  • Диференцијално дијагностичке разлике материце од гениталних и екстрагениталних тумора мале карлице.

Контраиндикације

[уреди | уреди извор]
  • Трудноћа или сумња на трудноћу
  • Након инфекције или враћења инфекције на репродуктивне органе
  • Алергија на контрастно средство
  • Крварења из материце

Начин извођења

[уреди | уреди извор]
Убризгавање контрастног средства

Хистеросалпингографија се спроводи тако што се на грлић материце постави инструмент, кроз који се убризгава констраст. Након убризгавања контрастно средство испуњава канал грлића материце, материцу, улази у јајоводе и ако су њихови отвори пролазни, доспева у трбушну шупљину. Убризгавање контраста и његово испуњавање гениталних шупљина посматра се уз момоћ рентгенског зрачења.[3]

ХСГ се у начелу изводи без анестазије мада се може радити и у краткотрајној општој анестезији. Процедура је безболна, кратко траје и током ње начине се минимум три радиолошка снимка. Пацијенткиња већ након два до три сата после снимања може да иде кући. Након прегледа снимака снимка гинеколог може да предложити кораке у даљем испитивању или лечењу.

Пре приступања ХСГ пацијенткиња мора прибавити потврду да нема микроорганизме у вагини и грлићу материце, како се током извођењем ХСГ микроорганизми из вагине не би пренели у материцу. Такође неопходно је урадити и лабораторијске анализе крви (седиментација еритроцита и број леукоцита), које могу да укажу на постојање неке инфекције у организму.

Нежељена дејства

[уреди | уреди извор]

Компликације које могу настати у току хистеросалпингографије су:[5]

  • Инфекција унутрашњих гениталних органа,
  • Алергијске реакције, на употребљени материјал и контрастно средство,
  • Емболија, ако са грешком из шупљине материце унесе ваздух у крвне судове. Опасност од емболије не постоји при коришћењу водених раствора контрастник средстава, због чега се она, уместо уљаних) данас углавном и употребљавају.
  • Руптура јајовода, иако се ретко дешава током интервенцији ипак је могућа. Да би се избегла током интервенције, према пространству материчне шупље убризгава се, највише до 8 cm³ контрастног средства под дозираним максималним притиском који не сме да прелази 2,5 бара.

Мере превенције

[уреди | уреди извор]

После хистеросалпингографије, која се врши амбулантно, жена треба да остане три дана у постељи да би избегла евентуалну инфекцију. Ради превенције запаљења у појединој литератури се препоручујуе да жена узима неколико дана сулфонамиде и антибиотике.[7]

Како истовремена инсуфлација јајовода са хистеросалпингографијом, као методе у себи крију знатне опасности у погледу евентуалних компликација, и треба их користити на крају испитивања, како би се искључило постојања свих осталих разлога за неплодност жене.[4]

  1. ^ Drobnjak P, Berić B, Šulović V, Ginekologija, Mediicnska knjiga, Beograd-Zagreb, 1980.
  2. ^ Grgurević M, Pavlić Z, Grizelj V. Ginekologija, Yumena, Zagreb, 1987
  3. ^ а б Kase NG, Weingold AB, Lucas WE. Connell E.B. Principles and Practice Clincal Gynecology, John Wiley & Sons, Inc, 1983.
  4. ^ а б Rajah, R.; McHugo, J. M.; Obhrai, M. (1992). „The role of hysterosalpingography in modern gynecologycal practice.”. Br J Radio1. 65 (778): 849—51. PMID 1422656. doi:10.1259/0007-1285-65-778-849. .
  5. ^ а б Trpčevski T. Komparacija dijagnostičke preciznosti izmedju histerosalpingografije, laparoskopije i histeroskopije u ispitivanju infertilnih žena. Subspecijalistički rad. Medicinski fakultet, Beograd l993
  6. ^ Grabiec, M.; Szymanski, W.; Ludwikowski, G.; Tyloch, M.; Lukaszewicz, A.; Chwarścianek, P. (1994). „HSG usuefulness in diagnosing infertility”. Ginekol Po1. 65 (3): 121—4. PMID 8001845. .
  7. ^ а б Majstorović J. Komparativne vrednosti histerosalpingografije i celioskopije u dijagnostici opstrukcionog steriliteta u žena. Magistarski rad. Medicinski fakultet, Beograd 1984.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).