Jump to content

Бертолд Брехт: Difference between revisions

Az Википедиа
Content deleted Content added
x робот илова карда истодааст: qu:Bertolt Brecht
x →‎Зиндагинома: ислоҳи вожаҳо using AWB
 
(41 intermediate revisions by 22 users not shown)
Satri 1: Satri 1:
{{Адиб
== Иуген Бертолд Фредрих Брехт ==
|навъи фаъолият = {{шоир|}}
}}
[[Акс:Bundesarchiv Bild 183-24300-0049, Bertolt Brecht und Helene Weigel am 1. Mai.jpg|thumb|right|Бертолд Брехт]]
[[Акс:Bertolt-Brecht.jpg|thumb|right|Бертолд Брехт]]


'''Бертолт Брехт''' ({{забон-код|de|Bertolt Brecht}}; номи пурра ''Eugen Berthold Friedrich Brecht'' — '''Ойген Бертолт Фридрих Брехт'''; [[1898]]-[[1956]]) — шоири олмонӣ, прозаик, драматург, реформатор театра, асосгузори театр «Берлинский ансамбль», [[коммунист]].
'''Иуген Бертолд Фредрих Брехт ( [[10 Феврал]]и соли [[1898]] дар [[Аугсбург]] ба дунё омада, [[14 Август]]и соли [[1956]] дар [[Берлин]] аз олам гузаштааст.)яке аз барчастатарин шоирони [[Олмон]]и буд.
== Ҳаёт ==
Брехт дар Аусгбург, ки падараш директори фабрикаи когазбарори буд таълим гирифтааст. Соли 1917 мактаби миёнаро хатм намуда ба Донишгоҳи Людвик -Максимиланз дохил мешавад ва илмхои духтури ва адабиётро азбар менамояд.Бреч донишомузиро муваккатан катъ мекунад чунки уро ба сафи артиш даъват менамоянд.Соли [[1919]] у хонадор мешавад ва сохиби як писар мешавад
Соли [[1920]] Брехт ба [[Берлин]] меравад ва уро хамчун аз маданиятноктарин шахсони илмшинос кабул менамоянд.Дар Берлин у бо Хелен Вейгел ном духтаре шинос шуда уро дуст медорад ва аз якум хамсараш чудо шуда бо Хелен никох мебандад. Аз ин никох у боз сохиби писаре мешавад.
Дар Берлин Бреч бо як гурух шахсони бафарханг ва рассомон аз Чумхурии Веймарер вомехурад.Навиштачоти у дар бораи чамъияти капиталисти аз тарафи омма мухокима мешуд.Хамаи рафикони Бреч коммунист буданд аммо у хеч гох ба ягон партия дохил намешуд. Яке аз корхои бехтарини онзамонаи у "Дрейгросченопер" буд.
Аз соли [[1933]] сар намуда Нейзис ( партияи социал милли) ба сахна гузошта ичро кардани корхои Бречро маън мекунад ва якчанд рафикони уро ба хабс мегирад.Баъд аз Рейстагбранд Бреч аз Олмон ба Прага , Виена ва Швецария ба Денмак меравад.
Бреч панч соли охири умри хешро дар Денмак гузаронидаастюДар соли 1938 у дар бораи Чалилио Чалилей "Хаёти Чалилей" менависад,хамоне, ки барои ба олимон хакикатро баён намуданаш аз тарафи диндорон парронида шуда буд.
Пас аз ин Бретч аввал ба Швеция сипас ба Финландия ва охир ба Маскав ба Иттифоки Шурави меояд.Аммо хатто дар пуштибонии Сталин низ у худро бехатар хисоб накарда мачбур шуд. ки ба Чин ба штатхои Муттахида равад.Бреч дар Канада кор ва зиндаги карда якчанд матнхо тарчума кардааст.
Соли [[1947]] дар мухити Мек Каси, аъзоёни коммитети фаъолони беруназамрикои Бречтро комунист эътироф мекунанд ва мехоханд ба хабс гиранд аммо Бретч ягон бор аъзои партияи комунисти набуданашро тасдик мекунад ва ба Швецария бозмегардад.


== Зиндагинома ==
Соли [[1948]] Брехт ба [[Берлин]] бармегардад.Вай яке аз нодиртарин шоир ва мухимтарин шахс барои Германияи Демократи Чавон буд.Баъд аз нашр баромадани навиштачоти Бретч дар бораи хокимияти Олмон дар соли 1953 уро хеле ва хеле азоб доданд чунки у хакикатпарвар буд.
Ойген Бертолд Фредрих Брехт [[10 Феврал]]и соли [[1898]] дар [[Аугсбург]] ба дунё омадаааст

Брехт дар Аусгбург, ки падараш директори фабрикаи когазбарори буд таълим гирифтааст. Соли 1917 мактаби миёнаро хатм намуда ба Донишгоҳи Людвик -Максимиланз дохил мешавад ва илмҳои духтури ва адабиётро азбар менамояд.Бреч донишомузиро муваккатан катъ мекунад чунки уро ба сафи артиш даъват менамоянд.Соли [[1919]] ӯ хонадор мешавад ва сохиби як писар мешавад
Соли [[1920]] Брехт ба [[Берлин]] меравад ва уро ҳамчун аз маданиятноктарин шахсони илмшинос кабул менамоянд.Дар Берлин ӯ бо Хелен Вейгел ном духтаре шинос шуда уро дӯст медорад ва аз якум хамсараш чудо шуда бо Хелен никох мебандад. Аз ин никох ӯ боз сохиби писаре мешавад.
Дар Берлин Брехт бо як гурӯҳ шахсони бафарҳанг ва рассомон аз Ҷумҳурии Веймарер вомехурад.Навиштачоти ӯ дар бораи ҷамъияти капиталисти аз тарафи омма мухокима мешуд.Хамаи рафикони Бреч коммунист буданд аммо ӯ хеч гоҳ ба ягон партия дохил намешуд. Яке аз корҳои бехтарини онзамонаи ӯ "Драйгрошенопер" буд.
Аз соли [[1933]] сар намуда Нейзис ( партияи социал милли) ба саҳна гузошта ичро кардани корҳои Бречро маън мекунад ва якчанд рафикони уро ба хабс мегирад.Баъд аз Рейстагбранд Бреч аз Олмон ба Прага , Виена ва Швецария ба Денмак меравад.
Бреч панч соли охири умри хешро дар Денмак гузаронидаастюДар соли 1938 ӯ дар бораи Чалилио Чалилей "Хаёти Чалилей" менависад,хамоне, ки барои ба олимон ҳақиқатро баён намуданаш аз тарафи диндорон парронида шуда буд.
Пас аз ин Брехт аввал ба Шветсия сипас ба Финландия ва охир ба Маскав ба Иттифоки Шуравӣ меояд.Аммо хатто дар пуштибонии Сталин низ ӯ худро бехатар ҳисоб накарда мачбур шуд. ки ба Чин ба штатҳои Муттахида равад.Брехт дар Канада кор ва зиндагӣ карда якчанд матнхо тарчума кардааст.
Соли [[1947]] дар муҳити Мек Каси, аъзоёни коммитети фаъолони беруназамрикои Бречтро комунист эътироф мекунанд ва мехоҳанд ба хабс гиранд аммо Бретч ягон бор аъзои партияи комунисти набуданашро тасдик мекунад ва ба Швецария бозмегардад.

Соли [[1948]] Брехт ба [[Берлин]] бармегардад.Вай яке аз нодиртарин шоир ва муҳимтарин шахс барои Германияи Демократи Чавон буд.Баъд аз нашр баромадани навиштачоти Бретч дар бораи хокимияти Олмон дар соли 1953 уро хеле ва хеле азоб доданд чунки ӯ ҳақиқатпарвар буд.


Брехт соли [[1956]] дар [[Берлин]] вафот кардааст.
Брехт соли [[1956]] дар [[Берлин]] вафот кардааст.


== Эзоҳ ==
[[Гурӯҳ:Адабиёти Олмон]]
{{эзоҳ}}
[[Гурӯҳ:Шахсиятҳо аз рӯи алифбо]]


[[Гурӯҳ:Адабиёти Олмон]]
[[ar:برتولت بريشت]]
[[be-x-old:Бэртальт Брэхт]]
[[bg:Бертолт Брехт]]
[[bn:বের্টোল্ট ব্রেশ্‌ট]]
[[br:Bertolt Brecht]]
[[bs:Bertolt Brecht]]
[[ca:Bertolt Brecht]]
[[cs:Bertolt Brecht]]
[[cy:Bertolt Brecht]]
[[da:Bertolt Brecht]]
[[de:Bertolt Brecht]]
[[diq:Bertolt Brecht]]
[[el:Μπέρτολτ Μπρεχτ]]
[[en:Bertolt Brecht]]
[[eo:Bertolt Brecht]]
[[es:Bertolt Brecht]]
[[et:Bertolt Brecht]]
[[eu:Bertolt Brecht]]
[[fa:برتولت برشت]]
[[fi:Bertolt Brecht]]
[[fr:Bertolt Brecht]]
[[ga:Bertolt Brecht]]
[[gl:Bertolt Brecht]]
[[he:ברטולט ברכט]]
[[hr:Bertolt Brecht]]
[[hu:Bertolt Brecht]]
[[io:Bertolt Brecht]]
[[is:Bertolt Brecht]]
[[it:Bertolt Brecht]]
[[ja:ベルトルト・ブレヒト]]
[[ka:ბერტოლტ ბრეხტი]]
[[ko:베르톨트 브레히트]]
[[ku:Bertolt Brecht]]
[[la:Bertoldus Brecht]]
[[lb:Bertolt Brecht]]
[[lv:Bertolts Brehts]]
[[mk:Бертолт Брехт]]
[[nds:Bertolt Brecht]]
[[nl:Bertolt Brecht]]
[[nn:Bertolt Brecht]]
[[no:Bertolt Brecht]]
[[oc:Bertolt Brecht]]
[[pl:Bertolt Brecht]]
[[pms:Bertolt Brecht]]
[[pt:Bertolt Brecht]]
[[qu:Bertolt Brecht]]
[[ro:Bertolt Brecht]]
[[ru:Брехт, Бертольт]]
[[sh:Bertold Breht]]
[[simple:Bertolt Brecht]]
[[sk:Bertolt Brecht]]
[[sl:Bertolt Brecht]]
[[sr:Бертолт Брехт]]
[[sv:Bertolt Brecht]]
[[tr:Bertolt Brecht]]
[[uk:Бертольт Брехт]]
[[vi:Bertolt Brecht]]
[[zh:贝尔托·布莱希特]]
[[zh-min-nan:Bertolt Brecht]]

Nusxai kununī to 06:17, 21 Oktjabr 2021

Bertold Brext
olmonī: Bertolt Brecht
Nom ba hangomi tavallud: olmonī: Eugen Berthold Friedrich Brecht
Taxallusho: Bertolt Brecht va Berthold Larsen[5]
Ta'rixi tavallud: 10 fevral 1898(1898-02-10)[1][2][3][…]
Zodgoh:
Ta'rixi darguzaşt: 14 avgust 1956(1956-08-14)[4][1][2][…] (58 sol)
Mahalli darguzaşt:
Şahrvandī (tabaijat):
Nav'i fa'olijat: şoir
Zaboni osor: olmonī[1][8]
Çoizaho:
Imzo: imzo
 Parvandaho dar Vikianbor
Bertold Brext
Bertold Brext

Bertolt Brext (olmonī: Bertolt Brecht; nomi purra Eugen Berthold Friedrich BrechtOjgen Bertolt Fridrix Brext; 1898-1956) — şoiri olmonī, prozaik, dramaturg, reformator teatra, asosguzori teatr «Berlinskij ansamblь», kommunist.

Zindaginoma[viroiş | edit source]

Ojgen Bertold Fredrix Brext 10 Fevrali soli 1898 dar Augsburg ba dunjo omadaaast

Brext dar Ausgburg, ki padaraş direktori fabrikai kogazbarori bud ta'lim giriftaast. Soli 1917 maktabi mijonaro xatm namuda ba Donişgohi Ljudvik -Maksimilanz doxil meşavad va ilmhoi duxturi va adabijotro azbar menamojad.Brec donişomuziro muvakkatan kat' mekunad cunki uro ba safi artiş da'vat menamojand.Soli 1919 ū xonador meşavad va soxibi jak pisar meşavad Soli 1920 Brext ba Berlin meravad va uro hamcun az madanijatnoktarin şaxsoni ilmşinos kabul menamojand.Dar Berlin ū bo Xelen Vejgel nom duxtare şinos şuda uro dūst medorad va az jakum xamsaraş cudo şuda bo Xelen nikox mebandad. Az in nikox ū boz soxibi pisare meşavad. Dar Berlin Brext bo jak gurūh şaxsoni bafarhang va rassomon az Çumhuriji Vejmarer vomexurad.Naviştacoti ū dar borai çam'ijati kapitalisti az tarafi omma muxokima meşud.Xamai rafikoni Brec kommunist budand ammo ū xec goh ba jagon partija doxil nameşud. Jake az korhoi bextarini onzamonai ū "Drajgroşenoper" bud. Az soli 1933 sar namuda Nejzis ( partijai sotsial milli) ba sahna guzoşta icro kardani korhoi Brecro ma'n mekunad va jakcand rafikoni uro ba xabs megirad.Ba'd az Rejstagbrand Brec az Olmon ba Praga , Viena va Şvetsarija ba Denmak meravad. Brec panc soli oxiri umri xeşro dar Denmak guzaronidaastjuDar soli 1938 ū dar borai Calilio Calilej "Xajoti Calilej" menavisad,xamone, ki baroi ba olimon haqiqatro bajon namudanaş az tarafi dindoron parronida şuda bud. Pas az in Brext avval ba Şvetsija sipas ba Finlandija va oxir ba Maskav ba Ittifoki Şuravī meojad.Ammo xatto dar puştiboniji Stalin niz ū xudro bexatar hisob nakarda macbur şud. ki ba Cin ba ştathoi Muttaxida ravad.Brext dar Kanada kor va zindagī karda jakcand matnxo tarcuma kardaast. Soli 1947 dar muhiti Mek Kasi, a'zojoni kommiteti fa'oloni berunazamrikoi Brectro komunist e'tirof mekunand va mexohand ba xabs girand ammo Bretc jagon bor a'zoi partijai komunisti nabudanaşro tasdik mekunad va ba Şvetsarija bozmegardad.

Soli 1948 Brext ba Berlin barmegardad.Vaj jake az nodirtarin şoir va muhimtarin şaxs baroi Germanijai Demokrati Cavon bud.Ba'd az naşr baromadani naviştacoti Bretc dar borai xokimijati Olmon dar soli 1953 uro xele va xele azob dodand cunki ū haqiqatparvar bud.

Brext soli 1956 dar Berlin vafot kardaast.

Ezoh[viroiş | edit source]