Manastir Bazja� sa crkvom Vaznesenja Gospodnjeg oduvek je smatran najve�om svetinjom pravoslavnih Srba Dunavske Klisure. Takvo verovanje ima korene u tradiciji i predanju da je Manastir Bazja� osnovao prvi srpski arhiepiskop Sava Nemanja. Oko postanka manastira se plele mnoge legende i predanja. Po jednoj takvoj legendi* se pri�a kako je sveti Sava, dospev�i do Dunava, bio zaustavljen u prelasku Dunava jakom ko�avom. Qutit, sveti Sava se obrati vetru re�ima: "Ba� zja�!" Ove dve re�i obrazovale su slo�enicu Bazja� i tako postale naziv manastira, koji je na tom mestu podignut, a i naselja koje se naknadno izgradilo.
Nalaze�i se na periferiji srpstva, na jednoj teritoriji koja je delila dva carstva, koja su �esto ratovala, manastir Bazja� je u svojoj stoletnoj istoriji bio nekoliko puta ru�en i paljen, pogotovo u periodu ratova s turskim zavojeva�ima.
Ali bez obzira na to, manastir je uvek obnavljan, gra�en iz temelja. On je nad�iveo neprijatelje svake vrste i ostao da i danas jo� traje, kao svedo�anstvo ne samo svog trajanja, nego i naroda srpskog sa ovih prostora.
U tim mete�nim vremenima nestali su zauvek i najzna�ajniji dokumenti o manastiru Bazja�. Oni bi, svakako, pru�ili pouzdanije dokaze o istorijskoj pro�losti ovog manastira koji je postao mesto hodo�a��a vernika i �i�a oko koje se gradio kult pravoslavlja i svetosavlja za �itelje ovoga kraja.
Nedostatak autenti�nih, nau�no pouzdanijih dokume-nata, iznedrio je protivre�na tuma�enja o ta�nom datiranju postanka manastira, njegovom ktitoru, pa i o �itavoj istorijskoj pro�losti Bazja�kog manastira.
Pored ustaljene tradicije i narodnog predanja, deo istori�ara i nau�nih istra�iva�a na�e pro�losti, osnivanje manastira Bazja� vezuju za ime prvog srpskog arhiepiskopa Savu koji je manastir podigao 1225. godine.*
Nakon dobijanja autokefalnosti za srpsku pravoslavnu crkvu, arhiepiskop Sava je mnogo radio na konsolidaciji srpskog pravoslavlja na �itavom panonskom prostoru gde su �iveli Srbi. A to je i razlog �to se 1220. godine Sava uputio ugarskom kralju Andra�u II. Tada�nje politi�ke okolnosti su u potpunosti odgovarale realizaciji misije koju je zapo�eo arhiepiskop Sava, po�to su u Ugarskoj unutra�nje prilike bile zategnute, jer je do�lo do pobune ma�arskog plemstva koje je zahtevalo da se iz kraljevskog okru�enja odstrane nema�ki savetnici bavarske dinastije koje je dovodila kraljica i da se znatno ograni�i kraljevo samovla��e. Pregovori se zavr�ili uspe�no �to potvr�uje i letopisac Domentijan u svom "�itiju svetoga Save".
Sve se to povoljno odrazilo i na polo�aj srpskog stanovni�tva u Ugarskoj. Uspe�no zavr�en dogovor doprineo je i �irenju svetosavskog pravoslavnja u delovima Ugarske u kojima su �iveli Srbi pa i drugi narodi.
Postoji i druga grupa istori�ara koji postanak manastira vezuju za XV-XVI vek. Zanimljivo je �to ni oni ne isklju�uju postojanje manastira Bazja� i ranije od navedenog vremenskog perioda.
Me�u takvim istori�aria vredno je pa�nje mi�ljenje profesora Bogoslovskog fakulteta u Sibiu, dr Mir�e Pakurariua koji je u svom poznatom delu napisao: "Nekoliko pravoslavnih manastira bilo je situirano na Dunavu a datiraju iz XIV-XV veka, a mogu�e je da su i stariji: Vojlovica i Kuvin (Jugoslavija), Zlatica, Kusi�, Bazja�, Stara Ogradena i Mrakunja (u predelu Kazana). Mnogi od tih manastira bili su poru�eni za vreme u�estalih turskih pohoda, naro�ito 1552. godine, kada je Banat pao pod tursku okupaciju. Manastiri su bili obnovljeni tek u 18. veku, nakon ukidanja turske vladavine."1
U jednom starijem delu �tampanom u Budimu 1798. godine, Vikentije Qu�tina, arhimandrit manastira Mesi�a, bele�i da su"... manastir Kusi� i manastir Bazja� sli�ne starosti, od srpskih despota podignuti..."2
Ve�ina savremenih istori�ara prihva�a mi�ljenje da su srpski despoti bili osniva�i pravoslavnih manastira u ju�noj Ugarskoj: Bazja�a, Zlatice i Kusi�a.
Najve�i broj istori�ara smatra da je osniva� triju navedenih manastira bio delotvorni i odlu�ni, titularni srpski despot Jovan Brankovi� (1462-1502)* koji se pored izuzetnih vrlina isticao i svojom pobo�no��u a to je u�inilo da ga narodna tradicija prihvati kao osniva�a nekoliko manastira u Ugarskoj kao �to su Sveti �ura� na Brzavi, Parto�, �emljug, Sredi�te, Mesi� i drugi.
U pogledu osnivanja manastira vredno je pomena i mi�ljenje koje zastupa Olga Zirojevi�. U osnovi ona iznosi tvrdnju koja uva�ava oba stanovi�ta pa pi�e: "Predanje ga prepisuje svetom Savi, obnovili su ga opet po tradiciji srpski despoti krajem 15. veka."3
U istra�ivanju osniva�a manastira Bazja�a ne mo�e se mimoi�i ni tvrdnja dr Du�ana J. Popovi�a: "Po jednoj tradiciji Sinajci su podigli i manastir Bazja� u Banatu."4
O ulozi sinaita** pisao je i srpski etnolog Milan �. Mili�evi� koji, po narodnom predanju, pominje slede�ih sedam Sinaita: Roman u manastiru Sv. Romana, jedan bezimeni u Svetoj Petki, Romilo u Ravanici, Grigorije u Gornjaku, jedan u Vitovnici, jedan u Tumanu i jedan preko Dunava u Bazja�u.5
Isto mi�ljenje zastupa i mitropolit Amfilohije kada pi�e: "... s one strane Dunava pominje se jo� jedan nepoznati Sinait. Njegov grob se nalazi u manastiru Bazja�u u Banatu. Manastir je posve�en Preobra�enju, omiljenom prazniku monaha Sinaita i isihasta XIV i XV veka "6
Neke se �injenice ovde poklapaju. Naime, iako je hram posve�en Vaznesenju Gospodnjem, prava svetkovina Bazja�kog manastira jeste Preobra�enje �to mo�e da bude jo� jedan dokaz da se doista radi o osniva�u monahu sinaitu, po�to je Preobra�enje bilo veoma omiljeno u sinaitskosvetogorskim isihasti�kim krugovima. Preobra-�enje Tavorskom nestvorenom svetlo��u, kako �oveka tako i celokupne tvorevine, jedan je od centralnih motiva sinaitsko-palamitske filozofije �ivota."7
U po�etku je Bazja�ki manastir bio napravljen od pletera, ne�to kasnije od brvana �to je �inilo da u burnim ratni�kim godinama bude �esto ru�en. Drugim re�ima bila je to jedna vrsta privremene drvene crkve koja se posle svakog razaranja ponovo gradila uz svesrdno zalaganje vernika ovih krajeva i bazja�kih monaha.8 Bio je to jedan od na�ina na koji su Klisurci izra�avali svoje veliko po�tovanje prema prvom srpskom arhiepiskopu Savi Nemanji.
Zahvaljuju�i ogromnim naporima i zalaganju me�tana da se trajno sa�uva Manastir Bazja�, postoje verodostojne indicije da je manastir obavljao svoju svetu du�nost i u te�kim turskim vremenima: "�ini nam se da ga bele�i nedatirani turski popis (iz druge polovine XVI veka); u njemu boravi jedan kalu�er �ija davanja iznose 80 ak�i godi�nje."9
I ma�arski istori�ar Pe�ti Frige� stoji na stanovi�tu da je Bazja�ki manastir odr�avao redovno bogoslu�enja u tursko doba. Na to ga navodi podatak da je klir iz okoline 28-29. avgusta godine 1581. odr�ao u Bazja�u sinod. (APUD SANCTAM MARIAM IN BAZIACH SUPRA FLUVIUM DANUBII)10
Pregledaju�i imena sve�tenika u�esnika Bazja�kog sinoda, imenovani istori�ar zaklju�uje da su bili "srpske narodnosti". Sinod je u jednoj osobitoj poslanici zahvalio papi �to im je poslao legat Svete stolice, crkvenog VISITATOR-a i biskupe propovednike da ne bi zalutali u verskom mraku.
Pominjanje manastira Bazja�a u takvom kontekstu deluje na prvi pogled �okantno a nekoga nedovoljno upu�enog u istorijske �injenice navodi na pomisao da je Bazja�ki manastir u me�uvremenu postao katoli�ki, �to je potpuno neistinito. Da bi se takva mogu�nost opovrgla i �injenice sagledale u istinitoj svetlosti treba imati na umu da su tada ma�arske katoli�ke prozelitske te�nje mnogo izra�ajnije i agresivnije isticane. To je period obuhva�en izme�u 1571. i 1610. godine, kada su s kratkim prekidima u Transilvaniji vladali �lanovi porodice Batori.11
I najzad, da bismo temeljnije shvatili smisao Bazjaďż˝kog sinoda treba sagledati kontekstualno-istorijske uslove u kojima je sinod odrďż˝an. Iako je joďż˝ 1557. godine Peďż˝ka patrijarďż˝ija uzela pod svoje okrilje pravoslavne hri��ane temiďż˝varskog paďż˝aluka otvaranjem episkopata u Vrďż˝cu i Temiďż˝varu, dijeta iz Transilvanije svojom vazalskom politikom  prema Turskoj preduzela je neke ďż˝tetne mere za pravoslavce iz Banata i svim silama je pokuďż˝avala da i na ovom prostoru sprovede reformu.12
Dolaskom na presto Transilvanije 1571. godine porodice Batori*, koji su bili katoli�ke vere, menja se polo�aj rimsko-katoli�ke crkve u Transilvaniji, daje joj se u vremenu da bi se oporavila i konsolidovala i tako u�vrstila svoje poljuljane pozicije.
U takvim okolnostima po�inje u Banatu, pogotovo u njegovom planinskom delu (Karansebe� i Lugo�) akcija protiv reforme.
Dobro poznavanje religiozno-moralnog autoriteta pravoslavnih manastira u redovima vernika, dovelo je do toga da se rimo-katoli�ka crkva ustremi na pravoslavne manastire, ne prezaju�i ni od raznoraznih mera pritisaka i ogra�enja. Izgleda da je tada na meti udara bio i manastir Bazja�, ali na svu sre�u samo za kratko vreme.
Valja ista�i �injenicu da su i pravoslavci energi�no delovali sna�no se suprotstavljaju�i protestantskom prezelitizmu. U toj borbi se naro�ito isticao erdeljski episkop Sava. On je 1567. godine pro�irio svoju upravu, za izvesno vreme, i na prostore Banata, Karansebe�a i Lugo�a.14
U napore za o�uvanje pravoslvalja a i kao �in otpora poku�ajima katoli�ke prozelitske protestantske crkve da prodre i na ovaj prostor, spada ugovor izme�u Mihaja Hrabrog i Sigismunda Batorija, zaklju�en 20. maja 1595. godine, kojim se odre�uje da za izvesno vreme erdeljska i banatska crkva pre�u pod upravu Mitropolije iz Trgovi�ta.15
Manastir Bazja� se ne pominje u Pe�kom katastigu iz 1660. i 1666. godine. Ali to, nikako, ne zna�i da manastira nije bilo u to vreme, kako onog u Bazja�u, tako i onog u Zlatici. Mnogo je verovatnije da su oba manastira u to vreme bila razorena.
Stalna i uzastopna ru�enja manastira Bazja�a i njegovo ponovno obnavljanje, navele su vernike da ga sagrade od solidnijeg materijala. Podatak je zabele�en u jednom zapisu iz 1721. godine. Inskripcija je napisana crkvenoslovenskim karakterom slova i nalazi se na jednoj kamenoj plo�i ugra�enoj u zidu sa ju�nog dela manastirske zgrade. Po svim izgledima manastir je bio razoren 1716. godine kada su Turci napu�tali Banat i kada su spalili manastir Zlaticu: "po svom ne�ove�kom obi�aju kako druge manastire i crkve i ovaj manastir Zlaticu ognjem zapali�e."16
Tek obnovljen, manastir Bazja� je ponovo razoren u austrijsko-turskom ratu 1737-1739. Godine 1738. Turci su pre�li granicu kod Ostrva na Dunavu i zauzeli tvr�avu Novu Palanku. Istovremeno vojne trupe pa�e Tos Mohameda su protutnjale ju�nim delom Banata. Za vreme takve jedne plja�ka�ke ekspedicije bile su razorene mnoge crkve i manastiri.17 Tom prilikom je bio spaljen i manastir Bazja�. Desilo se to 1738. godine kako tvrdi rumunski etiolog Aleksandru Mojsi prenose�i podatke iz Barotijevog Adatara.18
Kratke vesti o manastiru Bazja�u za vremensko razdoblje 18. veka nalazimo i u statisti�kom popisu crkava i manastira Vr�a�ke i Karansebe�ke eparhije, od 15. januara 1757. godine. O manastiru Bazja�u je zabele�eno: "Hram Vaznesenja Gospodnja, i�e bila Dunava reki obrataet se, inogda metoh bil pod patrijar�ijom serbskom pe�kom, nine�e i gruntom sovsjemi oskuden, prnjavora 4 doma. Jeromonasi: Venjamin namjesnik, edin starec..."19
U drugoj polovini 18. veka je poja�ano dejstvo prozelita i unijata na slabljenju mo�i pravoslavnih manastira i crkava. Za te svrhe primali su svesrdnu pomo� od habzbur�ke vlasti. U to vreme pravoslavni manastiri su �vrsto i dostojanstveno stajali na braniku pravoslavlja na ovom prostoru. U po�etnoj fazi katolici su �eleli i poku�avali da uni�te pravoslavne manastire. To nisu u�inili pla�e�i se pobune i nemira me�u pravoslavnim vernicima.
U to vreme austrijska vlast je bila prezauzeta organizovanjem Vojne granice. U tom pravcu odluďż˝eno  je da pojas u kome su bili smeďż˝teni manastiri: Kusiďż˝, Zlatica i Bazjaďż˝ uďż˝e u sastav Vojne granice. Na takav svojevoljan ďż˝in austrijskih vlasti oďż˝tro je reagovao i protestvovao karlovaďż˝ki mitropolit 13. septembra 1771. godine.20
Ali i pored �estokog protesta karlova�kog mitro-polita nazna�eni pojas sa manastirima Kusi�em, Zlaticom i Bazja�em u�ao je pod vojnu jurisdikciju 1775. godine. Iste godine manastiri Kusi� i Bazja� "bi�e sjedinjeni s manastirom Zlaticom."21 Gubljenjem autonomije, kusi�ki i bazja�ki manastiri su samo filijale manastira Zlatice i tom prilikom su izgubili svoje posede, koji su bili nezakonski dodeljeni selima Sokolovcu i Zlatici.22
U novostvorenoj situaciji trebalo je da manastir Zlatica preduzme neke radove na obnavljanju konaka kako bi mogao primiti monahe ostala dva manastira.
U vremenskom razmaku 1760-1770. godine Manastir Zlatica pretrpeo je izvesnu dogradnju, tada je i sazdana dana�nja crkva manastira Zlatice. Ipak radovi nisu blagovremeno zavr�eni u potpunosti. Tako, na primer, ograda na severnoj i isto�noj strani manastira nije bila zavr�ena. To se isto dogodilo i sa aneksnim zgradama neophodnim manastiru.23
Ipak, zahvaljuju�i naporima i demar�ima koje je uputio na adresu adminsitracije mitropolit Joan Georgijevi�, radovi na obnavljanju manastira Zlatice su bili okon�ani 1772. godine, kada su se monasi iz manastira Kusi�a i Bazja�a premestili u manastir Zlaticu zajedno sa pokretnom imovinom svojih manastira.24
Radi uspostavljanja odre�enih normalnih odnosa me�u monasima, mitropolit Joan Georgijevi� je 6. oktobra 1772. godine poslao poslanicu jeromonahu Pajsiju Andrejevi�u, koji je u me�uvremenu postao iguman sva tri manastira iz podru�ja Klisure.25
Tekst poslanice predstavlja "privremena mona�ka pravila (tipik)" za kalu�ere manastira Zlatice, Kusi�a i Bazja�a. Tekst je pozivao: "Da se od sada sva preseljena bra�a, imati nazivati samo bra�om manastira Zlatice, kao �to �e se imanja oba ona manastira nazivati imanjem zlati�kim. Imaju se svi pokoravati jedino namesniku zlati�kom Pajsiju, a i on se ima jednakom ljubavlju prema svima odnositi; po pravdi im saborno suditi i popravljati ih te uporne gre�ke bez ikakve zlobe mitropolitu obznaniti. Iz manastira svi da imaju sve u jednakoj meri: da dr�e propisane molitve i slu�e saborno, naro�ito oni, koji se zaklju�kom sabora bratskog na odnosne du�nosti postave. Svi da se jednako hrane: niko da ne bi pio i jeo u svojoj �eliji, osim u bolesti, pa ni onda ako bi koji brat posle op�eg obeda sa posla svoga do�aonego uvek u op�oj trpezariji. Tako isto i goste svoje niko da ne �asti u svojoj �elijinego tako�e u op�oj trpezariji. Osobno svoga ni�ta ne sme imati, zava�a se stroga kinovija (op�e�iteljstvo). Bez znanja namesnikova nijedan brat da ne izlazi u selo osim slu�benim poslom."26
Iz jednog popisa manastira iz Banata za 1775. godinu nalazimo da su tri pomenuta manastira imali skupa 8 osoba od kojih jednog igumana (Pajsije), jednog vikara i 6 jeromonaha.27
Preme�tanje monaha iz manastira Bazja�a u manastir Zlaticu nikako nije zna�ilo umiranje mona�kog �ivota u manstiru Bazja�u i Kusi�u. Za to se brinula adminsitracija manastira Zlatice. "Po blagoslovu i pre�e biv�e gospode episkopa i sada�njeg Gospodina po jedan jeromonah iz onog manastira Zlatice prebiva u Bazja�u do�ekuje hri��ane i obavlja bogoslu�enje."28
Kada je u manastiru ostala da �inodejstvuje samo jedna osoba i kada mu je bilo oduzeto imanje, stanje manastira Bazja�a se osobito pogor�alo. Tome treba pridodati austrijsko-turski rat 1788-1789. godine, koji je dodatno ote�ao i ovako te�ko stanje manastira. Sagledavanjem svih tih �injenica mo�emo stvoriti pravu sliku realnog stanja na�ih banatskih manastira u tim godinama. Po�etkom januara 1788. godine jedna formacija turskih vojnika od 1500 osoba poku�ala je da kod Nove Palanke pre�e Dunav i upadne u "carsku zemlju".29
Situacija se osobito pogor�ala po�etkom avgusta 1788. godine kada su Turci, zauzev�i Or�avu, prodrli kroz Klisuru. Prvo je poku�ala da ih zaustavi carska vojska kod pe�ine Veterani, gde su kapetan Maovac zajedno sa oberlajtnantom �ivkom Stanojlovi�em (rodom iz Sokolovca) i sa jo� 450 ljudi i 11 topova zadr�avali prodor turskih brodova. �etrnaest dana trajalo je njihovo odupiranje da bi, ipak, 29. avgusta 1788. godine bili prisiljeni da se predaju.30
Drugi poku�aj zaustavljanja napredovanja Turaka uzvodno uz Dunav dogodio se kod sela Qupkove. Borbom je rukovodio kapetan Ko�a sa svojim "frajkorima"31.
Nakon dvodnevnog �estokog otpora i neprimanja pomo�i od generala Aspermana, koji je sedeo utaboren kod mesta Alibega, kapetan Ko�a An�elkovi� je sa svojim frajkorima pobe�en. "I poslije mnogoga i stra�noga boja i juri�anja uhvate Turci Ko�u �iva i �ezdeset frajkora (a ostali svi izginu), i odvedu ih na Tekiju (prema R�avi) te ih ondje ponabiju na kolje."32
Posle poraza kod Qupkove, Turcima je bio otvoren put napredovanja du� Dunava. U svom napredovanju Turci su za sobom sejali stravu, vr�e�i i nasilje nad prepla�enim klisurskim stanovni�tvom. Tom prilikom popaljene su mnoge crkve i manastiri sa ovih prostora. Prema Sreti Pecinja�kom, u ratu 1788. godine u Klisuri i Poljadiji su spaljene crkve u naseljima: Svinjica, Stara Moldava, Sokolovac, Lugovet i Leskovica.33
Tokom nemilih doga�aja iz 1788. godine manastir je bio ponovo spaljen i razoren kako to bele�i hroni�ar: "Pro�log turskog rata iz 1788. godine ovaj manastir Zlatica zajedno sa crkvom bio je sav sa ognjem sa�e�en."34
Prema kazivanju istog hroni�ara, Bazja�ki manastir je �udom ostao netaknut: "A crkva manastira Bazja�a iako su Turci bili kod nje, ipak se �udesno spasla i nepovre�ena je ostala."35
Spaljivanjem manastira Zlatice, �ivot monaha je postao veoma te�ak. �iveli su od primanja milodara od vernika u manastiru Bazja�u. U tom manastiru se vernici okupljali u najve�em broju privu�eni poznatom �udotvornom ikonom Bogorodice Trojeru�ice Hilandarske* smatranom jednom od svetinja Bazja�kog manastira za srpske i ne samo srpske vernike sa prostora Dunavske klisure.
U takvoj dramati�koj situaciji monasi triju manastira su 22. avgusta 1790. godine: "dojavili Temi�varskom saboru preko grani�arskih delegata da se ponudi jedan neimar da manastir obnovi."36
Blagodare�i naporima i demar�ima episkopa Josifa Joanovi�a �akabenta, obnovljen je manastir Zlatica, pobolj�ano je stanje manastira pa je 1805. godine sagra�en kameni konak u manastiru Bazja�u.37
Konak je imao pet soba i jednu trpezariju. Istodobno tada je bio pove�an broj osoblja manastira sa postoje�ih pet, godine 1789, na devetoricu, koliko ih je postojalo 1802. godine.38
Godine 1847. u manastiru Zlatici �iveli su slede�i monasi: iguman Nikifor Manxulov, zamenik igumana Samuil Adamovi� i jeromonasi Platon Raja�i�, Augustin Negrea i Joanikije Ispirovi�.39
Monasi manastira Zlatice su 1848. godine bili svedoci ponovnog paljenja manastira od ma�arskih vojnika devetog honved-bataljona, pod komadnom majora Karl fon Abankurta, kao �ina odmazde za paljenje vodenica na rekama Neri i Jaruzi koje su po�inili srpski vojnici, u�esnici u revoluciji 1848. godine.40
U novostvorenoj situaciji, kada su monasi ostali bez krova nad glavom trebalo je da se iste jeseni presele u manastir Bazja� gde su ostali sve do 1860. godine, kada se zavr�ilo obnavljanje manastira Zlatice.
Tokom svoga boravka u manastiru Bazja�u ovaj postade "privremena stolica duhovnog zlati�kog bratstva" kako je zabele�eno u jednom protokolu sa dopisima manastira Bazja�a: "Nastojatelj manastira Zlatice iguman David Arsenijevi� primiv�i pod 4-tim majem 1851. leta pravlenije istog manastira iz milosti Svjatja�eg na�eg Patrijarha Mitropolita i Arhiepiskopa karlova�kog Josif od Raja�i� po pri�ini toj �to se predre�ena svjatosavska obitelj prilikom groznog spalenija njenog svi svoipismenij dokazateljstva na vjeki li�ila: za nu�dno nalaza nastoje�i sabornoj Protokol po primjeru pro�i svjati manastir s tim otvoriti da u budu�e djela bratskov zasjedanija u njemu vje�nog radi uspomeni podrobno uvode u slu�aju potrebe. Duhovnom svom nadle�ateljstvu rasmo-trenija i potvr�ena radi podnose. Znamenano u filijalnom manastiru Bazja�u kao privremenoj stolici Duhovnog Zlati�kog bratstva dana 6-og maja 1851."41
Boravak monaha u manastiru imao je blagotvorno dejstvo na sveukupno stanje te se 1855. godine pri�lo obnavljanju manastira Bazja�a.42
Unutra�nja dekoracija crkve manastira Bazja�a po dosad poznatim podacima izvr�ena je 1860. godine. To se mo�e videti i na natpisu koji se nalazi na severnom pilasteru prema �enskoj crkvi. Natpis je na limenoj tabli ispisanoj �utom bojom sa crnom osnovom i ima dimenzije 40 h 40 cm: "Sej hram izobrazise akademi�eskim �ivopiscima otca �ivka i sina Dimitrija Petrovi�a iz Zemuna sa pomo�u fresko molera Morica Braera 1860-go leta."
Sli�nu plo�u nalazimo na ju�nom zidu crkve manastira Bazja�a. Plo�a je od crvenkastog kamena i ima dimenzije 79 h 63. Na njoj je napisan slede�i tekst: "Hram sej izobrazise pri ego veli�estve imperator France Josif i Sventi�ej patrijarse Josif Rae�i� episkop Emilijan Kengelac ck Polkovnice Aleksij, Kukulevi� Sankciskom, administrator Josif Cvetkovi� i brat ego Arsenije Moga, revnostju i nastojanijem dobrotvornih epitropov ck kapetana Ilije Mengele� i armicara Evgenija Popovi�a, leta 1860."
Na severnoj strani crkvenog zdanja nalazi se jo� jedna mala uramljena plo�a na kojoj su popisana imena dobrotvora koji su materijalno pomogli obavljanje radova na crkvenoj zgradi manastira. Me�u imenima, vredno pomena, svakako, jeste ime kralja Srbije, Milo�a Obreno-vi�a sa porodicom.
Tokom boravka zlati�kih monaha u Bazja�kom manastiru, u ovom nasenju je proradila i jedna manastirska �kola. Me�u u�iteljima nalazili se i iguman David Arsenijevi� i jeromonah Arsenije Moga.43
Vredno je da se pomene i jedan interesantan slu�aj koji se retko doga�a u mona�kom �ivotu kalu�era. Naime radi se o tome da je zbog izvesnih propusta u obavljanju svojih sve�teni�kih du�nosti na jerejima Joana Gruji�a iz Alibunara i Nikolaja Ursuleskua iz Kornavere upotrebljena epitimija koju potpisuje episkop Emilijan Kengelac. Nalozi su datirani 1 jul 1858. odnosno 16. septembar 1858. godine. Izre�ene kaznene mere imenovani sve�tenici trebalo je da izdr�e u manastiru Bazja�u.44
Boravak zlati�kih monaha u manastiru Bazja�u je okon�an 1860. godine "jer 1861. godine se obavlja osve�enje osnovanija ob�te�iteljskog manastira Zlatica na dan 28. maja."45
U vremenskom razmaku 1868-1872. kada je Zlati�kim manastirom administrirao iguman Lukijan Jeremi� obavljene su opravke crkve i konaka manastira Bazja�a. Podatak je zabele�en u jednom "Cirkularnom protokolu" u kome je zabele�eno da je Lukijan Jeremi� obnovio zgradu crkve Bazja�kog manastira i da je za svoj novac zasadio u ovom naselju jedan i po lanca vinograda. Istodobno je za bazja�ku gostionicu nabavio dekret, podigao �talu i �upu.46
Opravke su okon�ane 1872. godine. Na jednoj plo�i koja se nalazi na ju�nom delu zgrade manastira zabele�eno je da je radove na obnavljanju materijalno pomogao i bra�ni par Julke i Stevana Andrejevi�a iz Zemuna.*
Godine 1887. iguman Lukijan Jeremi� oboleo napu�ta Bazja� i odlazi u manastir Vojlovicu. Njegovim odlaskom pogor�an je materijalni polo�aj ova dva manastira po�to je bio izgubljen �ovek koji se borio za prosperitet manastira. �ak je i sam opstanak manastira Bazja�a i Zlatice doveden u pitanje.47
Te�ko materijalno stanje ova dva manastira primoralo je crkvenu administraciju da pribegne, privremeno, sjedinjavanju manastira Zlatice i Bazja�a s manastirom Vojlovicom �ije je materijalno stanje bilo znatno bolje. Na taj na�in ekonomija manastira Zlatice i Bazja�a je bila administrirana od igumana Josifa Jorgovi�a i Efrema Alma�anovi�a.48
Tek imenovanjem jeromonaha Save Vlahovi�a iz manastira Mesi�a za igumana manastira Zlatice dolazi do ponovnog razdvajanja Zlati�kog manastira.49
Da bi se nekako izvukli iz te�kog stanja u kome su �amili, manastir Zlatica i Bazja� su potra�ili nova re�enja. Jedno takvo re�enje bilo je da Bazja�ki manastir �im pre iza�e iz podre�enog polo�aja i ponovo dobije samostalnost. Permanentni boravak monaha u manastiru Bazja�u doprineo bi obnavljanu religioznog �ivota u Klisuri. Bazja� bi ponovo okupio oko sebe vernike pravoslavne vere.
Godine 1900. iguman Josif Popovi� prima upravu manastira Bazja�a od Save Vlahovi�a.
Ali i pored primanja autonomije i stalnog prisustva kalu�era u manastiru i dalje je te�ak materijalni polo�aj pratio manastir Bazja� po�to je manastir svodio svoje posede na jednu ba�tu s povr�em, ne�to malo vinograda, ukupno oko dva lanca obradivog zemlji�ta.50
Upravo zbog ovakvog nezavidnog polo�aja iguman Josif Popovi� je bio prisiljen da 1900. godine otvori registar "Imenik spomena radi prilo�enja za opravku manastira svete obitelji pravoslavnog srpskog manastira Bazja�a". U registar su ubele�eni ustanove i pojedinci koji su pomogli manastiru kada se na�ao u te�ko�ama. Pojedine takve ustanove bile su dobro poznate srpskom �ivlju iz Klisure zbog svog dobro�instva: Srpska zadruga za me�usobno pomaganje i �tednju u Novom Sadu, Centralni kreditni zavod deoni�arskog dru�tva, Matica srpska, Izdava�ka knji�arnica A. Pejovi�a u Novom Sadu i druge.
Od dobrotvora pojedinaca privla�i pa�nju veliki broj iz redova sve�tenstva, u�itelja, oficira, advokata, trgovaca, zanatlija. Oni su po narodnosti bili: Srbi, Rumuni, Ma�ari i Nemci. To jo� jednom potvr�uje sna�nu podr�ku koju je u to vreme u�ivao manastir Bazja�. On je, doista i dalje ostao svetosavska svetinja u du�ama klisurskih vernika.
Prikupljenim novcem mogle se obaviti neke sitne opravke na crkvenoj zgradi Bazja�kog manastira. Te su opravke okon�ane 1901. godine a tom prilikom je ovaj manastir obi�ao i tada�nji vr�a�ki episkop Gavrilo Zmejanovi�.51
Za materijalnu konsolidaciju bazja�kog manastira pritekao je u pomo� 1902. godine i Srpski dr�avni savet i dodelio manastiru pet hiljada kruna.52
Tokom ratnih godina 1914-1918. polo�aj manastira Bazja�a postao je gotovo neizdr�ljiv, jer se u Klisuri vodile ratne operacije. Bazja�ki manastir je u vi�e navrata bio izlo�en topovskom bombardovanju sa brodova koji su plovili Dunavom.53
Stanje manastira je pogor�ano po�to je ba� tada te�ko oboleo iguman Josif Popovi� i nije bio vi�e sposoban da manastir odr�ava u dobrom stanju. Na jednoj sednici Upravnog odbora srpskih pravoslavnih manastira odr�anoj u Karlovcima 15. maja 1914. godine odlu�eno je da sveti Arhijerejski Sinod "izvoli sadanjeg igumana Josifa Popovi�a manastira Bazja�a pri�isliti bratstvu manastira Vojlovice po�ti je isti iguman jako star i bolestan, te usljed toga za vr�enje bogoslu�benih du�nosti i vo�enja ekonomije nemo�an u tolikoj meri da je ku�u i crkvu zapustio te ona sad se nalazi u jako jadnom stanju.54
Dosad nije utvr�eno kada je ta�no iguman Josif Popovi� napustio manastir Bazja�, ali zato se zna da je 1919. godine "namesnik mananstira Bazja�a bio jeromonah Konstantin Jovanovi�."55
Jeromonah Konstantin je malo odseo u ovom manastiru po�to ve� 1. oktobra 1923. godine biva imenovan kao "privremeni upravitelj manastira Zlatice." Tu ostaje sve do svoje smrti 1926. godine.56
U tre�oj deceniji XX veka Bazja�ki manastir - ko zna po koji put - gubi ponovo svoju autonomiju i postaje filijala manastira Zlatice. Iste godine jeromonah Nikanor Savi� je oslobo�en administracije parohije u Staroj Moldavi i imenovan za privremenog upravitelja manastira Zlatice.57 Novi iguman zajedno sa episkopom Georgijem Leti�em i protopopom Slobodanom Kosti�em na�inio je podroban plan opravke sva tri manastira sa podru�ja Klisure i Poljadije. Za izvore prihoda koji bi omogu�ili realizo-vanje zacrtanih planova ra�una se na slede�e faktore: "umoliti upravu narodno-crkvenih fondova za pomo� iz manastirskih fondova, tako�e i od manastira Svete Trojice u Velikoj Kikindi."58
Tom fondu treba pridodati i one sume koje �e se prikupiti od naroda iz Klisure, te svih vernika parohije u klisurskim naseljima.
U najte�em polo�aju, svakako, se nalazio manastir Bazja�, po�to je i najsiroma�niji klisurski manastir, jer ne raspola�e dovoljnom koli�inom obradivog zemlji�ta, vinogradima, ili, pak, pa�njacima.
I pored ogromnog zalaganja crkvenih administra-tivnih organa, postignuti su poloviďż˝ni rezultati. No, i ono malo ispeha koji su postignuti, pripisuju se kaluďż˝eru Nikonoru Saviďż˝u. U njegovo vreme opravljen je manastir Kusiďż˝, 1930. godine59, godine 1934. podignuti su zidovi mananstira Zlatice, a radi njihove konsolidacije opasani su gvozdenim ďż˝ipkama.60 
I pored ogromnog zalaganja, manastir Bazjaďż˝ je ostao da se i dalje bori sa teďż˝koďż˝ama koje su postale joďż˝ znaďż˝ajnije kada se uzmu u obzir i spoljaďż˝nji faktori koji su negativno delovali na sveopďż˝ti ďż˝ivot manastira. U tom smislu indikativno je pismo koje je kaluďż˝er Saviďż˝ uputio episkopu Letiďż˝u  a u kome izmeďż˝u ostalog navodi: "Iz priloďż˝enog raďż˝unskog dnevnika videďż˝e Vaďż˝e Preosveďż˝-ten-stvo jadno materijalno stanje ovog manastira, no kada se uzme u obzir opďż˝e stanje danas u svetu drďż˝im da se neďż˝e meni prebaciti nemar i nehat za unapreďż˝enje ovih svetinja naďż˝ih."61
Godine 1934. manastir je ostao bez kalu�era, a u Zlatici je bogoslu�io jedino jeromonah Dimitrije Popovi�, koji je do�ao iz parohije Lukarevac sa jednim manastirskim �akom. U to vreme se u manastiru Bazja�u slu�ilo bogoslu�enje samo jednom mese�no. To je navelo nekolicinu bazja�kih porodica, mahom Rumuna, da upute pismo Ministarstvu vera i da zatra�e od njega da im dodele materijalna sredstva kako bi sebi podigli jednu crkvicu (kapelu). Naravno da je na takav nedovoljno promi�ljen korak, veoma o�tro reagovalo srpsko stanovni�tvo, a i ostali Bazja�ani. I oni su se pismeno obratili banatskom episkopu u Vr�cu. Pismo je imalo slede�u sadr�inu: "Visoko Preosve�eni Gospodine! Potpisani pristupamo pred Vas sa ovom na�om poniznom molbom, da se smilujete na nas i da za na�u svetu Crkvu manastirsku u Bazja�u po�aljete jednoga zasebnog kalu�era, koji �e ovde stanovati i u manastiru redovno vr�iti slu�be svake nedelje i praznika koji bi mogao ujedno i na�u srpsku decu da u�i o veri ispoveda, jer badava ima sada dva kalu�era u Zlatici, kada mi opet nemamo slu�bu redovno praznikom i nedeljom samo jedanput u mesec a i na�a deca kad nemaju redovnu nauku iz vere, odrodi�e se po�to sad sve na rumunskom u�e pa �ak i nauku vere. Ovo nekoliko familija rumunskih dr�ali su sednicu i poslali su molbu Ministarstvu da im da novaca da zidaju kapelu, a kad oni budu imali crkvu i na�a �e da tamo idu, i tako �emo se izgubiti. Mi molimo i ljubimo svetu desnicu Va�u, da Vi imate brigu za nas i da nam po�aljete ovde u Bazja�u jednog kalu�era kao �to je to pre bilo. Bazja� 10. jul 1934."62
Spisak su potpisali vernici pravoslavne vere iz Bazja�a.*
Prvog juna 1936. godine manastir Bazja� izlazi iz zajednice sa manastirom Zlaticom i opet postaje samostalan. Tada manastir dobija svoga administratora u li�nosti igumana Pantelimona Do�ena. Istodobno "Eparhijska konzistorija odredila je pripomo� za izdr�avanje ovog siroma�nog manastira: Od manastira Zlatice u hrani a od manastira Bezdina u novcu."63
Ali zbog blagovremenog neisplaďż˝ivanja daďż˝bina, iguman je bio prisiljen da se u viďż˝e mahova obraďż˝a molbom viďż˝im crkvenim organima kako bi dobio neďż˝to od onoga ďż˝to mu je bilo obeďż˝ano. Istovremeno je i sama crkva manastira Bazjaďż˝a bila u neumitnom procesu razaranja. To je navelo igumana da apeluje na vernike putem jednog ďż˝asopisa i u kome traďż˝i priloge za manastir. Apel je bio sledeďż˝e sadrďż˝ine: "Svim naďż˝im manastirima i monaďż˝kom sveďż˝tenstvu u Kraljevini Jugoslaviji! Jedna od starih naďż˝ih crkveno-narodnih zaduďż˝bina u Kr. Rumuniji jeste manastir Bazjaďż˝ u Banatskoj Klisuri na levoj obali Dunava, ďż˝est kilometara udaljen od Bele Crkve. Oko zaduďż˝bine Svetog Save - koji je ovoj svetoj obitelji udario temelj ravno pre 710 godina - skuplja se naďż˝ narod gorde Klisure, kako bi od nje stalno bio predohranjen u versko-nacionalnome ďż˝ivotu svome. Ovaj manastir je vekovima bio versko-nacionalna truba kroz koju je njen veliki patron skupljao Srbe, bodrio ih, jaďż˝ao im duh, odrďż˝ao u veri pravoslavnoj i narodnosti srpskoj  iako su bile velike bure i iskuďż˝enja kroz koja je naďż˝ srpski narod u ovim krajevima prolazio.
Manastir je potpuno oronuo. Iz navedenih razloga re�ila je uprava manastira Bazja�a da apeluje na versko-nacionalnu svest upravitelja i bratstava svih na�ih manastira u Kraljevini Jugoslaviji i svih sinova svetog Save da svaki po mogu�nosti i najsiroma�nijim milodarom doprinese obnovi ove svetosavske obitelji, kako bi mogli biti svetilo i �uvar u sve nastupaju�e vekove ovom siroma�nom ali �estitom srpskom narodu Klisure. Milodar slati: uredni�tvu "Duhovne stra�e" u Sombor. Imena sviju prilo�enika bi�e objavljena u "Duhovnoj stra�i" i beogradskoj "Pravdi", a imena darodavaca uklesana na naro�itoj plo�i u hramu svetosavskom pored velikih i svetlih imena velikog vo�da Kara�or�evi�a, Arhimandrita Mihajila i drugih svetlih imena radi ve�nog spominjanja."64
Ovaj napis sastavljen "pred Bo�i� 1935. godine" u manastiru Bazja�u potpisuje upravitelj manastira Pante-lejmon Do�en.
Na apel su pozitivno odgovorili �to se mo�e videti i u �injenici da je 1936. godine "manastir i sveti hram opravljen, spolja je okre�an, krov pokriven limom, konak iz osnove opravljen, krov je pretresen i izmenjen."65
Akciju su sproveli u delo iguman Pantelimon Do�en i George Milo�evi�*, pripravnik Crkvenog suda u Vr�cu. Njih su svesrdno pomagali episkop George Leti� i nekolicina Jugoslovena koji su zahtevali da budu anonimni. Srpska patrijar�ija je u�inila donaciju od dvadeset hiljada dinara,66 a dru�tvu UDR je dalo lim potreban za krov.67
Da bi konsolidovao manastir Bazja�, iguman Pantelimon Do�en je smatrao da treba kupiti ne�to zemlje i rogate stoke. Na taj na�in bi manastir postao bogatiji i dala bi mu se prilika da se materijalno osamostali i �ivi na svojoj nozi a ne od pomo�i drugih manastira ili od milodara vernika. Poku�aj je ipak ostao neostvaren po�to je 1937. godine iguman mananstira Sveti Georgije na�inio nov razme�taj bratstva. Tom prilikom je iguman Pantelimon Do�en razre�en du�nosti upravnika manastira Bazja�a te manastir sa svojim dobrima ponovo ulazi u sastav manastira Zlatice.68 Ali to stanje je potrajalo veoma malo jer ve� 1939. godine upravu manastira Bazja�a preuzima jeromonah Georgije Dragi� �to je, svakako, zna�ilo ponovno osamostaljenje manastira Bazja�a.69
Godine 1940. Nikanor Savi� je dobio odobrenje za preme�taj u manastir Bezdin, te jeromonah Georgije Dragi� preuzima i administraciju manastira Zlatice.70
Tokom drugog svetskog rata (1940-1945) stanje manastira Bazja�a bilo je izuzetno te�ko. Samo tokom 1944. godine, preciznije re�eno izme�u 28. avgusta i 6. septembra Bazja�ki manastir je devet puta trpeo artilerijsko bombardovanje sa nema�kih brodova. Na dan 6. septembra Nemci nailaze na sna�an otpor rumunske vojske. Tom prilikom su poginuli upravnik carine, �est vojnika i jedan ni�i oficir.71
Od 1. decembra 1945. godine upravu sva tri manastira (Zlatice, Kusi�a i Bazja�a) je preuzeo jeromonah Kiril Sekuli� koji je na toj du�nosti ostao sve do 12. januara 1949. godine.
 Da bi ďż˝to verodojstojnije prikazali na sve ono ďż˝to se u tim manastirima zbilo na poďż˝etku uspostavljenja komunistiďż˝kog reďż˝ima znaďż˝ajno je videti beleďż˝ku koju je ostavio u jednoj kultnoj knjizi jeromonah Kiril Sekuliďż˝: "...Kada su me izbacili, vojska koja se nastanila u njemu (manastiru Zlatici b.a) i ja doďż˝em u manastir Bazjaďż˝. Vojska je sedela u manastiru Zlatici do oktobra 1954.godine i sve upropastila i kuďż˝u i stvari, crkvu sve utvare i knjige i sve pogoreli i upropastili. Od crkve napravili ďż˝talu."72
Na osnovu jednog prisilno iznu�enog zapisnika sa datumom 10. septembra 1949. godine, dr�avi se, u obliku donacije, predaje manastirsko imanje koje doti�ni ne mogu vi�e obra�ivati, za svoje potrebe zadr�a�e samo 16 lanaca.73
Situacija manastira i istodobno i igumana Kirila Sekuli�a je postala jo� te�a i nesnosnija kada se u Rumuniji u�vrstio komunisti�ki re�im. Pogotovo je te�ko bilo za vreme procesa "kolektivizacije" sela. Ba� onda se Kiril Sekuli� razboleo i pismeno se u nekoliko mahova obratio vi�im crkvenim vlastima tra�e�i da ga zameni mla�i �ovek, oran i u stanju da se uspe�no nosi sa bremenom briga. Po nekom pravilu odgovor nije dolazio. U takvoj bezizlaznoj situaciji, godine 1950. jeromonah Kirilo Sekuli� predao je protokole kr�tenih, ven�anih i umrlih.74 Godine 1951. predat je �itav inventar i zvono manastira Kusi�a parohiji sela Zlatice, a godine 1953, u o�ekivanju svoje zamene, Kiril Sekuli� jo� je i dalje obra�ivao oko pet hektara zemlje i oko pola hektara vinograda.75
Ali 13. novembra 1955. godine u manastiru Bazja�u je preminuo od sr�anog udara jeromonah Kiril Sekuli�, istinski i �asni slu�itelj srpske pravoslavne crkve. Za njega je sve�tenik Ivan Jankovi� zabele�io: "Dogoreo je na svojoj du�nosti kao vo�tanica na �iraku starog manastira."76 Sahranjen je 15. novembra 1955. godine na bazja�kom seoskom groblju. Sahranu su obavili: protopop Vojin Paskulovi�, Dimitrije Ivanov (Lugovet), Mihajlo Stojanovi� (Sokolovac) i jeromonaj Simeon Grbi�.
Na inicijativu Njegovog Preosve�tenstva Lukijana, episkopa Slavonije i administratora Temi�varske eparhije, godine 1997. na grobu Kirila Sekuli�a podignut je krst i dr�an pomen za umrlog od episkopa Lukijana a u �ast onog koji je bio i ostao Kiril Sekuli�, pravi branilac i za�titnik hri��anstva i pravoslavlja na ovom prostoru.
Smr�u jeromonaha Kirila Sekuli�a ugasio se i mona�ki �ivot u manastiru Bazja�u. Pogubnom i nadasve �tetnom politikom komunisti�kih vlasti manastir Bazja� je doveden u �alono stanje. Ali godine 1980. zahvaljuju�i naporima vernika �itave Klisure i Poljadije pri�lo se obnovi Bazja�kog manastira. Umesto poru�enog starog konaka, sagra�en je nov konak, manastirska crkva opasana je za�titnim zidom, zamenjen je limom crkveni krov, omalterisani spolja�nji zidovi crkve. Treba ista�i da se u ovim akcijama za njihovu realizaciju svojski zalo�ilo klisursko i poljadijsko sve�tenstvo sa svojim vernicima. U tom smislu pohvale zaslu�uju vernici sela Stare Moldave sa svojim sve�tenikom Vasilijem Vezeli�em. Zidarske radove na manastiru su obavili zidari jednog malog klisurskog sela u blizini Bazja�a. Na plo�i urezanoj u zid crkve napisana si: imena zidara: �ive M(arkovi�a), Marka J(ankovi�a) i Ivana M(arkovi�a). Krov je plehom pokrio limar Konstantin Todor 1980. godine.
I pored ogromnih napora 1980-1982. godine u�injenih za opravku manastira u Bazja�u kako bi on postao funkcionalan i da bi ponovo postao steci�te za okupljanje Klisuraca i Poljadijaca, najpre�i posao bio je obnavljanje o�te�enog unutra�njeg slikarstva.
Vernici ovih krajeva �ive u nadi potkrepljenoj prisustvom u ovim krajevima Njegovog Preosve�tenstva Lukijana kao administratora Temi�varske eparhije da za Bazja�ki manastir dolaze bolji dani i da �e on u dogledno vreme ponovo o�iveti i postati nezaobilazna "svetinja" za Klisurce i Poljadijce, a i �ire.

Izvori

2. Glava II MANASTIR BAZJAďż˝ U PRESEKU VREMENA

1. Mircea P�curariu, Istoria Bisericii Ortotoxe Rom�ne, vol. I, Bucure�ti, 1980, pag. 314
2. Vikentije Qu�tina, Kratka povest o op�te�iteljnom manastiru Zlatici, koji se nalazi u Vla�ko-ilirskom puku, o njegovom za�etku i o doga�ajima od 1225 sve do 1797. godine (Po Stevanu Bugarskom, Srpsko pravoslavlje u Rumuniji, 1995. str. 209-212), str. 98
3. Olga Zirojevi�, Crkve i manastiri na podru�ju Pe�ke patrijar-�ije do 1683. god. Beograd 1983. str. 47
4. Du�an J. Popovi�, Srbi u Vojvodini do kraja 18. veka, tom 1. Beograd 1955., str. 282
5. Mitropolit Amfilohije, Osnovni pravoslavnog vaspitanja, Vrnja�ka Banja, 1993, str. 275-316
6. Amfilohije, nav. delo str. 308
7. Amfilohije, navedeno delo str. 299
8. Mile Tomi�, Po Dunavskoj Klisuri, Bukure�t, 1989., str. 23.
9. Olga Zirojeviďż˝, nav. delo str. 106-108.
10. Pesty Frigyes, Krasso vermegye tortenete, Budapesta, 1884, vol II, part. 1, pag. 106-108
11. I.D. Suciu, Monografia Mitropoliei Banatului, Timi�oara 1977, pag. 80-82
12. Vasile Munteanu, Contribu�ii la Istoria Banatului, Timi�oara, 1990, oag. 124
13. I.D. Suciu. Op. cit. pag. 82
14. Vasile Munteanu, op. cit. pag. 125
15. Mircea P�curariu, op. cit. pag. 480
16. Vikentije Qu�tina, nav. delo, str. 97
17. Francisco Griselini, %ncerc�rile de istorie politic� �i natural� a Banatului, Timi�oara 1984, pag. 139
18. Barotti, Adattar, II, 29
19. I.D. Suciu, R. Constantinescu, Documente privitoare la Istoria Mitropoliei Banatului, Timi�oara 1990, vol. I pag. 222
20. I.D. Suciu. R. Constantinescu, op. cit. pag. 334
21. Vikentije Qu�tina, nav. delo str. 98
22. Isto
23. R. Gruji�, Prilo�ci istoriji srpskih banatskih manastira u drugoj polovini XVIII-og veka, Bogoslovski glasnik, Sremski Karlovci, knj. IX, 1906. str. 102.
24. R. Grujiďż˝, nav. delo str. 394.
25. Isto.
26. Isto.
27. I.D. Suciu, R. Constantinescu, op. cit. 346.
28. Vikentije Qu�tina, nav. delo str. 98.
29. I. Kefer, M. Veselinovi� �ulc, Jugoslovenski narodi u ma�arskoj periodici 1780-1800, Novi Sad, knj. I 1993, str. 145.
30. Nicolae Stoica de Ha�eg, Cronica Banatului, Timi�oara, 1981, pag. 247.
31. Mile Tomiďż˝, nav. delo, str. 79-80.
32. Vuk Stefanovi� Karaxi�, Srpski rje�nik, Nolit, Beograd strana 295.
33. Sreta Pecinja�ki, Grani�arska naselja Banata (1773-1810), II tom, Novi Sad 1985, str. 481; 505; 731; 768; 790.
34. Stevan Bugarski, Srpsko pravoslavlje u Rumuniji, Temi�var, Beograd, Novi Sad, 1995, str. 98.
35. Vikentije Qu�tina, nav. delo str. 98.
36. Georgije Dragi�, Manastir Bazja�, Duhovna stra�a, Sombor, god. VIII (1935), br. 2. str. 87.
37. Alexandru Moisi, op. cit. pag. 131.
38. Ozren Radosavljeviďż˝, Manastir Zlatica, Bela Crkva, 1997. str. 774.
39. Isto.
40. Isto.
41. Ivan Jankovi�, Poreklo i najstarija pro�lost manastira Zlatice, Bazja�a i Kusi�a, Bilten Srpskog Pravoslavnog Vikarijata u Temi�varu, br. 3, god. I 1972, str. 6.
42. Alexandru Moisi, op. cit. pag. 131.
43. P. Radu, D. Onciulescu, Contribu�ii la istoria �nv���m�n-tului din Banat p�n� la anul 1800, Bucure�ti 1977, pag. 251.
44. Ivan Jankoviďż˝, nav. delo str. 8.
45. Ivan Jankoviďż˝, nav. delo str. 6.
46. Ivan Jankoviďż˝, nav. delo str. 9.
47. Ozren Radosavljeviďż˝, nav. delo str. 36.
48. Ivan Jankoviďż˝, nav. delo str. 10-11.
49. Parohijska arhiva manastira Bazja�a, Inventar 1900. god.
50. Aleksandar Stanojloviďż˝, Monografija Banatske Klisure, Petrograd, 1938. str. 128.
51. Aleksandar Stanojloviďż˝, nav. delo, str. 128.
52. Alexandru Moisi, op. cit. pag. 131.
53. Nastasie Cimpoieru, Un col� de �ar� Bazia�ul, Timi�oara 1935, pag. 10.
54. Parohijska arhiva manastira Bazja�a, Protokol zapisnika.
55. Slobodan Kosti�, �ematizam Pravoslavne srpske Eparhije u Temi�varu u Kraljevini Rumuniji za 1924. god. Temi�var 1925. str. 18.
56. Slobodan Kosti�, Srbi u Rumunskom Banatu, Temi�var 1940. str. 71.
57. Ivan Jankovi�, Letopis Manastira Zlatice, Bilten br. 41-48. god. XI-XII, Temi�var 1982-1983, str. 40.
58. Ivan Jankoviďż˝, Letopis..., str. 42.
59. Ivan Jankoviďż˝, Letopis..., str. 43.
60. Isto.
61. Ivan Jankoviďż˝, Letopis..., str. 42.
62. �asopis Duhovna stra�a, VIII godi�te, br. 4, IV �etvrt 1935.
63. Ivan Jankoviďż˝, Letopis..., str. 162.
64. �asopis Duhovna stra�a, VIII godi�te, br. 4, IV �etvrt 1935.
65. �asopis Glasnik, god. XV, Temi�var 1936, septembar-oktobar, broj 9-10 str. 148.
66. Alexandru Moisi, op. cit. pag. 131.
67. Isto.
68. Ivan Jankoviďż˝, Letopis..., str. 44.
69. Isto.
70. Ivan Jankoviďż˝, Letopis..., str. 41.
71. Liviu Groza, Contribu�ii aduse de Divizia 19 Infanterie..., pag. 419.
72. Parohijska arhiva manastira Bazja�a, Minej (februar), br. inv 37, str. 187.
73. Ivan Jankoviďż˝, Letopis..., str. 45.
74. Isto.
75. Isto.
76. Isto.