17°45′00″N 10°04′00″E / 17.75000°N 10.06667°E / 17.75000; 10.06667

Drvo Ténéré (1961)
Drvo Ténéré na karti Nigera
Drvo Ténéré
Drvo Ténéré
Originalna lokacija drva Ténéré u Nigeru.

Drvo Ténéré (francuski: L'Arbre du Ténéré) bila je solitarna acacia, vjerojatno Acacia raddiana[1] ili Acacia tortilis,[2] koja se nekoć smatralo najzabačenijim drvetom na Zemlji[3]—bilo je jedino stablo u okrugu od 400 kilometara. Stoga je bila orijentir raznim karavanama deva koje su prolazile kroz regiju Ténéré u Sahari na sjeveroistoku Nigera. Drvo Ténéré je bilo toliko poznato da je uz Arbre Perdu ili 'Izgubljeno drvo' na sjeveru bila jedina stabla koja su prikazivana na kartama u omjeru od 1:4 000 000. Drvo Ténéré nalazilo se u bilizini 40 metara dubokog bunara.

Drvo Ténéré je bilo posljednje od skupine drveća koja su rasla dok pustinja još nije bila toliko isušena kao što je danas. Stablo je stajalo najmanje desetljećima na tom području. Tijekom zime 1938.–1939. iskopan je bunar u blizini drveta te je pri tom otkriveno da je njeno korijenje doseglo podzemni rezevoar vode dubok oko 33–36 metara ispod površine.

Zapovjednik savezničke misije Service central des affaires sahariennes, Michel Lesourd, ugledao je stablo 21. maja 1939:

Ovo stablo se mora vidjeti da bi se vjerovalo da postoji. Što je njena tajna? Kako može biti živo usprkos toliko deva koje prolazi kraj nje? Kako to da neka zalutala deva ne pojede njeno lišće i trnje? Zašto razni prpadnici naroda Touareg koje predvode karavane ne odrežu njene grane kako bi napravili vatru za čaj? Jedini razlog je taj da je to stablo tabu i da se smatra takvim od ljudi. Postoji praznovjerje, kodeks plemena koji se uvijek poštuje. Svake godine se razni ljudi

okupljaju oko stabla prije nego kreću na raskrižje Ténéra. Ovo drvo je postalo živući svjetionik; prva je ili zadnja oznaka za one koji napuštaju Agadez za Bilma, ili se vraćaju.[4]

Drvo je oboreno i uništeno 1973., navodno od pijanog libijskog ili alžirskog vozača kamiona. 8. novembra 1973. njeni ostaci su preneseni u Narodni muzej Nigera u glavnom gradu Niamey, gdje su smješteni u paviljon radi uspomene.[4]

Izvori

uredi
  1. Riedacker, A. (1993) (French). Physiologie des arbres et arbustes en zones arides et semi-arides: séminaire, Paris-Nancy, 20 mars-6 avril 1990. John Libbey Eurotext. str. 406. ISBN 2-7420-0019-4. Pristupljeno 2009-08-11. »L'Hote (1961) note dans son article sur l'arbre du Ténéré (Acacia raddiana) que l'on aurait retrouvé ses racines à 30 métres de profondeur.« 
  2. Le Roy, Robert (1998) (French). Méhariste au Niger: souvenirs sahariens. Karthala Editions. str. 108. ISBN 2-86537-778-4. Pristupljeno 2009-08-11. »It avait fallu à cet acacia tortilis une belle vigueur et une fameuse chance pour subsister là, seul, jusqu'à élever son feuillage hors de portée des gazelles.« 
  3. Wagensonner, Eric (2007-01-15). „Eastern Mali to Niger to Timbuktu - 2–19 September 06”. Border-Crossings. Arhivirano iz originala na datum 2013-10-24. Pristupljeno 2009-08-11. 
  4. 4,0 4,1 L'Arbre du Ténéré, Part 2