Инвазија Русије на Украјину

Инвазија Русије на Украјину 2022.
Дио Руско-украјинског рата
Војно стање        Под контролом Украјине        Под окупацијом Русије и проруских снага
Датум 24. вељаче 2022. – данас Локација Украјина Исход
Сукобљени
Русија Доњецка НР Луганска НР Подршка: Бјелорусија Придњестровска Молдавска Република	Украјина Опскрба оружјем: НАТО ЕУ
Вође
Владимир Путин Михаил Мишустин Сергеј Шојгу Валериј Герасимов Владимир Колокољцев Денис Пушилин Владимир Пашков Леонид Пасечњик Сергеј Козлов	Володимир Зеленскиј Денис Шмихаљ Олексиј Резников Денис Монастирскиј Олексиј Данилов Валериј Залужниј Серхиј Шаптала Руслан Хомчак Олександр Сирскиј Виталиј Кличко
Војне снаге
Русија: око 175 000 до 190 000 на граници с Украјином Доњецка НР: 20 000 Луганска НР: 14 000	Украјина: 209 000 (оружане снаге) 102 000 (паравојне снаге) 900 000 (резервне снаге)
Посљедице
Руски губитци: По руским изворима: 2 цивилна брода бомбардирана (неколико жртава на броду) 1 Су-25 оборен 1 Ан-26 оборен (посада погинула) По украјинским изворима: 3500 погинулих 200 заробљених 102 тенка уништена 536 оклопних возила уништено 14 авиона оборено 8 хеликоптера оборено 2 оборена авиона Иљушин Ил-76 По изворима Уједињеног Краљевста: 450+ војника убијено	Украјински губитци: По украјинским изворима: 40+ војника убијено 1 транспортни авион оборен (пет погинулих) 1 Су-27 оборен По руским изворима: Неутрализиране војне зрачне базе Украјине и сустави протузрачне обране 150+ војника се предало 7 борбених авиона оборено 7 борбених хеликоптера оборено 9 дронова оборено 67 тенкова/борбених возила уништено 87 осталих војних возила уништено 8 бродова морнарице уништено По изворима из Уједињеног Краљевства: 137 војника убијено
25+ украјинских цивила убијено 100.000 цивила расељено 1 турски брод оштећен 1 комерцијални брод с молдавском заставом оштећен По украјинским изворима: укупно 137 Украјинаца убијено, 316 рањено

Дана 24. вељаче 2022. године, Русија је започела инвазију великих размјера на Украјину, што је означило ескалацију тренутног руско-украјинског рата који је започео 2014. То је највећи оружани сукоб на еуропском тлу још од Другог свјетског рата. Руски предсједник Владимир Путин, тврдећи да проширење НАТО-а након 1997. представља сигурносну пријетњу, тражио је да се Украјини законски забрани придруживање војном савезу. Почетком 2022. инвазији је претходило дуготрајно гомилање руске војске на украјинским границама. Неколико дана прије инвазије, Русија је признала двије самопроглашене државе унутар украјинских граница: Доњецку Народну Републику и Луганску Народну Републику. Дана 21. вељаче, руске оружане снаге ушле су у регију Донбас на истоку Украјине, а 22. вељаче Савјет Федерације једногласно је овластило Путина да користи војну силу изван Русије.

Дана 24. вељаче, око 5 сати по источноеуропском времену, Путин је најавио „специјалну војну операцију” у источној Украјини; неколико минута касније почели су ракетни удари широм Украјине, укључујући и главни град Кијев. Украјинска гранична служба објавила је да су нападнути њени гранични пријелази с Русијом и Бјелорусијом. Два сата касније, руске копнене снаге ушле су у земљу. Украјински предсједник Володимир Зеленскиј одговорио је објавом изванредног стања, прекидом дипломатских односа с Русијом и најавом опће мобилизације. Инвазија је наишла на широку међународну осуду, укључујући санкције које су наметнуте Русији, док су с друге стране антиратни просвједи у Русији резултирали масовних ухићењима. Прије и тијеком инвазије, неке од чланица НАТО-а пружале су материјалну и оружану подшку Украјини; међутим, НАТО као организација није.

Одмах након почетка руске инвазије на украјину, Еуропска унија, Сједињене Америчке Државе и друге Украјини пријатељске земље одлучиле су пружити Украјини журну господарску помоћ и опскрбу ратним материјалом, те примијенити озбиљне економске санкције против Русије. 3. сијечња 2022. год. Бруно Ле Маире, министар финанција Француске, оцјењује да ће скоро тисућу милијарди долара вриједна имовина руске државе, те неких подузећа и "свих олигарха" бити замрзнута већ донијетим санкцијама. Еуропска унија неће подузети војну интервенцију, поручује Б. Ле Маире, али "смо потпуно одлучни да искористимо сву економску и финанцијску моћ којом располажемо... већ наносимо тешку штету руској економији, тешку штету руском финанцијском систему".

Називи рата

У већем дијелу западног свијета сукоб се најчешће назива инвазијом, а у Руској Федерацији се према службеној државној нарацији назива "специјалном војном операцијом". Руска агенција за надзор комуникација Роскомнадзор забранила је почетком ожујка 2022. свим медијима у држави да о сукобу извјештавају користећи рат, инвазију, напад и друге термине који одступају од службеног државног. Сличне напутке добили су и учитељи у руским школама, ако их ученици питају о рату у Украјини. У украјинским државним медијима се најчешће раби термин "агресија", што је чест случај и у америчким, британским и еуропским медијима. У већем дијелу остатка свијета, односно државама с неутралним ставом, превладавају термини попут "сукоба" или "интервенције".

Позадина

Полуоток Крим је у својој повијести био дио различитих држава, али и независан териториј. Његова јужна обала била је дио грчког културолошког круга скоро 2000 година. Унутрашњост полуотока била је протобугарска и хазарска 600 година, након чега је припадала Кијевској Руси 200 година, те 200 година Златној Хорди. Око 1400. године, независност Кримском Канату која је трајала 100 година, осигурали су Кримски Татари. Како би стекли контролу над приморским регијама, затражили су помоћ Османског Царства, које је прогласило Кримски канат аутономним дијелом царства. Године 1784. Руско Царство поразило је Османлије те је тако Крим постао дијелом Русије. Основана је Црноморска флота с базом у Севастопољу. Крим и сусједне регије формирале су административну регију с различитим именима. Године 1921. Крим постаје аутономна совјетска република, а прилив Славена трајно је промијенио етничку равнотежу подручја. Године 1945. укинута је Кримска Аутономна Совјетска Социјалистичка Република те је тако Крим постао дио Руске СФСР. Кримска област 1954. пребачена је у састав Украјинске ССР.

Године 1991. Крим је постао Аутономна Република Крим, дио нове независне државе Украјине. Шест година касније, потписан је Уговор о руско–украјинском пријатељству. Русија је признала границе Украјине, добила је 80 % Црноморске флоте те је изнајмила објекте у Севастопољу на 20 година (касније продуживши до 2042. године). Након Украјинске револуције на Мајдану године, Руска Федерација је у вељачи 2014. године окупирала полуоток Крим, слањем неозначене војске, популарно зване "малим зеленим човјечуљцима", која је заузела све важне административне зграде на полуотоку, ставивши га тако под руску контролу. Након што су признали да је неозначена војска њихова и у каснијим појашњењима, водећи су руски политичари тврдили да су окупацијом Крима "исправили повијесну неправду". Потом је организиран контроверзни референдум у припајању Крима Руској Федерацији на којем је 97% изашлих бирача, гласало за припајање полуотока Русији. Ни Украјина, ни већи дио међународне заједнице није признао овакву анексију Крима, тврдећи да је она противна међународном праву, док су руски службеници на питања о анексији Крима говорили да је анексија "готова ствар".

НАТО

Кад је 1990. совјетски предсједник Михаил Горбачов прогласио атмосферу растућег повјерења, упозорио је да би изолација Сједињених Америчких Држава или Совјетског Савеза на еуропском континенту довела до погоршања повјерења. Горбачов је, такођер, изјавио да је ширење НАТО-а на исток грешка и понижење за Русију.

На кримском полуотоку у 2006. је дошло до избијања просвједа. Разлог томе био је долазак америчких маринаца који су дошли у град Феодосију због војне вјежбе „Сеа Бреезе” између Украјине и НАТО-а. Демонстранти су маринце дочекали барикадама и паролама на којима је писало „Окупатори, идите кући!”, а неколико дана касније кримски парламент прогласио је Крим „територијем без НАТО-а”. Неколико дана након просвједа, амерички маринци повукли су се с полуотока.

Године 2008. руски предсједник Владимир Путин говорио је против потенцијалног уласка Украјине у НАТО.

Године 2014. Горбачов је у интервјуу у вези ширења НАТО-а на исток рекао: „Ово сам назвао великом грешком још од самог почетка. То је дефинитивно кршење духа изјава и увјерења која су нам дата 1990. године. Што се Њемачке тиче, закони су утврђени и поштују се.”

Постсовјетски контекст и наранчаста револуција

Након распада Совјетског Савеза 1991. године, Украјина и Русија наставиле су одржавати блиске везе. Украјина је 1994. пристала одрећи се свог нуклеарног арсенала потписавши Будимпештански меморандум о сигурносним гаранцијама под увјетом да Русија, Уједињено Краљевство и САД дадну гаранцију против пријетњи или употребе силе против територијалног интегритета и политичке независности Украјине. Пет година касније, Русија је била једна од потписница Повеље о еуропској сигурности, гдје је „поново потврдила инхерентно право сваке државе судионица да буде слободна да изабере или мијења своја сигурносне договоре, укључујући уговоре о савезу, како се развијају”.

Године 2004. Виктор Јанукович, тадашњи премијер Украјине, проглашен је побједником предсједничких избора, који су према пресуди Врховног суда Украјине, у великој мјери били намјештени. Резултати су изазвали негодовање јавности која је подржавала опозицијског кандидата, Виктора Јушченка, који је одбацио резултате избора. Тијеком бурних мјесеци револуције, Јушченко се изненада тешко разболио, а убрзо су бројне неовисне скупине лијечника откриле да је био отрован 2,3,7,8-тетраклордибензодиоксином. Јушченко је исказао снажну сумњу у умијешаност Русије у његово тровање. На крају је то резултирало мирном наранчастом револуцијом, која је довела Виктора Јушченка и Јулију Тимошенко на власт, а Јануковича у опозицију.

Године 2008. руски предсједник Владимир Путин говорио је против потенцијалног придруживања Украјине НАТО-у. Румуњски аналитичар Иулиан Цхифу је 2009. године, с коауторима, изнио мишљење да је Русија у погледу Украјине слиједила ажурирану Брежњевљеву доктрину ограниченог суверенитета из доба постојања Варшавског пакта, када је СССР присвајао право да војно интервенира у другим социјалистичким земљама које су припадале том пакту, уколико није задовољан с њиховом политиком; слично је стајалиште Русија заузела према Украјини након њеног осамостаљења, износи Иулиан Цхифу.

Јанукович је 2009. најавио поновно кандидирање за предсједника на украјинским предсједничким изборима 2010. Побиједио је и инаугуриран је 2010. године.

Украјинска револуција и догађања након ње

Просвједи покрета Еуромајдан у Кијеву, просинац 2013.

Након вишетједних просвједа у склопу покрета Еуромајдан (2013. – 2014.), проруски украјински предсједник Виктор Јанукович и вође украјинске парламентарне опорбе потписали су 21. вељаче 2014. споразум којим су договорени пријевремени изборе. Наредног дана, уочи гласања о опозиву, Јанукович је побјегао из Кијева; потом га је Верховна Рада смијенила.

Политичке вође из подручја источне Украјине у којима се претежно говори руски прогласили су оданост Јануковичу, те су 2014. године настали проруски немири у Украјини. Убрзо је услиједила руска анексија Крима у ожујку исте године, као и рат у Донбасу који је почео мјесец дана касније. Тада су створене парадржаве Доњецка и Луганска Народне Републике, које подржава Русија.

Украјински предсједник Володимир Зеленскиј одобрио је 14. рујна 2020. нову Националну сигурносну стратегију Украјине, „која предвиђа развој посебног партнерства с НАТО-ом с циљем чланства у НАТО-у”. Дана 24. ожујка 2021., Зеленскиј је потписао Уредбу бр. 117/2021 којом се одобрава „стратегија деокупације и реинтеграције привремено окупиране територије Аутономне Републике Крим и града Севастопоља.”

У српњу 2021. Путин је објавио есеј под именом О повијесном јединству Руса и Украјинаца, у којем је још једном потврдио свој став да су Руси и Украјинци "један народ".

Амерички повјесничар Тимотхy D. Снyдер описао је да су Путинове идеје изнесене у есеју империјалистичке. Британски новинар Едwард Луцас назвао је есеј повијесним ревизионизмом. Други су мишљења да руско руководство има искривљено виђење сувремене Украјине и њене повијести.

Русија сматра да могући улазак Украјине у НАТО и опћенито ширење НАТО-а угрожава њену националну сигурност. Заузврат, Украјина и друге сусједне земље оптужиле су Путина за руски иредентизам и вођење агресивне милитаристичке политике.

Увод

Логистичке припреме за инвазију почеле су концентрирањем руских копнених снага уздуж украјинске границе, првотно од ожујка до травња 2021. године, а затим и од листопада 2021. до вељаче 2022. Тијеком другог раздобља групирања војске на украјинским границама, Русија је поставила захтјеве усмјерене САД-у и НАТО-у, предлажући два нацрта споразума онога што су назвали "сигурносним гаранцијама", укључујући правно обавезујуће обећање да се Украјина неће придружити НАТО-у, као и смањење броја НАТО-ових војника и војног оружја смјештеног у Источној Еуропи. Русија је, такођер, запријетила неспецифицираним војним одговором ако се НАТО настави држати „агресивне линије”.

Руско негирање планова о инвазији

Успркос гомилању војске, руски су службеници тијеком мјесеци више пута порицали да Русија планира инвазију на Украјину. Средином студеног 2021. Дмитриј Песков, Путинов гласноговорник, рекао је новинарима да „Русија не пријети никоме. Кретање снага на нашем територију не би требало бити ничија брига”. Крајем истог мјесеца, Песков је рекао да „Русија не планира нити ће икад планирати нападе на било кога... Русија је мирољубива земља, која је заинтересована за добре односе са својим сусједима”.

Средином сијечња 2022. замјеник руског министра вањских послова, Сергеј Рјабков, рекао је да Русија „не жели и неће подузети никакву акцију агресивног карактера. Нећемо нападати, ударати, ... Украјину”. Дана 12. вељаче 2022. савјетник Кремља за вањске послове, Јуриј Ушаков, назвао је дискусију о „такозваној планираној руској инвазији” „хистеријом”. Осам дана касније, руски велепосланик у Сједињеним Америчким Државама, Анатолиј Антонов, рекао је да руске снаге „никоме не пријете... Нема инвазије. Не постоје такви планови”.

Руска пропагандна кампања

Прије почетка рата, Русија је водила масовну пропагандну кампању против Украјине.

Дана 9. просинца 2021. Путин је говорио о дискриминацији усмјереној према говорницима руског језика изван Русије, рекавши тијеком својег обраћања: „да је русофобија први корак према геноциду. Ви и ја знамо што се догађа у Донбасу. То свакако личи на геноцид.” Такођер, из Кремља је осуђен украјински закон о језику. Дана 17. сијечња 2022., један од истакнутих руских новинара Антон Красовски коментирајући украјинске амбиције о уласку у НАТО, на једној руској ТВ емисији, рекао је да је „Украјина руска земља”. Затим је наставио говорити да ће Руси доћи на Хрешчатик и тамо спалити украјински устав, у којем је декларирана амбиција о уласку у НАТО.

Дана 15. вељаче 2022. Путин је извијестио: „Оно што се догађа у Донбасу управо је геноцид.” Новинске куће забиљежиле су, да унаточ Путиновим оптужбама за геноцид над руским говорницима, украјински предсједник Володимир Зеленскиј и сам говори руским језиком.

Руске тврдње о геноциду нашироко се сматрају неточним. Неколико међународних организација, укључујући и Високог повјереника Уједињених народа за људска права и Вијеће Еуропе, нису нашле никакве доказе који подржавају руске тврдње. Еуропска комисија одбацила је оптужбе за геноцид као руску дезинформацију.

Америчко велепосланство у Украјини назвало је руску тврдњу о геноциду „неистином за осуду”, док је Нед Прице, гласноговорник Државног тајништва Сједињених Америчких Држава, изјавио је да је Москва такве тврдње представила као изговор за инвазију на Украјину. Дана 18. вељаче, руски велепосланик у Сједињеним Америчким Државама, Анатолиј Антонов оптужио је Сједињене Америчке Државе за одобравање присилну асимилацију украјинских Руса.

Дана 19. вељаче еуропски портал за борбу против дезинформација ЕУ вс. Дисинформатион сљедеће је руске оптужбе прогласио неутемељенима: „Украјинске снаге припремају велику офанзиву на Донбас”, „Украјина припрема терористичке нападе на Донбас или Русију”, „Украјина проводи геноцид против говорника руског језика на истоку”, „Украјина планира упорабу кемијских и других недопуштених оружја против цивила на истоку”, „Украјинске снаге чине злочине над цивилима на истоку”.

У свом говору одржаном 21. вељаче, Путин је оптужио украјинско друштво да је постало неонацистичко, додајући да је циљ Русије демилитаризати и „денацифицирати” Украјину. Према извјешћима медија, Путин је користио лажни „нацистички” наратив за оправдање руског напада на Украјину. У влади, војсци или бирачком тијелу нема широке подршке идеологијама крајње деснице, а нити један кандидат крајње деснице није освојио нити једно мјесто у Верховној Ради, државном законодавном тијелу, тијеком парламентарних избора 2019. године. Украјински предсједник Володимир Зеленскиј и украјински премијер Денис Шмихаљ су Жидови што чини Украјину једном од двије државе свијета које имају жидовског вођу државе и вођу Владе (друга је Израел). Осврћући се на Путинову опаску, Зеленскиј је изјавио да се његов дјед, совјетски пјешадинац, борио против нациста; изгубивши три члана његове обитељи у холокаусту. Меморијални музеј холокауста Сједињених Америчких Држава осудио је инвазију и Путинову злоупотребу повијести холокауста као оправдање за рат.

Сукоби на истоку

Борбе у Донбасу значајно су ескалирале 17. вељаче 2022. Дневни број размјена ватре између сепаратиста и украјинске вијске тијеком првих шест тједана 2022. кретао се од два до пет, а 17. вељаче украјинска војска пријавила је 60 напада. Руски државни медији такођер су извијестили о преко 20 топничких напада на положаје сепаратиста истог дана. Украјинска влада оптужила је руске сепаратисте да су гранатирали вртић у Станицји Луханској користећи топништво, ранивши при томе три цивила. Луганска Народна Република приопћила је да је украјинска влада напала њене снаге минобацачима, бацачима граната и стројницама.

Наредног дана, Доњецка и Луганска Народна Република наредиле су обавезну евакуацију цивила из својих главних градова, иако је напоменуто да ће за потпуну евакуацију бити потребни мјесеци. Украјински медији извијестили су о порасту топничког гранатирања Донбаса иза којег стоје милитанти које подржава Русија, с циљем провоцирања украјинских снага.

Дана 21. вељаче, Савезна сигурносна служба Руске Федерације (ФСБ) објавила је да је уништен њен гранични објект у Ростовској области који се налази 150 метара од украјинске границе. Извјештајна служба Јужног војног округа приопћила је да су тијеком јутра тог дана руске снаге ликвидирале скупину од пет саботера у близини села Митјакинскаја у Ростовској области, која је прешла границу Украјине с два пјешадијска борбена возила, при чему су иста уништена.

Украјина је негирала умијешаност у оба инцидента назвавши их операцијама под лажном заставом. Поред тога, пријављено је да су два украјинска војника и један цивил убијени гранатирањем села Зајцеве, 30 километара сјеверно од Доњецка.

Неколико аналитичара, међу којима и истраживачка wеб-страница Беллингцат, објавили су доказе да је многе нападе, експлозије и евакуације у Донбасу инсценирала Русија.

Дана 21. вељаче непознате снаге гранатирале су термоелектрану сјеверно од мјеста Шчастја које се налази у околици Луганска у Луганској Народној Републици, а украјинске вијести убрзо су објавиле да је из тог разлога термоелектрана затворена.

Ескалација (21. – 23. вељаче)

Обраћање предсједника Руске Федерације Владимира Путина нацији 22. вељаче 2022.
(Доступни енглески и руски титлови)

Дана 21. вељаче, након признавања Доњецке и Луганске Републике, руски предсједник Владимир Путин наредио је да се руске трупе (укључујући и механизиране снаге) пошаљу у дио Донбаса којега контролирају проруски побуњеници, у акцију коју је Русија назива „мировном мисијом”. Руска војска саопћила је да је убила пет украјинских „диверзаната”, што је оштро демантирао украјински министар вањских послова Дмyтро Кулеба. Касније тог дана, неколико независних медијских кућа потврдило је да руске снаге улазе у Донбас. Вијеће сигурности Уједињених народа нашироко је осудило војну интервенцију у Донбасу те она није добила икакву потпору. Амбасадор Кеније, Мартин Кимани, успоредио је Путинов потез с колонијализмом рекавши: „Морамо довршити опоравак са згаришта мртвих империја, на начин да не потонемо назад у нове облике доминације и опресије.”

Предсједник Сједињених Америчких Држава Јое Биден 22. вељаче изјавио је да се „почетак руске инвазије на Украјину” догодио. Генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг и канадски премијер Јустин Трудеау рекли су да је дошло до „додатне инвазије”. Украјински министар вањских послова Дмyтро Кулеба изјавио је: „Не постоји таква ствар попут мање, средње и велике инвазије. Инвазија је инвазија.” Јосеп Боррелл, Високи представник Уније за вањске послове и сигурносну политику, изјавио је да су „руске трупе стигле на украјинско тло, што није пуноправна инвазија”. Истог дана, Савјет Федерације овластило је једногласном одлуком Путина да користи војну силу изван Русије. С друге стране, украјински предсједник Володимир Зеленскиј наредио је регрутацију украјинских резервиста, не позвавши на још тада опћу мобилизацију.

Видео репортажа Воице оф Америце, о јавном мнијењу на руској страни украјинско-руске границе на почетку инвазије
(Доступни енглески титлови)

Дана 23. вељаче, Верховна Рада, украјински парламент, прогласио је 30-дневно изванредно стање у цијелој држави, осим на окупираним територијима у Донбасу, гдје је одредба ступила на снагу у поноћ. Парламент је такођер наредио мобилизацију свих резервиста Оружаних снага Украјине. Истог дана, Русија је почела с евакуацијом своје амбасаде у Кијеву, спустивши руску заставу с врха зграде. Интернетске странице украјинског парламента и владе, као и банкарске wеб-странице, погођене су кибернетичким ДДоС нападима (енглески: дистрибутед дениал-оф-сервице аттацк).

Још један састанак Вијећа сигурности Уједињених народа сазван је од 23. до 24. вељаче. Русија је извршила инвазију на Украјину тијеком хитног састанка Вијећа сигурности Уједињених народа с циљем смиривања кризе. Главни тајник Уједињених народа Антонио Гутеррес изјавио је: „да се дадне прилика миру”. Русија је покренула инвазију у раздобљу у којем је предсједала над Вијећем сигурности Уједињених народа - тијеком вељаче 2022. Као једна од пет сталних чланица Вијећа сигурности Уједињених народа, Русија има право вета. У раним сатима 24. вељаче, Зеленскиј је одржао телевизијски говор у којем се на руском језику обратио грађанима Русије замоливши их да спријече рат.

Инвазија

Анимирана карта тијека инвазије

Почетак инвазије 24. вељаче

Зграда у Кијеву погођена 24. вељаче 2022. ракетним пројектилом

Непосредно прије 6:00 по московском времену (УТЦ+3), Путин је објавио да је донио одлуку о покретању „специјалне војне операције” у источној Украјини. У свом обраћању, Путин је рекао да нема планова за окупацију украјинског територија и да подржава право народа Украјине на самоодређење. Путин је изјавио да је Русија тражила „демилитаризацију и денацификацију” Украјине. Путин је такођер позвао украјинске војнике да предају своје оружје и оду кући. Такођер је изјавио да ће „сва одговорност за могуће пролијевање крви бити на савјести режима који влада над територијем Украјине.”

Путинове тврдње да је украјинска влада под контролом неонациста поновно су широко одбачене као неутемељене те је те тврдње осудио Меморијални музеј холокауста Сједињених Америчких Држава. У свјетлу захтјева руског министарства обране којим се од украјинских јединица контроле лета тражи да зауставе летове, зрачни простор над Украјином ограничен је на нецивилни зрачни промет, док је Еуропска агенција за зракопловну сигурност почела читаво подручје сматрати активном зоном сукоба.

Неколико минута од Путиновог приопћења, експлозије су забиљежене у Кијеву, Харкиву, Одеси и Донбасу. Украјински службеници објавили су да је Русија искрцала војнике у Мариупољу те лансирала крстареће и балистичке ракете на аеродроме, војне стожере и складишта у Кијеву, Харкиву и Дњипру. Војна возила у Украјину ушла су у око 6:48 по локалном времену, преко Сењкивке, граничног пријелаза на тромеђи Украјине, Бјелорусије и Русије. Један снимљени видеозапис приказује руске војнике како улазе у Украјину преко Крима којег је Русија припојила себи 2014.

Кремљ је планирао најприје ракетама циљати средишта протузрачне обране и војна заповједништва те потом послати борбене зракоплове и хеликоптере како би се брзо успоставила руска зрачна надмоћ. Амерички Центар за морнаричке анализе (енглески: Центер фор Навал Аналyсес) изјавио је да ће Русија покушати опколити Кијев и обухватити украјинске снаге на истоку земље, док је Центар за стратешке и међународне студије (енглески: Центер фор Стратегиц анд Интернатионал Студиес) идентифицирао три главна правца руског војног напредовања: из Бјелорусије на сјевер Украјине, из Доњецка на истоку те с Крима на југу. Сједињене Америчке Државе изјавиле су како вјерују да Русија жели „декапитирати” украјинску владу те успостави себи склону владу, док су припадници Обавјештајне заједнице Сједињених Америчких Држава изјавили како очекују да ће Кијев пасти унутар 96 сати на темељу стања на терену.

По ријечима украјинског државног министра Антона Херашенка, нешто послије 6:30 (УТЦ+2) руске снаге покренуле су копнени напад у близини града Харкива, а велика амфибијска искрцавања пријављена су у граду Мариупољу. У 7:40, ББЦ је цитирао друге изворе рекавши да у Украјину улазе и војници из Бјелорусије. Украјинске граничне снаге извијестиле су о нападима на локације у Луганској, Сумској, Харкивској, Чернигивској и Житомирској области, додавши и нападе с Крима. Руско министарство обране тврдило је да нема отпора међу украјинским пограничним снагама. Украјинско министарство унутрашњих послова извијестило је да су руске снаге заузеле села Хородишче и Милове у Луганској области. Украјински Центар за стратешку комуникацију извијестио је да је украјинска војска одбила напад у близини мјеста Шчастја у околици Луганска те да је повратила контролу над тим мјестом. Такођер је извијестио да је број руских жртава износио 50.

Након што је била сат времена оффлине, wеб-страница Министарства обране Украјине враћена је онлине. То министарство објавило је да је Украјина оборила пет авиона и један хеликоптер у луханском подручју. Непосредно прије 7:00 (УТЦ+2), Зеленскиј је објавио изванредно стање у цијелој Украјини. Касније је наредио украјинској војсци да „нанесе максималне губитке” нападачима. Зеленскиј је такођер објавио да су од тог тренутка руско-украјинских односа прекинути. Касније тијеком тог дана, објавио је опћу мобилизацију. Руске ракете гађале су украјинску инфраструктуру, укључујући Међународну зрачну луку Бориспиљ, украјинску највећу зрачну луку, која се налази 29 километра источно од Кијева. Украјина је затворила свој зрачни простор за цивилне летове.

Због руског напада на војну јединицу у Подилску умрло је шест људи, а седмеро их је рањено. Деветнаест других особа наведене су као нестале. Једна особа умрла је у Мариупољу. Руско топништво оштетило је једну кућу у Чухујиву. Особе које су тада биле у њој рањене су, а један је дјечак умро. Осамнаест људи погинуло је у руском бомбардирању села Липецке у Одеској области.

Сцене у источној Украјини тијеком инвазије, 24. вељаче 2022.

У 10:00 (УТЦ+2) објављено је на састанку украјинске предсједничке администрације да су руски војници напали Украјину са сјевера те да су исти продрли 5 километара. Извијештено је да су руски војници били активни у Харкивској области, Чернигивској области и близу Суме. Извјештајна служба Зеленског такођер је навела да је Украјина одбила напад у Волинској области. У 10:30 (УТЦ+2), украјинско министарство обране извијестило је да су руски војници у Чернигивској области заустављени, да су Мариупољ и Шчастја у потпуности ослобођени те да траје велика битка код Харкива.

Украјинска војска устврдила је да је уништила шест руских авиона, два хеликоптера и више десетак оклопних возила. Русија је негирала губитак било каквих авиона или оклопних возила. Украјински врховни заповједник Валериј Залужниј објавио је фотографије два заробљена руска војника. Један се руски извиђачки вод предао у близини Чернихива.

Руски зрачно-десантски војници заузели су међународну зрачну луку Антонов у Хостомелу, предграђу Кијева, након што су рано ујутро пребачени хеликоптерима. Идућег дана покренута је украјинска протуофензива с циљем поновног заузимања те зрачне луке. Једна бригада Националне гарде Украјине изјавила је да је судјеловала у борби за зрачну луку те да је срушила 3 од 34 руска хеликоптера.

Пошто је Бјелорусија дозволила руским војницима да нападну Украјину са сјевера из бјелоруског територија, у 11:00 (УТЦ+2), украјински гранични стражари пријавили су улазак руских војника у Вилчу (Кијевска област), док су гранични пријелаз у Житомирској области Руси бомбардирали ракетним бацачима (вјеројатно је ријеч о БМ-21 Граду). Такођер је објављено да је хеликоптер без ознака из Бјелорусије бомбардирао положај граничне страже у Славутичу. У 11:30 (УТЦ+2) почео је други вал руског ракетног бомбардирања: међу циљаним градовима били су Кијев, Одеса, Харкив и Лавов. Тешке копнене борбе водиле су се у Доњецкој и Луганској области.

До 12:04 (УТЦ+2), руски војници који су напредовали из Крима, приближили су се граду Нова Каховка у Херсонској области. Касније тијеком тог дана, руски војници ушли су у град Херсон те су заузели Сјевернокримски канал. Заузимањем тог канала омогућена је поновна опскрба Крима водом.

У 13:00 и 13:19 (УТЦ+2), украјински гранични службеници и Оружане снаге пријавили су два нова сукоба – крај Сумија („у правцу Конотопа”) и крај Старобиљска (Луганска област). У 13:32 (УТЦ+2), Валериј Залужниј извијестио је о четири балистичке ракете лансиране с бјелоруског територија у југозападном правцу. Неколико станица кијевског и харкивског метроа локални становници искористили су за склониште од бомби. Локална болница у Вухледару (Доњецка област) наводно је бомбардирана; четири цивила су погинула, а десетеро људи је рањено (укључујући и шест доктора).

У 16:00 (УТЦ+2) Зеленскиј је изјавио да су избиле борбе између руских и украјинских војника у Чернобилу и Припјату, градовима духова. Око 18:20 (УТЦ+2) Чернобилска нуклеарна електрана била је под руском контролом, као и подручје у околици електране.

У 16:18 (УТЦ+2), Виталиј Кличко, градоначелник Кијева и бивши боксач, прогласио је полицијски сат у трајању од 22:00 до 7:00.

У 22:00 (УТЦ+2) Државна гранична служба Украјине изјавила је да су руске снаге заузеле Змијски оток након што је оток био бомбардиран из зрака и с мора. Свих тринаест граничних стражара првотно су били сматрани погинулима због руског бомбардирања до којег је дошло након што су се они одбили предати руском ратном броду; снимка у којој се ти гранични службеници одбијају предати постала је вирална на друштвеним мрежама. Зеленскиј је изјавио да ће се тим гранични службеници који су сматрани погинулима постхумно бити додијељена титула Херој Украјине, највеће украјинско одликовање. Потврђено је да је погинуло седамнаест цивила: тринаестеро у јужној Украјини, троје у Мариупољу и један у Харкиву. Зеленскиј је изјавио да је тијеком првог дана руске инвазије погинуло 137 украјинских грађана, укључујући војнике и цоовче.

Недуго након 23:00 (УТЦ+2), Зеленскиј је наредио опћу мобилизацију свих украјинских мушкараца старости од 18 до 60 година. Из истог разлога украјинским мушкарцима из те добне скупине било је забрањено напустити Украјину.

25. вељаче

„Кyив Тенсе ас Руссиан Форцес Адванце”, видео репортажа Воице оф Америце
(Доступни енглески титлови)

Око 04:00 (УТЦ+2) по локалном времену, Кијев су потресле двије експлозије крстарећих и балистичких пројектила. Украјинска влада приопћила је да је оборила непријатељски авион изнад Кијева, који се потом забио у стамбену зграду која се потом запалила. Касније је потврђено да је тај авион био украјински Сухој Су-27.

Независни војни аналитичари примијетили су да се чини да су руске снаге на сјеверу Украјине биле у великој мјери сукобиле с украјинским снагама. Руске јединице покушале су опколити Кијев и напредовати ка Харкиву, но стале су због тешких борба те су слике на друштвеним мрежама сугерирале да су неке руске оклопне колоне упале у засједу. Насупрот томе, руске операције на истоку и југу биле су много ефективније. Најбоље обучене и опремљене руске јединице биле су позициониране изван Донбаса на југоистоку те се чинило да су кретале око припремљених обрамбених ровова те су напале украјинске обрамбене положаје страга. У међувремену, руске војне снаге које су напредовале с Крима биле су подијељене у двије колоне, а аналитичари су сугерирали да су можда покушавали опколити и заробити украјинске бранитеље у Донбасу, приморавајући Украјинце да напусте своју припремљену обрану те да се боре с Русима на отвореном.

Тијеком јутра 25. вељаче, Зеленскиј је оптужио Русију да циља цивилне објекте. Представник украјинског министарства унутарњих послова Вадим Денисенко рекао је да су у претходна 24 сата погођена 33 цивилна места..

Наставак инвазије

Прва очекивања међународних стручњака била су да ће Русија адекватно искористити своју очиту војну надмоћ те да ће читава Украјина бити окупирана или присиљена на предају у року од само 4 дана.

Након неколико дана, међутим, показало се да је Украјина пружила довољно жилав отпор те њена обрана није сломљена; стога се прогнозирало да ће Русија увести у Украјину даљње крупне оклопне снаге. Дана 27. вељаче 2022. опажена је војна колона дуљине око 5 км која се од украјинско-бјелоруске границе упутила у правцу око 100 км удаљеног Кијева, преко подручја града Иванкива; да би се одмах сутрадан могло на сателитским снимкама опазити знатно веће колоне војних возила на истом правцу. Трећег дана инвазије, на украјинском територију нашло се око 50 % од око 150.000 војника копнених снага колико је, према процјенама, Русија припремила за инвазију; те се снаге међутим биле суочене са снажним украјинским отпором на свим правцима дјеловања. До 3. ожујка 2022. опажено је да снажне руске оклопне снаге већ неколико дана налазе око 30 км далеко од Кијева – на положаје које су раније заузеле нешто мање руске снаге – али да имају очите проблема с распоређивањем на борбене положаје те говори о „загушењу” те велике војне колоне. Аналитичари указују да су с крајем зиме, украјинска поља у великој мјери претворена у блато које знатно отежава кретање оклопних возила изван цеста. У ишчекивању напредовања тих снага погодних да окруже или изравно нападну главни град Украјине Кијев, биљеже се топнички напади на војне и цивилне циљеве у том граду, те у такођер вишемилијунском Харкову, који се налази око 30 км од границе с Руском Федерацијом. На сјеверу државе, првих тједан дана озбиљне су борбе вођене у предграђима Чернигова (285 тисућа становника), а на југу су руске снаге које су напад извршиле с око 100 км удаљеног Крима успјеле ући у град Херсон (283 тисуће становника) који се налази на ушћу највеће украјинске ријеке Дњепар у море. На сам Дњепар су руске снаге избиле већ 25. вељаче, освојивши хидроелектрану Хаковка (351 мWх). У Херсону и око њега значајне су борбе трајале од 26. вељаче. .Руске и украјинске снаге водиле су борбе изван града и у граду, док цивили нису били изложени најтежим борбеним дјеловањима. Након што је Украјинска војска више дана пружала отпор руским снагама које су под потпуном контролом држале воде Азовског мора, украјинске су се снаге под својом контролом успјеле одржати једино лучки град Мариупољ (431 тисућа становника), који се 3. ожујка 2022. нашао у потпуном окружењу.

Војни експерти указују да, унаточ очекивањима, вишеструко надмоћне руске зрачне снаге ни након тједан дана ратовања нису посве успоставиле доминацију над зрачним простором Украјине, чије је зракопловство још увијек у стању летјети, а протузрачна обрана активна.

С обзиром на то да је Украјина остала лишена своје скромне ратне морнарице пригодом руске анексије Крима 2014. године, руска флота није имала потешкоће у овладавању морем испред украјинских обала. Украјинске ракетне снаге нису првих дана инвазије дјеловале против руског бродовља.

Дана 4. ожујка 2022. руске су снаге освојиле Нуклеарну електрану Запорожје у Енерходару, на источној обали Дњепра. Ради се о највећем нуклеарном постројењу у Еуропи. Прије него су успоставили контролу над нуклеарном електраном, Руси су топништвом гађали пословну зграду у непосредној близини објекта с реактором.

Украјински одговори на инвазију

Опскрба ратним материјалом

Еуропска комисија објавила је 26. вељаче 2022. да ће изаћи у сусрет украјинским потребама за ратним материјалом те да ће се дио тих потреба финанцирати из прорачунских средстава саме Еуропске уније. Журну војну помоћ у оружју и другом ратном материјалу у Украјину шаљу и сљедеће државе: Сједињене Америчке Државе, Канада, Уједињено Краљевство, Њемачка, Белгија, Француска, Шведска, Низоземска, Чешка, Италија, Португал, Грчка, Румуњска, Шпањолска, Хрватска, Пољска и Словачка. Оружје до Украјине у правилу долази преко територија Пољске. У испорукама у раној фази рата значајно мјесто заузимају пријеносни ракетни сустави за протузрачну и протуоклопну борбу, које може користити пјешаштво; обје категорије ракетних сустава се испоручују у тисућама примјерака.

Украјини - која иначе има далеко слабију могућност дјеловања зракопловима од Русије - су након почетка ратних дјеловања испоручени додатни беспилотне борбене летјелице "Баyрактар ТБ2" произведених у чланици НАТО-а Турској. Према доступним информацијама, украјинске снаге те беспилотне летјелице користе у првом реду против возила које превозе гориво и другу опскрбу борбеним постројбама - којима руске снаге често нису у стању пружити дјелотворну протузрачну обрану - настојећи отежати дјеловање и напредовање руских оклопних постројби. Ријеч је о беспилотним летјелицама способнима из базе достићи циљеве на читавом украјинском бојишту, остајући у зраку 24 сата и дуже; те уз примјену навођених ракета за гађање циљева на земљи. Украјинске снаге су већ прије руске инвазије 2022. стекле борбено искуство с "Баyрактар" летјелицама, користећи их у сукобу у Донбасу.

Осигуравање обавјештајних података

Обавјештајна заједница Сједињених Америчких Држава најкасније од почетка рата дијели с Украјином посве ажурне обавјештајне податке које помоћу САД-у доступних технологија и аналитичких ресурса прикупља у свези рата у Украјини. Податци једино не укључују могућности за точно циљање, које САД и иначе савезницима не омогућују; јер њихово кориштење увијек укључује могућност погрјешака и потенцијално цивилних жртава. Главни стожер Оружаних снага Украјине чак и у објавама за јавност износи релативно прецизне процјене о распореду, покретима и снази инвазијских снага.

Дипломатске активности

Дана 28. вељаче 2022. године украјински предсједник Володимир Зеленскиј упутио је захтјев за журни пријам Украјине у Еуропску унију; захтјев су истог дана подржале идуће чланице Еуропске уније: Пољска, Литва, Латвија, Естонија, Чешка, Словачка, Словенија и Бугарска. Међу чланицама Еуропске уније о захтјеву Украјине треба се расправити, али је Цхарлес Мицхел, предсједник Еуропског вијећа, тијела које окупља предсједнике држава и влада чланица Еуропске уније, обећао убудуће на састанке тог тијела позивати и предсједника Украјине.

Низ држава које су пријатељски расположене према Украјини, међу којима све чланице Еуропске уније и НАТО савеза, увеле су у данима након почетка рата снажне економске санкције против Русије. Велики број важних добављача, купаца и инвеститора обуставило је пословање с Русијом.

Енергетика

Украјински медији су 1. ожујка 2022. објавили да је Украјина 24. вељаче 2022. године одспојила свој електроенергетски сустав од онога у Русији и Бјелорусији, с којим је до тада био спојен. Та је акција подузета с украјинске стране, премда је укључивала ризик од озбиљних штета на инфраструктури, а како би се омогућило да електроенергетски сустав Украјине што скорије буде спојен на еуропски ЕНТСО-Е сустав: прије спајања на еуропски сустав нужно је било одспојити Украјину с руског сустава, и тестирати његову стабилност и дјеловање на фреквенцијама на којима дјелује ЕНТСО-Е електроенергетски сустав, који обухваћа чланице Еуропске уније. Акција је према украјинским извјештајима протекла успјешно, премда је била изведена у вријеме када је хидроелектрана Кахковка (367 мW) у Херсонској области на југу Украјине била изван погона због дјеловања руских војних снага. На страницама ЕНТСО-Е сустава је тијеком тестирања одспојеног сустава објављена 28. вељаче 2022. године обавијест о хитном захтјеву Украјине за спајање на тај сустав.

Руску инвазију Украјина је 24. вељаче 2022. дочекала спојена на електроенергетски сустав Русије, с којима је била повезана од времена СССР-а те је стога била изложена могућности да Русија у било којем тренутку прекине опскрбу електричном енергијом у Украјини. Спајање на електроенергетски сустав ЕНТСО-Е који обухваћа државе Еуропске уније било је предвиђено за 2023. годину, након што буду изведене потребне припреме. Према америчким изворима, Русија се показала способном нарушити напајање електричном енергијом чак и на подручју самих Сједињених Америчких Држава (ондје, кориштењем кибернетичких напада), што је пријетња националној сигурности сваке државе угрожене опасношћу од престанка опскрбе електричном енергијом. Чињеница да је Украјина спојена на електроенергетски сустав Русије на којем су барем дјеломично остале спојене чланице Еуропске уније и НАТО-а Естонија, Литва и Латвија, које су планирале потпуно спајање на еуропски сустав 2025. године – сагледавана је као сигурносна пријетња за Украјину, која је постала битна када су у листопаду 2021. године руске твртке озбиљно ограничиле испоруке плина и обуставиле испоруке угљена Украјини.

Дана 1. ожујка 2022. године на службеним страницама ЕНТСО-Е сустава објављено је да су у тијеку активности ради спајања Украјине на тај сустав, али без назнаке точног дана када ће то бити учињено. Указано је да се морају узети у обзир и учинци на украјинског западног сусједа Молдавију, која је такођер 28. вељаче 2022. године поднијела захтјев за хитно спајање на ЕНТСО-Е сустав те се планира те двије земље спојити на еуропски сустав координирано. Услијед ратних дјеловања, крајем вељаче 2022. године, свакодневно многа насељена мјеста остају без опскрбе електричне енергије – укупно до краја вељаче 2022. приближно њих 150; украјински сустав је успио до 1. ожујка 2023. године поново успоставити напајање у 34 таква насељена мјеста.

Политика Националне банке Украјине

Национална банка Украјине одмах је по почетку инвазије 24. вељаче 2022. обуставила уобичајени сустав електроничког плаћања у држави, ограничила подизање готовине, обуставила трговање страном валутом и забранила подизање стране валуте с банковних рачуна грађана. Дана 25. вељаче 2022. најављено је попуштање регулаторних ограничења према украјинским банкама. Навечер истога дана Национална банка Украјине донијела је одлуку о неограниченом рефинанцирању зајмова даних пословним банкама, у сврху одржавања ликвидности у украјинском новчаном суставу. Дана 25. вељаче 2022. одузете су лиценце за обављање банкарских послова „Интернатионал Ресерве Банк ЈСЦ”, која је била у власништву руске државне Сбербанке. Започели су одмах преговори с Међународним монетарним фондом и Свјетском банком ради прилагођавања међусобне сурадње новој ситуацији. Те двије глобалне институције најавиле су у заједничком приопћењу од 1. вељаче 2022. интервентне зајмове Украјини од 5,2 милијарде долара и техничку помоћ те журно успостављање програма „Рапид Финанцинг Инструмент” програма за подршку Украјини.

У контактима с челништвима средишњих банака других држава и међународних финанцијских институција, Национална банка Украјине заузима се за увођење разних мјера против Русије у међународним финанцијама; убрзо међународни медији извјештавају о потпори Италије, Грчке, Француске и других држава приједлогу Националне банке Украјине да се Русију искључи из међународног сустава плаћања СWИФТ. Већ 26. вељаче 2022. дијелу јд руских банака онемогућен приступ суставу СWИФТ, а међу санкцијама договоренима између Еуропске уније, Сједињених Америчких Држава и других Украјини пријатељских држава предвиђено је и онемогућавање Средишњој банци Руске Федерације да приступи руским девизним резервама депониранима у тим државама.

Дана 2. ожујка 2022. Национална банка Украјине попустила је ограничења на подизање стране валуте с банковних рачуна те је допуштено да се дневно подиже протувриједност 30.000 украјинских гривњи (око 900 еура), као и кориштење кредитних картица које су издале украјинске банке у иноземству; трговачка друштва могу располагати девизним средствима без ограничења. Дана 3. ожујка 2022. Национална банка Украјине износи да је ликвидност финанцијског сустава у држави одржана те да платни сустав функционира. Процјењује се хуманитарна и друга помоћ коју су обећале међународне организације и државе партнери на око 15 милијарди америчких долара, од чега 5 милијарде америчких долара треба бити уплаћено у новцу у украјински државни прорачун; што ће помоћи ликвидности плаћања у Украјини. Напомиње се да је Еуропска унија обећала 1,2 милијарде америчких долара помоћи ради одржавања макроекономског сустава у држави те да бројна украјинска подузећа успијевају наставити своје пословање и плаћати порезе. У првим данима након руске инвазије на Украјину, течај украјинске гривње према еуру (и другим конвертибилним валутама) био је доста стабилан, за разлику од руске рубље, чији је течај у истом раздобљу забиљежио пад од приближно 30 %.

Одржавање телекомуникацијских и информатичких способности

Украјина је уз потпору пријатељских снага - већ прије самог почетка непријатељства ангажирани су капацитети организиране за "цyбер ратовање" судјеловањем чланица ЕУ Литве, Естоније, Хрватске, Низоземске, Пољске и Румуњске - уложила знатне напоре да одржи доступ телекомуникацијским услугама и интернету. Уз сурадњу технолошког магната Елона Муска, осигуран је управо на почетку рата приступ суставу мобилних комуникација "Старлинк", који омогућава мобилну телефонију и повезивање на интернет чак и на подручјима гдје није доступна мрежа земаљских пријеносних станица, или је уништена. 9. ожујка 2022. је објављено да ће поред већ доступних сервиса за видеоснимање терена у Украјини, бити путем канадске твртке МДА Лтд осигуране Украјини такађер и радарске снимке учињене из свемира, којима се терен може пратити и ноћу, те под наоблаком; радарско снимање ће бити интегрирано с другим доступним снимкама и податцима. Након два тједна рата, главни прекиди интернета и телекомуникацијских услуга биљеже се ондје гдје су окупацијске снаге физички онеспособиле украјинске везе.

Држање украјинских власти на окупираном подручју

У неким дијеловима Украјине локалне украјинске власти договориле су се да ће наставити управљати локалним пословима, уколико окупацијске снаге оставе у градовима украјинске заставе и клоне се упетљања у цивилне послове и сигурност грађана. Биљежи се да су преговори локалних власти и представника окупацијских снага праћени демонстрацијама становништва против окупатора.

Повезано

• Руско-украјински рат
• Други хладни рат
• Рат у Придњестровљу
• Први чеченски рат
• Други чеченски рат
• Руско-грузијски рат 2008.

Извори

Коментари

Референце

Вањске везе

• Wикимедиа Цоммонс има још мултимедијалних датотека везаних за: Инвазија Русије на Украјину