Јевреји — разлика између измена

Данашња [[Израел|Држава Израел]] је основана као јеврејска национална држава и она себе тако дефинише у својим [[Основни закони Израела|Основним законима]]. Израелски [[закон о повратку]] гарантује право држављанства сваком Јеврејину који га затражи. Израел је једина држава где су Јевреји већина становништва. Јевреји су имали политичку независност два пута у [[Антика|антици]]. Први од ова два периода је трајао од 1350. п. н. е.{{sfn|Golden|2009|pp=}} до 586. п. н. е., и обухватао је периоде [[Књига о судијама|судија]], [[Краљевство Израел (уједињено)|уједињене монархије]], и подељених монархија [[Краљевство Израел (Самарија)|Израела (Самарије)]] и [[Краљевство Јудеја|Јудеје]], окончано уништењем [[Соломонов храм|Првог храма]]. Други период је био период [[Хесмонехсја династија|Хесмонејског краљества]] који је трајао од 140. п. н. е. до 37. п. н. е. и период делимичне незавиности под [[Иродовци]]ма од 37. п. н. е. до 6. н. е. Од [[Опсада Јерусалима (70. година)|уништења]] [[Други храм|Другог храма]] 70. године, већина Јевреја је живела у [[јеврејска дијаспора|дијаспори]].{{sfn|Johnson|1987|p=82}} Као национална мањина у свакој држави у којој живе (осим у Израелу), Јевреји су кроз историју често доживели прогоне, због чега је њихова бројност и расподела је варирала током векова. По културној традицији и изговору класичног јеврејског језика, деле се на две културне групе: [[Сефарди|Сефарде]], јужноевропске Јевреје, односно потомке избеглица из [[Шпанија|Шпаније]] и [[Португалија|Португалије]] крајем [[15. век]]а, и [[Ашкенази|Ашкеназе]], северне и средњоевропске (немачко-пољско-руске) Јевреје.