Јод — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
 
(Није приказано 26 међуизмена 16 корисника)
Ред 1:
{{Infobox element
{{Хемијски елемент
|number=53
| група_низ = [[Телур|Te]] — '''I''' — [[Ксенон|-{Xe}-]]
|symbol=I
| периода_низ = -{&nbsp;<br />[[бром|Br]]<br />'''I'''<br /> [[астат|At]]&nbsp;&nbsp;<br />&nbsp;<br />&nbsp;}-
|name=јод
| периодни_систем = I-TableImage.png
|abundance=
| име = Јод
|abundance in earth's crust=
| симбол = I
|abundance in oceans=
| атомски_број = 53
|abundance in solar system=
| скуп = [[диатомски неметал]]
|left=[[телур]]
| група = [[халогени елементи|VIIA]]
|right=[[ксенон]]
| периода = [[5. периода хемијских елемената|5]]
|above=[[bromine|-{Br}-]]
| густина = 4.940 [[килограм по кубном метру|-{kg/m}-<sup>3</sup>]]
|below=[[astatine|-{At}-]]
| тврдоћа = bd
|category comment=
| боја = сивоцрна
|group=17
| слика = Iod kristall.jpg
|period=5
| опис_слике =
|block=p
| атомска_маса = 126,90447 [[јединица атомске масе|-{u}-]]
|image name=Sample of iodine.jpg
| атомски_радијус = 140 (115) [[пикометар|-{pm}-]]
|скуп=диатомски неметал
| ковалентни_радијус = 133 -{pm}-
|appearance=сјајно метално сив, љубичаст као гас
| ван_дер_Валсов_радијус = 198 -{pm}-
|electrons per shell=2, 8, 18, 18, 7
| електронска_конфигурација = -{<nowiki>[</nowiki>[[криптон|Kr]]<nowiki>]</nowiki>4d<sup>10</sup>5s<sup>2</sup>5p<sup>5</sup>}-
|phase=
| енергетски_нивои = 2, 8, 18, 18, 7
|density gpcm3nrt=4,933
| оксидациони_број = '''&plusmn;1''', 3, 5, 7
|melting point K=386,85
| особине_оксида = јако кисели
|melting point C=113,7
| кристална_структура = орторомбична
|melting point F=236,66
| агрегатно_стање = чврсто
|boiling point K=457,4
| температура_топљења = 386,85 -{[[Келвин|K]]}-<br />(113,70 -{[[степен целзијуса|&deg;C]]}-)
|boiling point C=184,3
| температура_кључања = 457,4 -{K}-<br />(184,3 -{&deg;C}-)
|boiling point F=363,7
| молска_запремина = 25,72&times;10<sup>-3</sup> -{m}-<sup>3</sup>/[[мол (јединица)|-{mol}-]]
|triple point K=386,65
| топлота_испаравања = 20,752 [[килоџул по молу|-{kJ/mol}-]]
|triple point kPa=12,1
| топлота_топљења = 7,824 -{kJ/mol}-
|critical point K=819
| притисак_засићене паре = без података
|critical point MPa=11,7
| брзина_звука = без података
|heat fusion= (-{I}-<sub>2</sub>) 15,52
| електронегативност = 2,66 ([[Полингова скала|Паулинг]])<br /> 2,21 ([[Алредова скала|Алред]])
|heat vaporization=(-{I}-<sub>2</sub>) 41,57
| специфична_топлота = 145 [[џул кроз килограм-келвин|-{J/(kg*K)}-]]
|heat capacity= (-{I}-<sub>2</sub>) 54,44
| специфична_проводљивост = 8&times;10<sup>-8</sup> [[Сименс (јединица)|-{S}-]]/-{m}-
|vapor pressure 1=260
| топлотна_проводљивост = 0,449 [[ват кроз метар-келвин|W/(m*K)]]
|vapor pressure 10=282
| I_енергија_јонизације = 1008,4 -{kJ/mol}-
|vapor pressure 100=309
| II_енергија_јонизације = 1845,9 -{kJ/mol}-
|vapor pressure 1 k=342
| III_енергија_јонизације = 3180 -{kJ/mol}-
|vapor pressure 10 k=381
| изотопи1 = <!--
|vapor pressure 100 k=457
{| {{table}}
|vapor pressure comment=(ромбичан)
! [[изотоп]]
|crystal structure=orthorhombic
! заст.
|electronegativity=2,66
! [[време полураспада|в. п. р.]]
|number of ionization energies=3
! [[начин распада|н. р.]]
|ionization energy 1=1008,4
! [[енергија распада|e.r.]] [[електронволт|-{MeV}-]]
|ionization energy 2=1845,9
! [[производ распада|п. р.]]
|ionization energy 3=3180
|-
|atomic radius=140
| <sup>123</sup>-{I}-
|covalent radius=139±3
| [[вештачки радиоактивни изотопи|(веш.)]]
|Van der Waals radius=198
| 13,1 [[сат]]и
|magnetic ordering=[[Дијамагнетизам|дијамагнетичан]]
| [[заробљавање електрона\|з. е.]]
|magnetic ordering ref=<ref>[http://www-d0.fnal.gov/hardware/cal/lvps_info/engineering/elementmagn.pdf Magnetic susceptibility of the elements and inorganic compounds] {{Wayback|url=http://www-d0.fnal.gov/hardware/cal/lvps_info/engineering/elementmagn.pdf |date=20040324080747 }}, in Handbook of Chemistry and Physics 81st edition, CRC press.</ref>
| 1,23
|electrical resistivity at 0=1,3×10<sup>7</sup>
| <sup>123</sup>[[телур|-{Te}-]]
|thermal conductivity=0,449
|-
|Bulk modulus=7,7
| <sup>125</sup>I
|CAS number=7553-56-2
| [[вештачки радиоактивни изотопи|(веш.)]]
|magnetic susceptibility= −88,7·10<sup>−6</sup>
| 59,9 [[дан]]а
|magnetic susceptibility ref= &#x20;(298&nbsp;-{K}-)<ref>{{Cite book|title=CRC, [[Handbook of Chemistry and Physics]]|last=Weast|first=Robert|publisher=Chemical Rubber Company Publishing|year=1984|isbn=0-8493-0464-4|location=Boca Raton, Florida|pages=E110|quote=|via=}}</ref>
| [[заробљавање електрона|з. е.]]
|isotopes=
| 0,178
{{infobox element/isotopes decay | link=iodine-123| mn=123 | sym=I
| <sup>125</sup>[[телур|-{Te}-]]
|na=[[synthetic radioisotope|syn]] | hl=13&nbsp;h
|-
|dm=[[electron capture|ε]], [[gamma decay|γ]] | de=0,16 | link1=tellurium-123 | pn=123 | ps=Te}}
| <sup>127</sup>-{I}-
{{infobox element/isotopes decay | mn=124 | sym=I
| '''100%'''
|na=syn | hl=4,176&nbsp;d
| colspan="4" | стабилни изотор са 74 [[неутрон]]а
|dm=ε | de=– | link1=tellurium-124 | pn=124 | ps=Te}}
|-
{{infobox element/isotopes decay | link=iodine-125 | mn=125 | sym=I
| <sup>129</sup>I
|na=syn | hl=59,40&nbsp;d
| [[вештачки радиоактивни изотопи|(веш.)]]
|dm=ε | de=– | link1=tellurium-125 | pn=125 | ps=Te}}
| 1,57&times;10<sup>7</sup> [[година]]
{{infobox element/isotopes stable | mn=127 | sym=I | na=100% | n=74 |firstlinks=yes}}
| [[бета-распад|&beta;]]<sup>-</sup>
{{infobox element/isotopes decay | link=iodine-129 | mn=129 | sym=I
| 0,194
|na=[[trace radioisotope|трагови]] | hl=1,57×10<sup>7</sup>&nbsp;y
| <sup>129</sup>[[ксенон|-{Xe}-]]
|dm=[[beta emission|β<sup>−</sup>]] | de=0,194 | link1=xenon-129 | pn=129 | ps=Xe}}
|-
{{infobox element/isotopes decay | link=iodine-131 | mn=131 | sym=I
| <sup>131</sup>I
|na=syn | hl=8,02070&nbsp;d
| [[вештачки радиоактивни изотопи|(веш.)]]
|dm=β<sup>−</sup>, γ | de=0.971 | link1=xenon-131 | pn=131 | ps=Xe}}
| 8,02070 [[дан]]а
{{infobox element/isotopes decay | mn=135 | sym=I
| [[бета-распад|&beta;]]<sup>-</sup>
|na=syn | hl=6,57&nbsp;h
| 0,971
| dm=β<sup>131</sup>[[ксенон | de=– | link1=xenon-{135 | pn=135 | ps=Xe}-]]}
|isotopes comment=
|}-->
|discovery and first isolation by=[[Bernard Courtois|Бернар Куртоа]]
|discovery date=1811
|QID=Q1103
}}
 
'''Јод''' ('''-{I}-''', {{јез-лат|iodum}}) [[диатомски неметал|диатомски]] је [[неметал]]. Пре увођења међународних симбола елемената био је '''J'''. [[атомски број|Атомски број]] овог елемента је 53. Он се у [[периодни систем елемената|периодном систему]] налази се у 7. главној групи (17. група) те стога спада у [[халогени елементи|халогене елементе]]. Име је добио по [[грчки језик|грчкој]] речи ''-{ioeides}-'' — љубичасти.,<ref name="Housecroft3rd">{{Housecroft3rd}}</ref> јер при његовом загрејавању ослобађају се паре карактеристичне љубичасте боје.
 
На собној температури, јод је у чврстом стању, врло слабо се раствара у [[вода|води]], али се добро раствара у воденом раствору [[калијум јодид]]а, те још боље у [[етанол]]у и другим органским растварачима. У многим приликама, често се ствара забуна код симбола овог хемијског елемента. Тако неке енциклопедије, бројни школски уџбеници,<ref name="gutman" /> многи медији и часописи погрешно наводе симбол -{''J''}- за јод,<ref name="prolexis" /><ref name="klajn" /> што је заправо ознака за међународну мерну јединицу за енергију - [[џул]].
 
Јод се јавља у многим оксидационим стањима, укључујући [[iodide|јодид]] (-{I}-<sup>−</sup>), [[iodate|јодат]] ({{chem|IO|3|-}}), и разне [[periodate|перјодатне]] анјоне. Он је најмање изобилан од стабилних [[халоген]]а, као је шездесет први елемент по заступљености. Јод је најтежи есенцијални [[Dijetetski mineral|минерални нутријент]]. Он је неопходан у синтези [[Tiroidni hormon|тироидних хормона]].<ref name="lpi">{{cite web|url=http://lpi.oregonstate.edu/mic/minerals/iodine|title=Iodine|publisher=Micronutrient Information Center, [[Linus Pauling Institute]], [[Oregon State University]], Corvallis|date=2015|accessdate=20. 11. 2017}}</ref> [[Iodine deficiency|Недостатак јода]] погађа око две милијарде људи и водећи је спречиви узрок [[Ментална заосталост|интелектуалних потешкоћа]].
 
Јод је незамењиви и саставни део животињских и људских организама, а у тело се уноси храном. Највећа концентрација јода код [[човек]]а присутна је у [[штитна жлезда|штитној жлезди]], и тамо се користи у [[хормон]]има [[тироксин]]у и [[тријодтиронин]]у као [[дијодотирозин]]у. Недостатак јода у води за пиће и храни по правилу је одговорно за настанак [[струма|струме]] (гушавости). Зате је, као спречавање настанка струме, препоручено најмање једном седмично укључивање морских риба и плодова у исхрану, као и употреба такозване јодиране [[со|кухињске соли]] (со са [[натријум јодат|натријум-]] или [[калијум јодат]]ом). Помоћу овакве индивидуалне профилаксе и јодирањем хране за стоку, у многим земљама света недостатак јода у тлу је делимично ублажен.
 
== Историја ==
 
[[Физиологија|Физиолошки]] значај препарата који садрже јод био је познат од [[антика|антике]]. Тако је већ 1.500 година п. н. е. болесницима који су боловали од струме саветовано да једу штитне жлезде [[овца|оваца]] (које садрже јод) или пепео морских сунђера.
Откриo гa је [[1811]]. године Бeрнaр Kуртoa, а то су касније потврдили хемичари: Шaрл Дeзoрм и Никoлaс Kлeмaн. Особине јода је [[1813]]. године боље испитао [[француска|француски]] хемичар Жoзeф Луj Гej-Лисaк, који је овом елементу и дао име.
 
Јод је открио париски произвођач [[шалитра|шалитре]] [[Bernard Courtois|Бернар Куртоа]] [[1811]]. године при производњи [[барут]]а и пепела морске траве. То су касније потврдили хемичари: Шарл Дезорм и [[Nicolas Clément|Николас Клеман]]. Особине јода је [[1813]]. године боље испитао [[француска|француски]] хемичар [[Жозеф Луј Ге-Лисак]], који је овом елементу и дао име.
 
== Особине ==
 
Јод спада у групу [[халогени елементи|халогених елемената]]<ref name="ParkesNeorganskaHemija">{{ParkesNeorganskaHemija}}</ref> Јод је чврста супстанца, тамносиве боје, металног сјаја. На собној температури јод се јавља у чврстом [[агрегатна стања|агрегатном стању]], као сјајна плавоцрна супстанца. При загревању јод сублимира, гради љубичасте паре карактеристичних мириса које се при хлађењу одмах кристалишу. Постоји само један постојан [[изотоп]] јода у природи. Радиоактивни изотопи су: -{<sup>123</sup>I,<sup>125</sup>I,<sup>127</sup>I<sup>129</sup>I,<sup>131</sup>I}-.
Јод спада у групу [[халогени елементи|халогених елемената]]<ref name="ParkesNeorganskaHemija">{{ParkesNeorganskaHemija}}</ref>
 
У чистом облику јод има отровно дејство. Јод је као, и сви [[халогени елементи]], веома реактиван. У [[вода|води]] се слабо раствара, али га зато органски растварачи одлично растварају. Јод је јако дезинфекционо средство, убија [[бактерија|бактерије]] и [[гљиве|гљивице]].
Јод је чврста супстанца, тамносиве боје, металног сјаја. На собној температури јод се јавља у чврстом [[агрегатна стања|агрегатном стању]], као сјајна плавоцрна супстанца. При загревању јод сублимира, гради љубичасте паре карактеристичних мириса које се при хлађењу одмах кристалишу.
 
=== Хемијске ===
У чистом облику јод има отровно дејство.
Јод са другим елементима попут [[фосфор]]а, [[алуминијум]]а, [[жељезо|жељеза]] и [[жива|живе]] реагује много мање бурно за разлику од [[хлор]]а и [[бром]]а. Са [[водоник]]ом јод реагује дајући [[јодоводоник]], који се чак и при најслабијем загрејавању поновно распада на елементе:
 
:<math>\mathrm{I_2 + H_2\, \overrightarrow{\leftarrow}\, 2\,HI}</math>
Постоји само један постојан [[изотоп]] јода у природи. Радиоактивни изотопи су: -{<sup>123</sup>I,<sup>125</sup>I,<sup>127</sup>I<sup>129</sup>I,<sup>131</sup>I}-.
:<small>Јод и водоник стоје у равнотежи са јодоводиком. При повећању температуре ова равнотежа се помера улево.</small>
 
Са [[амонијак]]ом дешава се експлозивна реакција због знатног повећања запремине:
Јод је као, и сви [[халогени елементи]], веома реактиван. У [[вода|води]] се слабо раствара, али га зато органски растварачи одлично растварају. Јод је јако дезинфекционо средство, убија [[бактерија|бактерије]] и [[гљиве|гљивице]].
 
:<math>\mathrm{3\,I_2 + 2\,NH_3 \rightarrow 6\,HI + N_2}</math>
:<small>Три [[Мол (јединица)|мола]] јода и два мола амонијака реагују дајући шест мола јодоводика и један мол [[азот]]а.</small>
 
Са раствором амонијака јод гради [[азот јодид]] (-{NI}-<sub>3</sub>).
 
Занимљива особина јода је да он може да гради полијодидна једињења. Тако се растворени молекули -{I}-<sub>2</sub> спајају са једним [[јон|анјоном]] јодида у једноставни негативно наелектрисани анјон -{I}-<sub>3</sub><sup>−</sup>. Једна од особина овог полијодидног једињења је да се може складиштити у [[скроб]]ном хеликсу. Оваква једињења се боје у интензивну плаву боју већ при најмањим концентрацијама, што се користи као специфично и врло осетљиво доказивање скроба (погледајте: [[Луголов раствор]]).
 
=== Изотопи ===
До данас познато је 36 [[изотоп]]а јода и 10 његових [[нуклеарни изомер|нуклеарних изомера]]. Међу изотопима, само један је стабилан, тако да се природни јод састоји у потпуности од стабилног изотопа <sup>127</sup>-{I}-. Стога се за њега каже да је мононуклидни елемент. Међу нестабилним изотопима, изотоп <sup>129</sup>-{I}- који се распада емитујући [[бета-зраци|бета-зраке]] има [[време полураспада]] од 15,7 милиона година. Поред њега постоје још четири изотопа са временом полураспада дужим од једног дана: <sup>124</sup>-{I}- (4,2 дана), <sup>125</sup>-{I}- (59 дана), <sup>126</sup>-{I}- (13 дана) и <sup>131</sup>-{I}- (8,0 дана). Нестабилни изотопи јода настају нпр. при [[нуклеарна фисија|нуклеарној фисији]] и представљају опасност по здравље људи ако доспеју у [[ваздух]], јер се могу накупљати у штитним жлездама.
 
=== Кристална и молекулска структура ===
[[Datoteka:Iodine-unit-cell-3D-balls-B.png|right|thumb|3Д модел елементарне ћелије]]
Јод има [[Полупроводник|полупроводничке]] особине. Оне се објашњавају присуством слоја решетке у којем се поједини нивои састоје из молекула -{I}-<sub>2</sub> (дужина везе 271,5&nbsp;[[Pikometar|-{pm}-]]). Размак између нивоа у орторомпским слојевитим кристалима износи 441,2 -{pm}- и одговара Ван-дер-Валсовом размаку између два атома јода (430 -{pm}-). Резултат мерења најмањег размака између два [[молекул]]а јода са 349,2 -{pm}- показује да је далеко испод тога.
 
== Добијање јода ==
Линија 116 ⟶ 143:
 
Јод спада у елементе који су веома мало распрострањени у природи. Веће количине овог елемента се јављају у морској води, а такође и као нечистоћа у чилској шалитри. Јод се јавља у виду натријум-јодата, -{NaIO}-<sub>3</sub>. Јавља се и у многим намирницама које се свакодневно користе у исхрани (ако потичу са терена на којима се јод јавља на земљи и у води), али у количинама које покривају највише 1/3 дневних потреба за јодом:
* 1 -{[[килограм|-{kg}-]]}- поврћа садржи 20-30 -{mcgμg}- јода,
* 1 [[литар]] [[млеко|млека]] — 35 -{mcgμg}-,
* 1 -{[[килограм|kg]]}- — 100-200 -{mcgμg}-
 
Пржење и печење узрокује губитак око 20% јода из намирнианамирница, а кување чак 58%!
 
== Примена јода ==
 
Јод се користи у производњи фарби и у фотографији. У медицини се користи за лечење обољења штитне жлезде, као и за дезинфекцију — нпр. јодна тинктура. Радиоактиван [[изотоп]] јода <sup>131</sup>-{I}- има битну улогу у откривању болести штитне жлезде. У медицини се јод користи као антисептик у виду [[Tincture of iodine|јодне тинктуре]].<ref>{{Cite Калијум-јодидjournal|last=Stretton|first=J. сеLionel|date=14. додаје8. [[кухињска со1909|кухињскојtitle=The соли]]Sterilization радиof спречавањаthe гушавости.Skin of Operation Areas|pmc=2320536|journal=British Medical Journal|volume=2|pages=368–369|pmid=20764617
|issue=2537 |doi=10.1136/bmj.2.2537.368-a}}</ref><ref>{{Cite journal|last=Stretton|first=J. Lionel|date=22. 5. 1915|title=The Sterilisation of the Skin with Tincture of Iodine|pmc=2302255|journal=British Medical Journal|volume=1|pages=886–887|pmid=20767647|issue=2838 |doi=10.1136/bmj.1.2838.886}}</ref> Калијум-јодид се додаје [[кухињска со|кухињској соли]] ради спречавања гушавости.
 
== Биолошки значај ==
Линија 132 ⟶ 160:
У телу здравог човека налази се 30-50 мили[[грам]]а јода. Највеће количине се јављају у штитној жлезди, која има могућност складиштења јода. Без јода штитна жлезда не може да производи хормоне тироксин (T4) и хормон T3, неопходних за правилно функционисање свих [[Ћелија (биологија)|ћелија]] у људском организму.
 
Недостатак јода у исхрани и у води изазива болест гушавост. Ово обољење се углавном јавља у крајевмакрајевима удаљеним од мора, тамо где се не додаје јод у кухињску со.
 
Недостатак јода код деце узрокује смањену могућност учења, памћења, успорава раст и физички развој.
 
Дневне потребе за јодом су веома мале и износе једва 200 микрограма, тако да у току живота човек унесе једва неколико грама јода. Требало би знати да неко поврће (углавном из породице [[купус]]а), садржи честице које могу погоршати ток болести штитне жлезде.
<div style="float:left">
 
{| class=wikitable style="margin-right:1em"
{| {{table}}
! colspan="2" | Количина јода у 100 грама продукта:
|-
Линија 159 ⟶ 187:
| align=center | 70
|-
| црно [[вино]]
| align=center | 50
|-
Линија 176 ⟶ 204:
| шаргарепа
| align=center | 61
|}</div>
<div style="float:left">
 
{| class=wikitable
{| {{table}}
! colspan="2" | потребеПотребе за јодом у различитим периодима живота:
|-
| бебе до једне године живота
| align=center | 50 mcg-{μg}-
|-
| деца од 1 до 3 [[година]]
| align=center | 70 mcg-{μg}-
|-
| деца до 6 [[година]]
| align=center | 90 mcg-{μg}-
|-
| од 6 до 10 [[година]]
| align=center | 120 mcg-{μg}-
|-
| млади
| align=center | 150 mcg-{μg}-
|-
| одрасли
| align=center | око 200 mcg-{μg}-
|-
| трудне жене
| align=center | 230 mcg-{μg}-
|-
| жене које доје
| align=center | 260 mcg-{μg}-
|}</div>{{clear}}
|}
 
Од дванестедванаесте недеље плод почиње да ствара своје [[хормони|хормоне]] из штитне жлезде. Јод потребан за тај процес узима од мајке, као и у време дојења, када је једини извор јода за дете мајчино [[млеко]]. Због тога је у тим периодима посебно важно уносити довољну количину јода.<ref>Нешић, С. & Вучетић, Ј. 1988. Неорганска препаративна хемија. Грађевинска књига: Београд.</ref>
 
На [[Земља|Земљи]] око 1,5 милијарди људи живи у регионима који су погођени недостатком јода, а гушавост се јавља код 600 милиона људи.
Линија 214 ⟶ 242:
 
== Референце ==
{{reflist}}|refs=
<ref name="gutman">Gutman Ivan, Šišović Dragica: ''[http://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/0440-6826/2005/0440-68260501011G.pdf Hemijski simbol joda je I]'', Hemijski pregled, 2005, vol. 46, br. 1, str. 11-13. {{Simboli jezika|sr|srpski}}</ref>
<ref name="prolexis">[http://proleksis.lzmk.hr/28613/ Prolexis], 2013. Leksikografski zavod Miroslav Krleža.</ref>
<ref name="klajn">Ivan Klajn, Milan Šipka: ''Veliki rečnik stranih reči i izraza'', Prometej Novi Sad. {{page|year=2008|isbn=978-86-515-0219-7|pages=}}</ref>
 
 
}}
 
== Спољашње везе ==
{{commonscat-inline|Iodine}}<br />{{wiktionary-inline|јод}}
{{Commonscat|Iodine}}
 
{{Једињења јода}}
{{Периодни систем елемената 2}}
{{Једињења јода}}
{{Authority control}}
{{Нормативна контрола}}
 
[[Категорија:Јод| ]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Јод