Мартинизам — разлика између измена

'''Мартинизам''' је правац [[Западни езотеризам|западног мистичног]] и [[Езотерија|езотеричног]] хришћанства, чија доктрина описује пад првог човека из Божанског у материјално, као и метод његовог повратка Божанском кроз [[Реинтеграција|реинтеграцију]], или духовно просветљење, постигнуто срчаном молитвом<ref name="Именован-20240627220445">{{Cite book|title=La franc-maçonnerie égyptienne de Memphis-Misraïm|last=Caillet|first=Serge|date=2003|publisher=Dervy|isbn=978-2-84454-215-1|edition=2e éd., rev., corr. et augm|series=Annales initiatiques|location=Paris}}</ref>.

'''Шкотски ревидирани обред''', или добронамерни витезови Светог града је масонски обред, који је реформисана верзија обреда строгог Обсервација, у којој се масонски ритуали спроводе од симболичких степена до виших<ref name="Именован_2-20240627220445">{{Cite journal|last=Рахаев|first=А.И.|last2=Гринченко|first2=Г.А.|date=2017|title=Символика тайных обществ Европы в мастерской гравюре Альбрехта Дюрера «Меланхолия I»|url=http://dx.doi.org/10.18411/gdsn-25-12-2017-38|journal=Global science. Development and novelty|publisher=НИЦ «Л-Журнал»|doi=10.18411/gdsn-25-12-2017-38}}</ref>; њихов филозофски садржај је заснован на мартинизму и пракси изабраних Коена. Добротворне витезове Светог града основао је крајем 18. века (1778. године) Жан-Батист Вилермоз, ученик Мартинеза де Паскалија и пријатељ Сен-Мартена. Витезови Светог града никада нису престајали са својим деловањем и постоје до данас, већ у два различита облика повеље, редовном и нередовном, у које спадају и жене.

Повеља ордена садржала је три групе степена<ref>{{Cite journal|lastname=Рахаев|first=А.И.|last2=Гринченко|first2=Г.А.|date=2017|title=Символика тайных обществ Европы в мастерской гравюре Альбрехта Дюрера «Меланхолия I»|url=http://dx.doi.org/10.18411/gdsn-25-12-2017-38|journal=Global science. Development and novelty|publisher=НИЦ «Л-Журнал»|doi=10.18411/gdsn-25-12-2017"Именован_2-38}}<20240627220445"/ref>. Први је био сличан симболичким степенима редовног масонерије. Друга група степена је у суштини била масонска, али је већ садржала наговештаје тајне доктрине самог Паскалија. Трећа група степена била је апсолутно магична: на пример, практиковала је [[егзорцизам]] против зла и широм света и за појединца. У највишој иницијацији у степен Витеза Ружиног (или, иначе, „Рудди”) крста, иницијат је подучаван теургији, уз помоћ које је могао да комуницира са духовним световима ван физичког света.

Упркос чињеници да мартинизам карактерише организациона структура ложа, сами ритуали немају никакве сличности са симболичким степенима масонерије. Ритуали имају свој драмски и езотерични садржај. Ритуали садрже елементе филозофије Мартинеза де Паскалија, садрже референце на Кабалу, заједно са главним садржајем који се састоји од упутстава Сен-Мартена. У кључним тачкама ритуала, од кандидата се очекује да одговори на сопствену иницијативу. Он или она се стално подстичу да размишљају о симболици представљеној током ритуала. Ритуали често садрже елементе изненађења како би се појачао нагласак присутан у ритуалима<ref>{{Cite journal|lastname=Рахаев|first=А.И.|last2=Гринченко|first2=Г.А.|date=2017|title=Символика тайных обществ Европы в мастерской гравюре Альбрехта Дюрера «Меланхолия I»|url=http://dx.doi.org/10.18411/gdsn-25-12-2017-38|journal=Global science. Development and novelty|publisher=НИЦ «Л-Журнал»|doi=10.18411/gdsn-25-12-2017"Именован_2-38}}<20240627220445"/ref>.

Папусов наследник на челу Великог мајстора Мартинистичког реда био је Шарл Детре (Тедер). Тедер је 29. октобра 1916. такође преузео вођство кабалистичког реда Ружа+Кроа, који је крајем 19. века основао Мартиниста Станислас де Гуаита. Међутим, због низа околности, Тедер није имао довољно снаге ни времена да активно ради у Мартинистичком реду, а године његове владавине су значајне само по активном интензивирању приближавања Мартинистичког реда и масонерије<ref name="Именован_3-20240627220445">{{Cite book|title=La franc-maçonnerie égyptienne de Memphis-Misraïm|last=Caillet|first=Serge|last2=Amadou|first2=Robert|date=2003|publisher=Éd. Dervy|isbn=978-2-84454-215-1|edition=2e éd. rev., corr. et augm|series=Annales initiatiques|location=Paris}}</ref>.

До несугласица је дошло због неслагања огромне већине чланова Мартинистичког реда са иновацијама које је Жан Брико спроводио у ложама на које је имао утицај, или покушавао да изврши такав утицај. Брико је покушао да уједини масонске ложе на чијем је челу био, Гностичку цркву и Мартинистички ред у једну организацију. Међутим, Виктор Бланшар, који је наследио место Великог мајстора од Тедера, Папусовог наследника, успротивио се таквом спајању, ослањајући се на првобитни Устав Редаж. У то време, многи мартинисти у Француској подржавали су Нандорфово полагање права на француски престо. Придружили су се синархистичком покрету и придружили се Реду мартинизма и синархије (ОМ&С). Упркос овој подели, оба реда и њихови поглавари су одржавали пријатељске односе једни са другима<ref>{{Cite book|titlename=La franc"Именован-maçonnerie égyptienne de Memphis-Misraïm|last=Caillet|first=Serge|date=2003|publisher=Dervy|isbn=978-2-84454-215-1|edition=2e éd., rev., corr. et augm|series=Annales initiatiques|location=Paris}}<20240627220445"/ref>.

Године 1931. одвојила се и трећа грана на чијем је челу био Пјер Огист Шабозо. Шабозо је одвојио сопствену грану на основу тога што је за себе сматрао неприхватљивим да учествује у Редовима који нису били на његовом челу, пошто је он сам - Шабозо - био, заједно са Папом, суоснивач првобитног Реда у 19. веку. Придружио се Виктору-Емилу Мишелеу и Лусијену Шамуелу (двојица преосталих преживелих чланова првобитног Врховног савета из 1891. године) да би оживео Ред који су основали са Папусом. Да би нагласили разлику овог Реда од других недавно створених, назвали су га Традиционални Мартинистички Ред (ОМТ). Виктор-Емил Мишеле је изабран за Великог мајстора, а Огист Шабозо га је наследио 1939, пре Мишелетове смрти 1946. Године 1939., цар АМОРЦ Ралф Максвел Луис примио је захтев Традиционалног реда мартинизма да шири мартинизам у Сједињеним Државама, иако је Луис добио своју иницијацију у Ред мартинизма и синархије. Достављене су му потребне повеље и документи. Након тога, ДМОРЦ је потпуно апсорбовао ову грану Реда<ref>{{Cite book|titlename=La franc"Именован_3-maçonnerie égyptienne de Memphis-Misraïm|last=Caillet|first=Serge|last2=Amadou|first2=Robert|date=2003|publisher=Éd. Dervy|isbn=978-2-84454-215-1|edition=2e éd. rev., corr. et augm|series=Annales initiatiques|location=Paris}}<20240627220445"/ref>.