Паразитизам — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене корисника 193.107.4.21 (разговор) на последњу измену корисника InternetArchiveBot
ознака: враћање
м Уклањање шаблона "кратак опис" уз пребацивање на Википодатке
(Нису приказане 4 међуизмене 3 корисника)
Ред 1:
{{short description|odnos između vrsta u kojima jedan organizam živi na nekom drugom organizmu, i nanosi mu štetu}}
[[File:Cymothoa exigua parassita Lithognathus mormyrus.JPG|thumb|upright=1.35|[[Fish disease and parasites|Рибљи паразит]], [[Isopoda|изопод]] -{''[[Cymothoa exigua]]''}-, замењује језик рибе из рода -{''[[Lithognathus]]''}-]]
 
Линија 16 ⟶ 15:
Паразитизам је нека врста [[symbiosis|симбиозе]], блиске и перзистентне дуготрајне биолошке интеракције између паразита и његовог домаћина. За разлику од [[saprotroph|сапротрофа]], паразити се хране живим домаћинима, иако неке паразитске гљиве, на пример, могу наставити да се хране домаћинима које су усмртили. За разлику од [[commensalism|комензализма]] и [[mutualism (biology)|мутуализма]], паразитски однос штети домаћину, било да се храни њиме или, као у случају цревних паразита, конзумира део његове хране. Пошто паразити ступају у интеракцију са другим врстама, они могу лако да делују као [[Disease vector|вектори]] патогена, изазивајући [[parasitic disease|болест]].<ref>{{cite book |title=Overview of Parasitology |url=http://parasite.org.au/para-site/introduction/introduction-essay.html |publisher=Australian Society of Parasitology and Australian Research Council/National Health and Medical Research Council) Research Network for Parasitology |date=July 2010 |isbn=978-1-8649999-1-4 | quote=Parasitism is a form of symbiosis, an intimate relationship between two different species. There is a biochemical interaction between host and parasite; i.e. they recognize each other, ultimately at the molecular level, and host tissues are stimulated to react in some way. This explains why parasitism may lead to disease, but not always.}}</ref><ref name="SuzukiSasaki2019">{{cite journal |last1=Suzuki |first1=Sayaki U. |last2=Sasaki |first2=Akira |title=Ecological and Evolutionary Stabilities of Biotrophism, Necrotrophism, and Saprotrophism |journal=The American Naturalist |volume=194 |issue=1 |year=2019 |pages=90–103 |issn=0003-0147 |doi=10.1086/703485|pmid=31251653 |s2cid=133349792 |url=http://pure.iiasa.ac.at/id/eprint/15927/1/703485.pdf }}</ref> [[Predation|Предација]] по дефиницији није симбиоза, јер је интеракција кратка, али ентомолог [[E. O. Wilson|Е. О. Вилсон]] је окарактерисао паразите као „предаторе који једу плен у јединицама мањим од један“.<ref name=Wilson2014 />
 
У том оквиру су могуће многе стратегије. [[Taxonomist|Таксономисти]] класификују паразите у различите шеме које се преклапају, на основу њихових интеракција са њиховим домаћинима и на основу њихових [[Biological life cycle|животних циклуса]], који су понекад веома сложени. [[obligate parasite|Обавезни паразит]] у потпуности зависи од домаћина да заврши свој животни циклус, док [[facultative parasite|факултативни паразит]] не. Животни циклуси паразита који укључују само једног домаћина називају се „директним“; они са дефинитивним домаћином (где се паразит репродукује сексуално) и најмање једним посредним домаћином називају се „индиректним“.<ref>{{cite web |url=http://plpnemweb.ucdavis.edu/nemaplex/General/animpara.htm |title=A Classification of Animal-Parasitic Nematodes |work=plpnemweb.ucdavis.edu |access-date=25 February 2016 |archive-date=6 October 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20171006152348/http://plpnemweb.ucdavis.edu/nemaplex/General/animpara.htm |url-status=dead }}</ref><ref>{{cite journal |last=Garcia |first=L. S. |title=Classification of Human Parasites, Vectors, and Similar Organisms |url=https://archive.org/details/sim_clinical-infectious-diseases_1999-10_29_4/page/734 |journal=Clinical Infectious Diseases |year=1999 |volume=29 |issue=4 |pages=734–746 |pmid=10589879 |doi=10.1086/520425|doi-access=free}}</ref> ''Ендопаразит'' живи у телу домаћина; ''ектопаразит'' живи споља, на површини домаћина.<ref name=Para-Site>{{cite book |title=Overview of Parasitology |url=http://parasite.org.au/para-site/introduction/introduction-essay.html |publisher=Australian Society of Parasitology and Australian Research Council/National Health and Medical Research Council) Research Network for Parasitology |date=July 2010 |isbn=978-1-8649999-1-4}}</ref> ''Мезопаразити'' — попут неких [[copepod|копепода]], на пример — улазе у отвор у телу домаћина и тамо остају делимично уграђени.<ref>{{cite journal |last1=Vecchione |first1=Anna |last2=Aznar |first2=Francisco Javier |title=The mesoparasitic copepod Pennella balaenopterae and its significance as a visible indicator of health status in dolphins (Delphinidae): a review |journal=Journal of Marine Animals and Their Ecology |date=2008 |volume=7 |issue=1 |pages=4–11 |url=http://www.oers.ca/journal/volume7/issue1/briefCommunication.pdf |access-date=11 April 2018 |archive-date=10 April 2018 |archive-url=https://web.archive.org/web/20180410051646/http://www.oers.ca/journal/volume7/issue1/briefCommunication.pdf |url-status=dead }}</ref> Неки паразити могу бити генералисти, хранећи се широким спектром домаћина, али многи паразити, и већина протозоа и [[helminth|хелминта]] који паразитирају на животињама, су специјалисти и изузетно су специфични за домаћина.<ref name=Para-Site/> Рана основна, функционална подела паразита разликовала је ''микропаразите'' и ''макропаразите''. Сваком од њих је додељен [[mathematical model|математички модел]] како би се анализирала кретања становништва група домаћин-паразит.<ref name=Rollinson>{{cite book |last=Poulin |first=Robert |author-link=Robert Poulin (zoologist) |editor1=Rollinson, D. |editor2=Hay, S. I. |title=The Many Roads to Parasitism: A Tale of Convergence |journal=Advances in Parasitology |url=https://books.google.com/books?id=9y4AlXka7t0C&pg=PA28 |year=2011 |volume=74 |publisher=Academic Press |isbn=978-0-12-385897-9 |pages=27–28 |doi=10.1016/B978-0-12-385897-9.00001-X |pmid=21295676 }}</ref><ref name=PoulinRandhawa2015>{{cite journal |last1=Poulin |first1=Robert |author1-link=Robert Poulin (zoologist) |last2=Randhawa |first2=Haseeb S. |title=Evolution of parasitism along convergent lines: from ecology to genomics |journal=Parasitology |date=February 2015 |volume=142 |issue=Suppl 1 |pages=S6–S15 |doi=10.1017/S0031182013001674 |pmc=4413784 |pmid=24229807}} {{open access}}</ref> Микроорганизми и вируси који могу да се репродукују и заврше свој животни циклус унутар домаћина познати су као микропаразити. Макропаразити су вишећелијски организми који се размножавају и завршавају свој животни циклус ван домаћина или на телу домаћина.<ref name="Rollinson"/><ref>{{Cite web |url=https://search.credoreference.com/content/entry/bkeeem/parasitism/0 |title=Parasitism {{!}} The Encyclopedia of Ecology and Environmental Management |publisher=Blackwell Science |access-date=8 April 2018}}</ref>
 
Велики део размишљања о врстама паразитизма фокусиран је на копнене животињске паразите животиња, као што су хелминти. Они у другим окружењима и са другим домаћинима често имају аналогне стратегије. На пример, јегуља ''[[Simenchelys parasitica]]'' је вероватно факултативни ендопаразит (тј. ''полупаразит'') који се опортунистички зарива и једе болесну и умирућу рибу.<ref name=Caira1997>{{cite journal |journal=Environmental Biology of Fishes |volume=49 |pages=139–144 |year=1997 |url=https://www.researchgate.net/publication/226076003 |title=Pugnose eels, ''Simenchelys parasiticus'' (Synaphobranchidae) from the heart of a shortfin mako, ''Isurus oxyrinchus'' (Lamnidae) |last1=Caira |first1=J. N. |last2=Benz |first2=G. W. |last3=Borucinska |first3=J. |last4=Kohler |first4=N. E.| doi=10.1023/a:1007398609346 |s2cid=37865366 }}</ref> Инсекти који [[phytophagous|једу биљке]] као што су [[scale insect|штитасте ваши]], [[aphid|лисне уши]] и [[caterpillarгусеница|гусенице]] веома личе на ектопаразите, нападају много веће биљке; служе као вектори бактерија, гљивица и вируса који изазивају [[plant pathology|болести биљака]]. Пошто женке штитастих ваши не могу да се крећу, оне су обавезни паразити, трајно везани за своје домаћине.<ref name="Rollinson"/>
 
Сензорни инпути које паразит користи да идентификује и приступи потенцијалном домаћину познати су као „знакови домаћина“. Такви знакови могу укључивати, на пример, вибрације,<ref>{{cite journal |last=Lawrence |first=P. O. |year=1981 |title=Host vibration—a cue to host location by the parasite, ''Biosteres longicaudatus'' |url=https://archive.org/details/sim_oecologia_1981-03_48_2/page/249 |journal=Oecologia |volume=48 |issue=2 |pages=249–251 |pmid=28309807 |doi=10.1007/BF00347971 |bibcode=1981Oecol..48..249L |s2cid=6182657 }}</ref> издахнути [[угљен-диоксид]], мирисе коже, визуелне и топлотне потписе и влагу.<ref>{{cite journal |last=Cardé |first=R. T. |year=2015 |title=Multi-cue integration: how female mosquitoes locate a human host|journal=Current Biology |volume=25 |issue=18 |pages=R793–R795 |doi=10.1016/j.cub.2015.07.057 |pmid=26394099 |doi-access=free }} {{open access}}</ref> Паразитске биљке могу да користе, на пример, светлост, физиохемију домаћина и испарљиве супстанце да препознају потенцијалне домаћине.<ref>{{cite journal |last1=Randle |first1=C. P. |last2=Cannon |first2=B. C. |last3=Faust |first3=A. L. |display-authors=etal |year=2018 |title=Host Cues Mediate Growth and Establishment of Oak Mistletoe (Phoradendron leucarpum, Viscaceae), an Aerial Parasitic Plant |journal=Castanea |volume=83 |issue=2 |pages=249–262 |doi=10.2179/18-173 |s2cid=92178009 }}</ref>
Линија 71 ⟶ 70:
 
== Литература ==
{{RefbeginЛитература|30em}}
* {{Cite book | ref = harv | last=Combes |first=Claude |authorlink=Claude Combes |title=The Art of Being a Parasite | url = https://archive.org/details/artofbeingparasi0000comb |publisher=[[The University of Chicago Press]] |year=2005 |isbn=978-0-226-11438-5 }}
* {{Cite book | ref = harv | last=Desowitz |first=Robert |author-link=Robert Desowitz |title=Who Gave Pinta to the Santa Maria? | url = https://archive.org/details/whogavepintatosa00deso |publisher=Harvest Books |year=1998 |isbn=978-0-15-600585-2 }}
Линија 86 ⟶ 85:
* Петров, Бригита, Радовић, И, Миличић, Драгана, Петров, И: Општа и систематска зоологија (практикум), Биолошки факултет, Београд, 2000.
* Паразитск болести за четврти разред ветеринарске школе, др Љубомир Цветковић
{{Литература крај}}
{{Refend}}
 
== Спољашње везе ==
Линија 97 ⟶ 96:
 
{{Интерспецијске еколошке интеракције}}
{{Нормативна контрола}}
{{Authority control}}
 
[[Категорија:Екологија]]