Перм (периода) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м r2.7.1) (Робот: додато tl:Permiyano |
м Бот: Special:Diff/27547949 |
||
| (Није приказано 25 међуизмена 13 корисника) | |||
Ред 1:
{{short description|Шести и последњи период палеозојске ере пре 299–252 милиона година}}
{{Геолошки периоди}}
'''Перм''' је [[Геолошке периоде|период]] пре 290 до 245 милиона година.<ref>{{cite journal | author = Haq, B. U.| year = 2008| doi = 10.1126/science.1161648 | title = A Chronology of Paleozoic Sea-Level Changes | journal = Science | volume = 322 | pages = 64–68 | pmid = 18832639 | last2 = Schutter | first2 = SR | issue = 5898 |bibcode = 2008Sci...322...64H }}</ref> Он је последњи период [[палеозоик]]а. Перм (заједно са палеозоиком) завршио се [[Permsko-trijasko izumiranje|великим изумирањем]], највећим масовним изумирањем у историји Земље, у којем је изумрло готово 81% морских врста и 70% копнених врста. Тек се средином [[тријас]]а живот опоравио од ове катастрофе; на копну је екосистемима требало 30 милиона година да се опораве.<ref name="kgs.ku.edu">{{cite web |url=http://www.kgs.ku.edu/Extension/fossils/massExtinct.html |title=GeoKansas--Geotopics--Mass Extinctions |work=ku.edu |access-date=5. 11. 2009. |archive-url=https://web.archive.org/web/20120920085409/http://www.kgs.ku.edu/Extension/fossils/massExtinct.html |archive-date=20. 9. 2012. |url-status=dead}}</ref><ref name="SahneyBenton2008RecoveryFromProfoundExtinction">{{cite journal |last1=Sahney |first1=S. |last2= Benton |first2=M. J. |year=2008 |title=Recovery from the most profound mass extinction of all time |journal=Proceedings of the Royal Society B: Biological Sciences |doi=10.1098/rspb.2007.1370 |volume = 275 |pages = 759–65 |pmid=18198148 |issue=1636 |pmc=2596898}}</ref>
Концепт перма увео је 1841. године геолог сер [[Roderick Murchison|Родерик Марчисон]], који га је назвао по региону [[Perm Governorate|Перма]] у [[Russia|Русији]].<ref name="EncyclopediaGeology2005">{{Cite book | last=Olroyd | first=D.R. | chapter=Famous Geologists: Murchison |editor1=Selley, R.C. |editor2=Cocks, L.R.M. |editor3=Plimer, I.R. | title=Encyclopedia of Geology, volume 2 | page=213 | publisher=Elsevier | date=2005 | location=Amsterdam | isbn=0-12-636380-3 }}</ref><ref name="Ogg_etal_2016">{{Cite book | first1=J.G. | last1=Ogg | first2=G. | last2=Ogg | first3=F.M. | last3=Gradstein | title = A Concise Geologic Time Scale: 2016 | page = 115 | publisher = Elsevier | date = 2016 | location = Amsterdam | isbn = 978-0-444-63771-0}}</ref><ref name="Murchison_etal_1842">{{Cite book | first1=R.I. | last1=Murchison | first2=E. | last2=de Verneuil | first3=A. | last3=von Keyserling | title=On the Geological Structure of the Central and Southern Regions of Russia in Europe, and of the Ural Mountains | page=14 | url=https://archive.org/details/ongeologicalstr00keysgoog/page/n16 | publisher =Richard and John E. Taylor | date=1842 | location=London | quote=Permian System. (Zechstein of Germany — Magnesian limestone of England)—Some introductory remarks explain why the authors have ventured to use a new name in reference to a group of rocks which, as a whole, they consider to be on the parallel of the Zechstein of Germany and the magnesian limestone of England. They do so, not merely because a portion of deposits has long been known by the name "grits of Perm," but because, being enormously developed in the [[Perm Governorate|governments of Perm]] and Orenburg, they there assume a great variety of lithological features ...}}</ref><ref name="Murchison_etal_1845">{{Cite book | first1=R.I. | last1=Murchison | first2=E. | last2=de Verneuil | first3=A. | last3=von Keyserling | title=Geology of Russia in Europe and the Ural Mountains. Vol. 1: Geology | pages=138–139 | url=https://archive.org/details/geologyrussiaeu1murc/page/n213 | publisher =John Murray | date=1845 | location=London | quote=...Convincing ourselves in the field, that these strata were so distinguished as to constitute a system, connected with the carboniferous rocks on the one hand, and independent of the Trias on the other, we ventured to designate them by a geographical term, derived from the ancient kingdom of Permia, within and around whose precincts the necessary evidences had been obtained. ... For these reasons, then, we were led to abandon both the German and British nomenclature, and to prefer a geographical name, taken from the region in which the beds are loaded with fossils of an independent and intermediary character; and where the order of superposition is clear, the lower strata of the group being seen to rest upon the Carboniferous rocks.}}</ref><ref name="Verneuil_1842">{{cite journal | title=Correspondance et communications | last=Verneuil | first=E. | journal=Bulletin de la Société Géologique de France | year=1842 | volume=13 | pages=11–14 | quote=Le nom de Système Permien, nom dérivé de l'ancien royaume de Permie, aujourd'hui gouvernement de Perm, donc ce dépôt occupe une large part, semblerait assez lui convener ... }}</ref>
Перм је био сведок диверзификације две групе [[amniote|амниота]], [[synapsid|синапсида]] и [[Sauropsida|сауропсида]] ([[reptile|гмизаваца]]). Тадашњим светом је доминирао суперконтинент [[Pangaea|Пангеа]], који је настао услед судара [[Euramerica|Евроамерике]] и [[Gondwana|Гондване]] током карбона. Пангеа је била окружена суперокеаном [[Panthalassa|Панталаса]]. [[Carboniferous rainforest collapse|Урушавање прашуме карбона]] оставило је за собом огромне [[desert|пустињске]] области унутар континенталне унутрашњости.<ref name="SahneyBentonFerry2010RainforestCollapse">{{cite journal | author= Sahney, S., Benton, M.J. & Falcon-Lang, H.J. | year=2010 | title= Rainforest collapse triggered Pennsylvanian tetrapod diversification in Euramerica | journal=Geology | volume = 38 | pages = 1079–1082 | doi=10.1130/G31182.1 | issue=12| bibcode=2010Geo....38.1079S | s2cid=128642769 | url=https://semanticscholar.org/paper/c5d4c814a4bef9c0556a7210282a65470f9f682e }}</ref> Амниоти, који су могли боље да се носе са овим сушнијим условима, постали су доминантни уместо својих предака водоземаца.
Различити аутори препознају најмање три,<ref name="Didier&Laurin_2021">{{cite journal |last1=Didier |first1=Gilles |last2=Laurin |first2=Michel |title=Distributions of extinction times from fossil ages and tree topologies: the example of mid-Permian synapsid extinctions |journal=PeerJ |date=9 December 2021 |volume=9 |pages=e12577 |doi=10.7717/peerj.12577 }}</ref> и вероватно четири<ref>{{cite journal |last1=Lucas |first1=S.G. |title=Permian tetrapod extinction events |journal=Earth-Science Reviews |date=July 2017 |volume=170 |pages=31–60 |doi=10.1016/j.earscirev.2017.04.008|bibcode=2017ESRv..170...31L }}</ref> догађаја изумирања у перму. Крајем раног перма ([[Cisuralian|кисуралијан]]) дошло је до велике промене фауне, при чему је већина лоза примитивних синапсида „[[pelycosaur|пеликозаура]]” изумрла, замењена напреднијим [[therapsids|терапсидима]]. Крај [[Capitanian|капитанског]] стадијума перма обележен је великим догађајем [[Capitanian mass extinction event|капитанског масовног изумирања]],<ref>{{cite journal |last1=Day |first1=Michael O. |last2=Ramezani |first2=Jahandar |last3=Bowring |first3=Samuel A. |last4=Sadler |first4=Peter M. |last5=Erwin |first5=Douglas H. |last6=Abdala |first6=Fernando |last7=Rubidge |first7=Bruce S. |title=When and how did the terrestrial mid-Permian mass extinction occur? Evidence from the tetrapod record of the Karoo Basin, South Africa |journal=Proceedings of the Royal Society B: Biological Sciences |date=22 July 2015 |volume=282 |issue=1811 |pages=20150834 |doi=10.1098/rspb.2015.0834|pmid=26156768 |pmc=4528552 }}</ref> повезаног са ерупцијом [[Emeishan Traps|Емејшанових трапова]]. Перм (заједно са палеозоиком) се завршио догађајем [[Permian–Triassic extinction event|пермско-тријаског изумирања]], највећим масовним изумирањем у историји Земље (које је последња од три или четири кризе које су се догодиле у перму), у којем је скоро 81% морских врста а 70% копнених врста је изумрло, повезано са ерупцијом [[Siberian Traps|Сибирских трапова]].
== Подела ==
Перм се дели на две епохе: доњи перм и горњи перм. Епохе се даље деле на векове.
{| class="wikitable"
|+Перм
|-
! Периода
! Епоха
! Век
! Почетак ([[Megaannum|Ma]])
! Крај ([[Megaannum|Ma]])
|-
|rowspan="8" style="background-color: {{period color|Permian}};" |'''Перм'''
|-
| rowspan="3" style="background-color: {{period color|Upper Permian}};" | [[Горњи перм]] || style="background-color: #FDB7A3;" | [[Татариј]]|| align="center" | 260,4 ± 0,7
| align="center" | 251,902 ± 0,024
|-
| style="background-color: #FACCC1;" | [[Казаниј]] || align="center" | 270,6 ± 0,7
| align="center" | 260,4 ± 0,7
|-
| style="background-color: #FDBFB3;" | [[Уфимиј]] || align="center" | 272,95 ± 0,11
| align="center" | 270,6 ± 0,7
|-
| rowspan="4" style="background-color: {{period color|Lower Permian}};" | [[Доњи перм]] || style="background-color: {{period color|Kungurian}};" | [[Кунгуриј]] || align="center" | 283,5 ± 0,7
| align="center" | 272,95 ± 0,11
|-
| style="background-color: {{period color|Artinskian}};" | [[Артиншкиј]] || align="center" | 290,1 ± 0,26
| align="center" | 283,5 ± 0,7
|-
| style="background-color: {{period color|Sakmarian}};" | [[Сакмариј]] || align="center" | 293,52 ± 0,17
| align="center" | 290,1 ± 0,26
|-
| style="background-color: {{period color|Asselian}};" | [[Аселиј]] || align="center" | 298,9 ± 0,15
| align="center" | 293,52 ± 0,17
|-
|}
Званична подела према [[Међународна комисија за стратиграфију|ICS]]:<ref>{{cite web |url=https://stratigraphy.org/timescale/ |title=International Stratigraphic Chart v2018/08 |publisher=International Commission on Stratigraphy |access-date=28. 3. 2018.}}</ref>
{| class= "wikitable" rules="all" cellpadding=1 style="border: 1px solid black; margin-left:20px; font-size:90%; width:10%;"
! Периода
! Епоха
! Кат
! <small>[[Megaannum|Ma]]</small>
|-
| style="background-color: {{period color|Triassic}}"|<small>{{color|white|Тријас}}</small>
| style="background-color: #8E388F;" |<small>{{color|white|Доњи тријас}}</small>
| style="background-color: #A76199;" |<small>{{color|white|Индиј}}</small>
| align="center"|<small> '''млађа''' </small>
|-
| rowspan="9" style="background-color: {{period color|Permian}}" |Перм
| rowspan="2" style="background-color: #FDB7A3;" |[[Лопингиј]]
| style="background-color: #FACCC1;" |[[Чангсингиј]]
| align="center"|254,14—251,9
|-
| style="background-color: #FDBFB3;" |[[Вукјапингиј]]
| align="center"|259,1—254,14
|-
| rowspan="3" style="background-color: #FC8C70;" |[[Гвадалупиј]]
| style="background-color: #FDA99A;" |[[Капитаниј]]
| align="center"|265,1—259,1
|-
| style="background-color: #FDA18A;" |[[Вордиј]]
| align="center"|268,8—265,1
|-
| style="background-color: #FD9582;" |[[Роадиј]]
| align="center"|272,95—268,8
|-
| rowspan="4" style="background-color: #F6765A;" |[[Цисуралиј]]
| style="background-color: #E49E8A;" |[[Кунгуриј]]
| align="center"|283,5—272,95
|-
| style="background-color: #E9917E;" |[[Артиншкиј]]
| align="center"|290,1—283,5
|-
| style="background-color: #E98576;" |[[Сакмариј]]
| align="center"|295,0—290,1
|-
| style="background-color: #EA7E66;" |[[Аселиј]]
| align="center"|298,9—295,0
|-
| style="background-color: {{period color|Carboniferous}}" |<small>{{color|black|Карбон}}</small>
| style="background-color: #BDD0CC;" |<small>{{color|black|Горњи карбон}}</small>
| style="background-color: #CBD5D5;" |<small>{{color|black|Гзелиј}}</small>
| align="center"|<small>'''старија'''</small>
|-
| colspan="5" style="background-color: #EAEAEA;" |<small>Подела перма према [[Међународна комисија за стратиграфију|ICS]] (од 2016)</small>
|}
== Живи свет у перму ==
Перм је окарактерисан ривалством између две групе [[гмизавац]]а:<ref name="Dimitrijević">{{cite web |url= http://www.planeta.org.rs/26/4temabroja.htm |title=Postanak i razvoj života, Kambrijumska “eksplozija Života” |author=Vesna Dimitrijević}}</ref>
* ''зверолики'', тј. оне развојне групе [[Гмизавци|гмизаваца]] из којих настају [[сисари]]. Они су током еволуције попримили сисарске особине;
* ''[[диапсиди]]'', или гмизавци са две слепоочне јаме на лобањи. Њихови потомци су: [[диносауруси]], летећи [[гмизавци]] – [[птеросаури]], [[крокодили]], [[гуштери]] и [[змије]].
У перму су превласт имали зверолики гмизавци. У [[мезозоик]]у су они изумрли, али не пре него што су се од њих развиле мале животиње покривене длаком, претходници данашњих сисара.<ref name="Dimitrijević"/>
Перм је окончан највећим масовним изумирањем у историји [[Земља|Земље]]. Ниво светског мора опао је за неких 150 m, а низ [[Вулканска ерупција|вулканских ерупција]] засенио је [[Сунце]]. То је проузроковало [[ефекат стаклене баште]], и довело до [[Изумирање|изумирања]] 95% врста морских организама. Међу њима су [[Трилобити|трилобите]] и већина тадашњих врста [[Главоношци|главоножаца]], [[корал]]а и кринова. Са копна је нестало 75% [[Кичмењаци|кичмењака]], и готово све листолике [[биљке]]. Ово велико масивно изумирање је оставило скоро пусту планету. На почетку следеће геолошке ере, мезозоика, преживеле животне форме су имале на располагању огроман животни простор и спектар различитих еколошких услова за развој.
== Референце ==
{{извори|30em}}
== Литература ==
{{Литература|30em}}
* {{cite web |last=Ogg |first=Jim |date=June 2004 |title=Overview of Global Boundary Stratotype Sections and Points (GSSP's) |url=http://www.stratigraphy.org/gssp.htm |archive-url=https://web.archive.org/web/20040219015324/http://www.stratigraphy.org/gssp.htm |url-status=dead |archive-date=19. 2. 2004. |website=stratigraphy.org |access-date=30. 4. 2006.}}
* {{cite journal |last1=Davydov |first1=Vladimir |last2=Glenister |first2=Brian |last3=Spinosa |first3=Claude |last4=Ritter |first4=Scott |last5=Chernykh |first5=V. |last6=Wardlaw |first6=B. |last7=Snyder |first7=W. |title=Proposal of Aidaralash as Global Stratotype Section and Point (GSSP) for base of the Permian System |journal=Episodes |date=March 1998 |volume=21 |pages=11–18 |doi=10.18814/epiiugs/1998/v21i1/003 |url=https://stratigraphy.org/gssps/files/asselian.pdf |access-date=7 December 2020|doi-access=free }}
* {{cite journal |last1=Hongfu |first1=Yin |last2=Kexin |first2=Zhang |last3=Jinnan |first3=Tong |last4=Zunyi |first4=Yang |last5=Shunbao |first5=Wu |title=The Global Stratotype Section and Point (GSSP) of the Permian-Triassic Boundary |journal=Episodes |date=June 2001 |volume=24 |issue=2 |pages=102–114 |doi=10.18814/epiiugs/2001/v24i2/004 |url=https://stratigraphy.org/gssps/files/induan.pdf |access-date=8 December 2020|doi-access=free }}
* {{cite journal |last1=Mays |first1=Chris |last2=McLoughlin |first2=Stephen |display-authors=etal. |date=September 17, 2021 |title=Lethal microbial blooms delayed freshwater ecosystem recovery following the end-Permian extinction |url= |journal=[[Nature Communications]] |volume=12 |issue=5511 |page=5511 |doi=10.1038/s41467-021-25711-3 |bibcode=2021NatCo..12.5511M |doi-access=free }}
* {{aut|Over, Jess}} (editor), ''Understanding Late Devonian and Permian–Triassic Biotic and Climatic Events'' (Volume 20 in series Developments in Palaeontology and Stratigraphy (2006)). The state of the inquiry into the extinction events.
* {{aut|Sweet, Walter C.}} (editor), ''Permo–Triassic Events in the Eastern Tethys : Stratigraphy Classification and Relations with the Western Tethys'' (in series World and Regional Geology)
{{Литература крај}}
== Спољашње везе ==
{{Категорија на Остави|Permian}}
* [http://www.ucmp.berkeley.edu/permian/permstrat.html University of California offers a more modern Permian stratigraphy] {{ен}}
* [http://www.ucmp.berkeley.edu/permian/glassmts.html Classic Permian strata in the Glass Mountains of the Permian Basin] {{ен}}
* {{cite web | title=International Commission on Stratigraphy (ICS)| work=Geologic Time Scale 2004| url=http://www.stratigraphy.org/ | access-date=19. 9. 2005.}} {{ен}}
* [http://www.geo-lieven.com/erdzeitalter/perm/perm.htm Examples of Permian Fossils] {{ен}}
* [https://ghkclass.com/ghkC.html?permian Permian (chronostratigraphy scale)] {{ен}}
* {{citation |title= Extinguishing a Permian World |first=Elke |last= Schneebeli-Hermann |journal= Geology |volume= 40 |issue=3 |pages=287–288 |doi= 10.1130/focus032012.1 |bibcode=2012Geo....40..287S |year= 2012 |doi-access= free }} {{ен}}
{{Нормативна контрола}}
[[Категорија:Геолошке периоде]]
| |||